latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

08.11.2019.

Новости – у вези с регистром корисника новчаних дознака

Питања: Изменама Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма предвиђено је формирање јединственог регистра корисника новчаних дознака. Да ли се подаци о корисницима дознака односе на грађане Србије који примају новчане дознаке из иностранства? Да ли ће се у регистру евидентирати и грађани који шаљу новац у иностранство? Коју врсту злоупотреба ће спречити постојање оваквог регистра? Ко, по закону (мислимо на грађане), може да шаље и прима новац из иностранства путем дознака и на који начин – преко банкарских рачуна и мимо њих (попут услуга Western Union, на пример)? Постоје ли нека ограничења у прописима – попут сврхе слања новца? Да ли физичка лица смеју да шаљу новац држављанима других земаља с којима нису у родбинској вези, попут, на пример – уплате депозита за летовање у иностранству и сл. Када је планирано да овај регистар започне с радом?

Одговор: Успостављање Јединственог регистра корисника новчане дознаке предвиђено је Предлогом закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који је у скупштинској процедури. Овај регистар ће садржати податке о свим корисницима платне услуге извршавања новчане дознаке, и о онима који шаљу новац (у земљи и у иностранство), и о онима који примају новац (у земљи и из иностранства).

Основни циљ вођења овог регистра јесте пре свега унапређење ефикасности система за спречавање прања новца у вези са извршењем платних трансакција. Наиме, новим Законом о платним услугама, који је почео да се примењује од 1. октобра 2015. године, Јединствени регистар рачуна проширен је тако да обухвати не само рачуне правних лица и предузетника већ и рачуне свих физичких лица, управо ради унапређења ефикасности борбе против криминалних активности. Будући да су с применом новог Закона о платним услугама почеле да послују и лиценциране платне институције, које пружају услугу преноса новчаних средстава без отварања посебног рачуна (новчана дознака), уочена је потреба да се ова евиденција прошири и на кориснике новчаних дознака, с обзиром на раширеност мреже финансијских институција које пружају ове услуге и обим тих трансакција. На тај начин се не дају никаква додатна права органима који учествују у борби против криминалних активности (тужилаштва, судови, полиција и Управа за спречавање прања новца), нити ће њима бити доступни битно другачији подаци од постојећих који се тичу кривичног гоњења, већ се омогућава олакшани и бржи приступ подацима о корисницима новчаних дознака када је то неопходно за откривање криминалних активности, јер неће постојати потреба да се ови органи обраћају свим платним институцијама, тј. свакој платној институцији појединачно (што за собом носи неблаговременост у поступању и одговарајуће ризике), већ ће се подаци водити централизовано. Притом, информатичка решења која се односе на овај регистар таква су да ће се строго контролисати која овлашћена лица ће приступати овим подацима и да ли постоји основ у сваком појединачном случају. Напомињемо да подаци из овог регистра неће бити јавно доступни и да ће се на њих примењивати одредбе закона којим се уређује пружање платних услуга које се односе на пословну тајну, као и одредбе прописа којима се уређује заштита података о личности.

Платну услугу извршавања новчане дознаке у међународном платном промету пружају банке, платне институције и ЈП Пошта Србије, као овлашћени пружаоци платних услуга које се односе на пренос новчаних средстава коришћењем система Western Union, MoneyGram International Inc. и RIA Money Transfer.

Када је реч о питањима која се односе на ограничења у прописима у погледу слања новца у иностранство путем новчаних дознака, указујемо на то да је лични пренос средстава плаћања у иностранство (пренос који се не заснива на извршењу посла и врши се у корист нерезидента Републике Србије) регулисан Одлуком о условима за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства, која је донета на основу Закона о девизном пословању. Резиденти – физичка лица могу да преносе средства плаћања у иностранство у случајевима који су прописани том одлуком, а то су поклон и помоћ, укључујући и помоћ члану породице, наследства, ренте, средства за подмирење дуга усељеника у Републику Србију и средства која исељеници износе, тј. преносе у иностранство. По наведеним основима, грађани Републике Србије могу без ограничења преносити у иностранство средства плаћања до износа од 10.000 евра месечно, а у већем износу уз показивање одговарајуће документације.

Када је реч о плаћању робе и услуга у иностранству, грађани, начелно посматрано, могу да врше плаћања према иностранству на основу одговарајуће документације.

Народна банка Србије ће почети да води овај регистар од 1. јуна 2020. године.

Питања: Колико износе дознаке у Србију из иностранства у 2018. години (или у одређеном периоду ове године, у зависности шта је од података доступно). И исти тај податак за вредности дознака из Србије ка иностранству (за исти период).

Одговор: Према методологији платног биланса Међународног монетарног фонда, коју примењује и статистика Народне банке Србије, лични трансфери обухватају дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије.

Према платнобилансним подацима Народне банке Србије, прилив по основу дознака (личних трансфера) у 2018. износио је 3.430 милиона евра. Учешће прилива по основу дознака у 2018. у бруто домаћем производу Србије, као и у претходним годинама, било је релативно стабилно и кретало се на нивоу од око 8%. Одлив по основу дознака послатих из Србије у иностранство у 2018. износио је 207 милиона евра.

Према подацима платног биланса, прилив дознака (личних трансфера) у периоду јануар–август 2019. године износио је 2.295 милиона евра, што је слично износу оствареном у истом периоду претходне године (за 0,8% ниже), док је одлив износио 150 милиона евра.

Уједно вас обавештавамо да податке о дознакама (личним трансферима) можете наћи на сајту Народне банке Србије, у оквиру табела статистике платног биланса

(http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/platni_bilans/platni_bilans_detaljna_18.xls и http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/platni_bilans/platni_bilans_detaljna_19.xls).

Кабинет гувернера