latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

20.01.2020.

Танјуг – У вези са захтевом Међународног монетарног фонда да Србија врати дуг Либији из 1981. године

Питања: Да ли је тачно да је Међународни монетарни фонд затражио од Србије да хитно врати дуг Либији и, ако јесте, од када је тај захтев? Колики је дуг према Либији и у ком периоду је настао? Шта представља проблем у враћању тог дуга? Каква је до сада била динамика враћања дуга, а каква је планирана убудуће?

Одговор: Дуг Републике Србије према Либији предмет је билатералних преговора на међудржавном нивоу. Према књиговодственој евиденцији Народне банке Србије, стање дуга Републике Србије износи 44,66 милиона америчких долара по основу главнице. С Централном банком Либије 17. маја 2015, на захтев Републике Србије, усаглашено је да се обустави даљи обрачун камате док се не стекну услови за преговоре. Предметни дуг представља део дуга бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије који припада Републици Србији, по Споразуму о зајму из 1981.
 
У решавању овог питања Република Србија има проактиван приступ – више пута је изразила спремност да преговара с либијском страном. Тако је ради покретања преговора на међудржавном нивоу, дефинисања финансијских услова и модалитета за регулисање дуга, као и закључења билатералног споразума који би представљао правни основ за регулисање дуга Републике Србије према Либији, Србија у више наврата упућивала позив за преговоре, а истовремено и прихватала сваки предлог либијске стране за утврђивање термина разговора. Последњи прелиминарно усаглашени термин био је 21. и 22. јануар ове године, али нас је либијска страна прошле недеље обавестила да њихови представници нису у могућности да допутују у Београд. Састанак с делегацијом требало је да се одржи и 10. септембра 2019, али га је либијска страна и тада отказала.
 
Међународни монетарни фонд препознаје комплексност овог питања, имајући у виду компликовану политичку ситуацију, у којој представници либијске стране, по сопственом признању, нису у прилици да приступе коначном договору, као и напоре српске стране да се утврди прави ниво обавеза и постигне договор.

Посебно истичемо то да је тема наслеђених дугова, па и овог с Либијом, у контексту сарадње Републике Србије с Међународним монетарним фондом предмет редовног разматрања и да је ова препорука била наведена и у претходним извештајима, што је могуће утврдити увидом у извештаје који су јавно доступни, управо због сложености ситуације у овој земљи, што знатно отежава постизање договора и уопште одржавање разговора.

Питања: Колико новца је у државном буџету за ову годину предвиђено за враћање старих дугова? Колики је укупан стари дуг Србије из времена Социјалистичке Федеративне Републике Југославије?

Одговор: По основу кредита одобрених у периоду бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Република Србија на дан 31. децембра 2019. године дугује укупно 1.911,17 милиона евра, и то према Светској банци, Париском клубу поверилаца, Словачкој Републици и Кувајту.
Стање дуга Републике Србије на дан 31. децембра 2019. године појединачно, према наведеним повериоцима, износи:

  • Светској банци – 652,74 милиона евра;
  • Париском клубу поверилаца – 1.000,59 милиона евра;
  • Словачкој (стари клириншки дуг) – 6,43 милиона евра;
  • Кувајту – 251,41 милион евра.

У 2020. години, према наведеним повериоцима, по основу главнице и камате, укупно за отплату доспева 241,64 милиона евра.

Стање дуга не обухвата дуг према Либији јер он још није регулисан.

Кабинет гувернера