latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

02.02.2020.

Новости – у вези са фалсификованим новчаницама

Питања: Колико је фалсификованих новчаница откривено 2019. године и које се новчанице најчешће фалсификују? Ко најчешће открива фалсификат – банке, мењачнице, трговци, сами грађани? Шта грађани треба да ураде ако посумњају да поседују фалсификовану новчаницу? Да ли им се надокнађује износ или просто трпе штету? Kако грађани да провере да ли поседују фалсификовану новчаницу? Које се новчанице најлакше проверавају? Које се новчанице најлакше фалсификују, а које најтеже?

Одговор: Током 2019. године откривено је 3.890 комада фалсификата готовог новца у динарима и 1.256 комада фалсификата ефективног страног новца. Најчешће фалсификовани апоени динарских новчаница су апоени од 1.000 динара (1.870 комада или 48,1%), 2.000 динара (1.239 комада или 31,8%) и 500 динара (728 комада или 18,7%). Код ефективног страног новца најчешће се фалсификују новчанице евра, и то апоени од 100 евра (854 комада или 68%) и 50 евра (124 комада или 9,9%), као и америчког долара у апоену од 100 америчких долара (120 комада или 9,5%).

Од 3.890 комада фалсификата динарских новчаница у 2019. години, банке су доставиле на експертизу Народној банци Србије 3.456 комада, Министарство унутрашњих послова 212 комада, 205 комада је Народна банка Србије пронашла у новцу банака при обради тог новца, а 17 комада су доставили судови.

Од 1.256 комада фалсификата ефективног страног новца, у истој години Министарство унутрашњих послова доставило је на експертизу Народној банци Србије 978 комада, банке 276 комада, 1 комад доставила је царина, а 1 комад је Народна банка Србије пронашла у новцу банке приликом обраде тог новца.

Грађанин који дође до новца за који мисли да је фалсификован има две могућности. Једна је да такав новац однесе у најближу полицијску станицу, где ће новац предати и добити потврду о предаји новца. Друга могућност је да уђе у било коју банку и службенику банке покаже новац за који мисли да је фалсификован, при чему ће такође добити потврду о предатом новцу. У оба случаја сумњив новац ће бити послат Народној банци Србије ради утврђивања његове аутентичности. По извршеној експертизи Народна банка Србије израдиће извештај о експертизи новца достављеног под сумњом да је фалсификован, у коме ће констатовати да ли се ради о оригиналном новцу или фалсификатима. Народна банка Србије задржаће фалсификовани новац без надокнаде подносиоцу новца, док ће оригинални новац бити враћен подносиоцу. Подносилац новца ће преко банке или Министарства унутрашњих послова добити један примерак извештаја о експертизи новца достављеног под сумњом да је фалсификован.

Подносиоцу фалсификованог новца неће се исплатити надокнада. Одштетни захтев подносилац новца може поднети против онога за кога мисли да му је предао фалсификовани новац. Међутим, у пракси је веома тешко доказати да је конкретна новчаница примљена од одређеног лица.

На интернет страници Народне банке Србије, у делу Новац – Преглед новчаница у оптицају доступна је презентација заштитних елемената свих динарских новчаница које су у оптицају.

Проверу аутентичности новчаница грађани могу извршити и без посебне опреме. Присуство дубоке штампе може се проверити јагодицама прстију или ноктима на главном мотиву новчанице. Ако је површина папира у делу где се налази главни мотив новчанице (рецимо лик Ђорђа Вајферта на новчаници од 1.000 динара) храпава, новчаница је оригинална. Ако је папир у том делу гладак, то указује на недостатак дубоке штампе и вероватно се ради о фалсификату. Ако ову новчаницу усмерите према извору светлости и гледате је с лица, у десном делу новчанице, у коме нема мотива (бела позадина), видећете лик Ђорђа Вајферта који у потпуности (осим величине) одговара његовом лику с леве стране новчанице (главни мотив). Код фалсификата овај заштитни елемент или уопште неће бити имитиран или, ако је имитиран, неће бити тако јасан као код оригиналне новчанице. Ако погледате симбол Народне банке Србије (десна страна на лицу новчанице) и новчаницу благо померате, видећете да симбол Народне банке Србије мења боју, док ће код фалсификата ова боја бити увек иста, без обзира на угао посматрања.

Централне банке на својим интернет страницама приказују своје новчанице у оптицају, њихове заштитне елементе, објављују пуштање у оптицај нових новчаница или повлачење из оптицаја, рокове замене, услове за замене оштећених новчаница итд., те се грађани о свему наведеном могу информисати.

Нема општег правила по којем би се издвојила нека валута и апоен за који би се могло рећи да се конкретна новчаница најлакше проверава или да се најтеже утврђује фалсификат. Технологија израде новчаница и заштитни елементи исти су код великог броја валута, с тим да неке земље предњаче увођењем нових заштитних елемената и полимера уместо папира или заједно с њим. За амерички долар раније је важило да се у принципу теже проверава од других валута због истих димензија апоена и коришћења само две боје – црне и зелене. Увођењем новијих серија ове валуте уведена је четворобојна уместо двобојне штампе и неки нови заштитни елементи, тако да отежано проверавање аутентичности доларских новчаница више не стоји.

Начелно гледано, папир који се употребљава за израду оригиналног новца је чврст, има карактеристичан звук при савијању, трпи велики број савијања без оштећења; боја на оригиналној новчаници неће се разливати по новчаници услед контакта с течношћу; мотиви на оригиналној новчаници су јасни, прецизни. Наведено не важи за фалсификат – папир је најчешће у таквом стању да се онај који рукује плаши да не изазове оштећења такве новчанице; мотиви и заштитни елементи су нејасни или потпуно изостају; у контакту с течношћу боја се разлива и меша с другим бојама итд. У зависности од успешности израде фалсификата, они се сврставају у следеће категорије: лош фалсификат, фалсификат осредње израде, добар фалсификат, фалсификат веома добре израде и опасан фалсификат. Опасан фалсификат је фалсификат који се по квалитету израде и својој уверљивости приближава изгледу оригиналне новчанице, тако да и особе које свакодневно раде с новцем могу бити преварене. Могуће је и да фалсификатор користи део оригиналне новчанице за израду фалсификата. Зато је неопходно да се новчанице проверавају са обе стране (лица и наличја) и да се увек проверава већи број заштитних елемената.

Лакше је фалсификовати оне новчанице које имају мањи број заштитних елемената, а то су апоени мање вредности. Апоени веће вредности имају већи број заштитних елемената, па их је и теже фалсификовати.

Кабинет гувернера