latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

15.12.2019.

Политика - Питања у вези с криптовалутама

Питања : За лист Политику потребни су ми одговори на следећа питања и то о криптовалутама. Ови финансијски инструменти у све већој су употреби не само у свету, већ и у суседним земљама. У Хрватској се аутомобили могу купити на тај начин, па претпостављам да ће то ускоро стићи и код нас.  НБС питам за питања из њене надлежности, претпосављам да је нешто код вас, јер ипак се ради о неким финансијским инструментима. Да ли неки прописи регулишу ту област, ако не да ли се ради на регулацији и када прописи могу бити донети. Ако можете да објасните шта је суштина те технологије, начин трговања, који су ризици, каква је правна сигурност. Све што мислите да треба рећи, објаснити на ту тему…

Одговор : Пре свега желимо да истакнемо да је у Републици Србији динар законом утврђен као новчана јединица и да се све новчане обавезе из послова закључених у Републици Србији изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динар, осим ако неким законом није друкчије одређено. С тим у вези и без обзира на евентуални будући статус виртуелних валута и њихову будућу законску дефиницију, законско средство плаћања биће динар, и наговештаји да ће виртуелним валутама моћи да се купују нпр. аутомобили, у овом тренутку немају реалну основу. (Чак и када је реч о вести коју су пренели наши медији, да је у Хрватској омогућена куповина аутомобила криптовалутама, указали бисмо да је према тим (пренетим) наводима истакнуто да продавац аутомобила који је дао такву могућност у сваком случају на крају добија на свом платном рачуну новчани износ у кунама. Дакле и у том случају је реч о куповини која се на крају реализује законским средством плаћања у Хрватској, а купцима је један продавац само дао могућност, или их упутио на то, да преко одређене платформе, са свог криптоновчаника, замене одређену криптовалуту за куне и да тако добијени износ у кунама буде уплаћен на рачун тог продавца аутомобила. Из пренете вести се може видети да је реч само о једном продавцу, дакле није реч о значајнијој појави на тржишту, да се плаћање на крају извршава преносом новчаног износа у законском средству плаћања, а није познато да су се поводом овог случаја огласили и регулаторни органи Хрватске).       

Народној банци Србије, као централној банци чији је основни циљ постизање и очување ценовне стабилности и очување и јачање стабилности финансијског система, на првом месту је остварење овог циља, као и деловање у интересу свих грађана Републике Србије. У том смислу, став Народне банке Србије по питању виртуелних валута није се мењао и не разликује се од става централних банака других уређених земаља. Виртуелне валуте немају основне функције новца – нису општеприхваћена средстава плаћања, а с обзиром на огромне скокове и падове вредности не могу се ни у ком случају сматрати ни чуварима вредности, због чега се и користе највише у шпекулативне сврхе и коначно, нису обрачунске јединице. Поред тога виртуелне валуте не издаје централна банка и не гарантује за њихову вредност. Такође виртуелне валуте не могу, сагласно Закону о девизном пословању, бити предмет мењачких послова који су у складу са овим законом дефинисани као послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту. Такође, Одлуком о врстама девиза и ефективног страног новца које се купују и продају на девизном тржишту утврђено је да банке и овлашћени мењачи могу да купују и продају ефективни страни новац само у валутама које су наведене у тој одлуци. У складу с тим, виртуелне валуте не могу бити предмет куповине и продаје од стране банака и овлашћених мењача.

Дакле, Народна банка Србије виртуелне валуте не сматра нити валутама, нити средством плаћања. Оне се могу пре посматрати као вид шпекулативне имовине, која се користи првенствено за трговину и остварење брзе зараде, али нажалост и за прање новца и друга кривична дела због чега је у свету све чешћа пракса регулисања ове области и то из тог угла. Због чињенице да се виртуелне валуте могу користити за прање новца и друга кривична дела, сва лица која се баве пружањем услуга куповине, продаје или преноса виртуелних валута или замене тих валута за новац или другу имовину преко интернет платформи, уређаја у физичком облику или на други начин, односно која посредују при пружању ових услуга,  препозната су као обвезници Закона о спречавању прања новца и финансирања новца, те су дужна да предузимају све радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма предвиђене тим законом, као што су идентификација клијената увидом у лични документ с фотографијом, вођење евиденција, израда одговарајућих унутрашњих аката, достављање информација, података и документације Управи за спречавање прања новца и сл. Надзор над применом тог закона над лицима која се баве пружањем услуга у вези с виртуелним валутама врши Народна банка Србије. Дакле, лица која послују с виртуелним валутама односно посредују у њиховој купопродаји у Републици Србији (а која тренутно послују на нашем тржишту) у овом тренутку субјект су надзора Народне банке Србије, у делу примене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Треба имати у виду да у Закону о Народној банци Србије није прописано да Народна банка Србије издаје дозволе за обављање било каквих активности повезаних с виртуелним валутама, као што су куповина, продаја или замена виртуелних валута, нити врши регистрацију лица која обављају такве активности, већ је тим законом прописано да Народна банка Србије издаје и одузима дозволе за рад банкама, дозволе за обављање делатности осигурања, дозволе за обављање послова финансијског лизинга, дозволе за рад друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима и дозволе за управљање тим фондовима, дозволе за пружање платних услуга платним институцијама, дозволе за издавање електронског новца институцијама електронског новца, као и дозволе за рад платног система операторима платног система, врши надзор над обављањем тих делатности, а обавља и друге послове, у складу са посебним законима којима се уређују те области.

Претходно наведено не значи да се не спроводе додатне детаљне анализе и консултације у погледу будућих корака. С тим у вези, један од предлога Народне банке Србије је да се приликом наредне измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма експлицитно дефинише и појам „виртуелне валуте“ који би подразумевао дигиталне записе вредности које није издала и за чију вредност не гарантује централна банка, нити други орган јавне власти, који нису нужно везани за законско средство плаћања и немају правни статус новца или валуте, али их физичка или правна лица прихватају као средство размене и могу се куповати, продавати, размењивати, преносити и чувати електронски. Већина развијених земаља на сличан начин у овом тренутку ради на дефиницији овог појма.

Поред наведеног, у вези са дефиницијом виртуелних валута (с аспекта прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма), Комисија за хартије од вредности je такође започела поступак јавних консултација на тему издавања, трговине и потребе за додатном регулацијом криптовалута и дигиталних токена у нашој земљи, а у оквиру првих активности на припреми нацрта закона којим би се регулисала крипто-имовинска права (http://www.sec.gov.rs/index.php/sr). Народна банка Србије је важан део тог процеса. 

Подсећамо да је Народна банка Србије у претходном периоду у више наврата упозоравала јавност на то да нпр. биткоин не представља законско средство плаћања у Републици Србији и да не постоје механизми законске заштите корисника услуга лица која посредују или врше куповину, продају или замену виртуелних валута, тако да свако ко се упушта у било које активности у вези с виртуелним валутама чини то на сопствену одговорност и самостално сноси финансијске и друге ризике који проистичу из тих активности. Поново истичемо да виртуелне валуте и њихова трговина, односно замена за законско средство плаћања или валуте других држава још увек не представља значајнију појаву на нашем тржишту, нити у овом тренутку представља системски ризик по стабилност финансијског система у нашој земљи.
Ранија саопштења Народне банке Србије можете пронаћи на следећим линковима на интернет презентацији Народне банке Србије:  https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=7605&konverzija=no , и https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=9604&konverzija=no .

Такође, поред Народне банке Србије и Комисија за хартије од вредности је у претходном периоду објављивала упозорење улагачима у крипто-имовинска права (криптовалуте и дигиталне токене), у којим је указивала на ризике који могу бити везани за улагање у крипто-имовинска права и саветовала (потенцијалне) инвеститоре да буду опрезни приликом улагања капитала у крипто-имовинска права. Више о упозорењу Комисије за хартије од вредности можете видети на њеној интернет презентацији: http://www.sec.gov.rs/index.php/sr/едукација/едукација-инвеститора/текстови/557-упозорење-улагачима-у-крипто-имовинска-права-криптовалуте-и-дигиталне-токене

Кабинет гувернера