latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

28.10.2019.

Танјуг – Питања у вези с чланством Србије у међународним финансијским институцијама

Питања: Србија је ових дана добила сертификат којим се потврђује да је званично постала нерегионални члан Азијске инфраструктурне инвестиционе банке. Шта то значи за нашу земљу и које све кредите ћемо моћи да добијемо повољно и за које пројекте? Можете ли нам навести у којим све банкама на глобалном нивоу Србија има чланство и које је кредите захваљујући томе добила и за које пројекте (неке најважније)?

Одговор: Република Србија се пријавила за чланство у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци 2018. године, а након испуњења свих неопходних процедура и услова за чланство, у августу 2019. постала је званична чланица ове финансијске институције. Поред Србије, која је нови нерегионални члан, придружене су и друге земље изван Азијско-пацифичког региона попут Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Холандије, Шпаније и других.

Србија и сада има приступ повољним кредитима за реализацију приоритетних пројеката, који се спроводе у сарадњи с кинеским компанијама и кинеском Експорт-импорт банком као кредитором.

Чланство у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци позитивно ће утицати на нашу привреду. Ова институција земљама чланицама даје финансијску и техничку подршку за подстицање развоја инфраструктуре и других сектора, чиме се доприноси одрживом привредном расту и развоју. Акценат је на финансирању инфраструктурних пројеката по повољним условима, путној инфраструктури, енергетици, водоснабдевању и, генерално, приоритетним пројектима који значе и боље услове пословања и живота. На овај начин стварамо услове и за смањење изложености према једном кредитору и обезбеђујемо већу конкурентност кредитних понуда.

Такође, чланство у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци својеврсна је потврда традиционално добрих и блиских односа Кине и Србије, којима знатно доприноси одлична сарадња између Народне банке Србије и Народне банке Кине. Одлична сарадња потврђена је 2016, када су две банке потписале билатерални валутни своп аранжман који омогућава размену националних валута, а који потврђује да инвестиције и трговински односи брзо расту. Такође, од јануара 2015. године, кинески јуан је уврштен на листу валута којима се може трговати на девизном тржишту у Републици Србији, што је допринело повећању међусобне трговинске и економске сарадње.

Србија учествује у пројекту „Један појас – један пут”, који ће додатно повећати повезаност Србије са Азијом. Влада Републике Србије препознала је све већи значај економске сарадње са азијским земљама, пре свега с Кином, због чега је потписан и већи број трговинских споразума. По том основу, у претходних неколико година азијске инвестиције у Србију расту, и то не само у виду кредита за изградњу инфраструктуре и за пројекте енергетске ефикасности већ и у виду страних директних инвестиција. Само у 2018. години, прилив страних директних инвестиција из Кине чинио је 20% укупног прилива ових инвестиција, а из Азије је стигло преко 25% укупних прилива страних директних инвестиција. Упоредо расте и трговинска размена. Након што је у 2018. години повећан за преко 40%, наш извоз у Кину је током осам месеци 2019. године више него утростручен. Очекујемо и да ће нове инвестиције из Азије (попут Линглонга) и реализација континуираних инвестиција Зијина у РТБ Бор и ХБИС-а у смедеревску железару наставити позитивно да доприносе расту српског извоза. Примера ради, извоз бакра се већ знатно повећао, а план је да у средњем року Зијин повећа извоз бакра из Србије четири пута. Не мање важна је и улога кинеских компанија у изградњи саобраћајне инфраструктуре, што омогућава све бржи проток робе и на тај начин индиректно доприноси расту извоза.

Због свега тога и наше чланство у Азијској инфраструктурној банци јесте логичан наставак успешне сарадње која позитивно утиче на нашу привреду. Оваквим облицима сарадње може се подржати одржив и здрав привредни раст путем даљег инфраструктурног развоја и даљег развоја трговине која ће имати много ширу базу – и географски, и производно (нарочито код производње аутомобилских компонената, опреме и прехрамбене индустрије).

Све то је омогућено комплетном трансформацијом наше земље у стабилну и растућу привреду, која има добре перспективе. Захваљујући одговорном понашању носилаца економске политике и људи који воде земљу, Србија је прешла пут од монетарне нестабилности до стабилне и предвидиве економије, која је препознатљива по ниској и стабилној инфлацији, и пут од фискалног дефицита до уређених јавних финансија, од учешћа јавног дуга у БДП-у од преко 70% на око 50% БДП-а у релативно кратком периоду. Све су то показатељи одговорног понашања свих носилаца економске политике у Србији, опредељености да јачамо економију и да градимо још бољу будућност. На нама је да све могућности које стварамо наставимо да користимо као што смо то радили претходних седам година – да уз најмањи трошак постижемо највеће ефекте, јер свака повољна нова инвестиција у инфраструктуру и приоритетне пројекте генерално значи боље услове живота и бољи животни стандард наших грађана.

Република Србија чланица је најзначајнијих банака на глобалном нивоу – Светске банке, Европске банке за обнову и развој (EBRD) и Развојне банке Савета Европе. Користимо и повољне кредите од појединих држава (Кина, Русија, Уједињени Арапски Емирати), као и Развојне банке Немачке (КfW).

Сарадња са Светском банком реализује се у оквиру вишегодишњих партнерских програма. Актуелни програм Country Partnership Framework закључен је за период 2016–2020. Најзначајнији пројекти који се финансирају средствима Светске банке односе се на инфраструктурне пројекте (Коридор 10), секторе здравства, школства, развој приватног и финансијског сектора, унапређења конкурентности и запошљавања, унапређење државне управе (унапређење услуга електронске управе), и др.

Чланство Србије у EBRD-у омогућило је нашој земљи финансирање више од 200 пројеката у области инфраструктуре, подршке финансијским институцијама, као и пројеката у сектору енергетике. До сада је највише средстава уложено у пројекте: Коридор 10, рехабилитација пруга на Коридору 10 и набавка возних средстава, обнова путева у Србији, изградња обилазнице око Београда, унапређење инфраструктуре у бројним градовима широм Србије. У Суботици је, у оквиру пројекта унапређења водних система, пречишћено Палићко језеро, наше највеће језеро са историјском традицијом.

Средства кредита добијених од Развојне банке Савета Европе усмерена су на унапређење научне и образовне инфраструктуре, у пројекте изградње стамбених јединица за посебне категорије угрожених домаћинстава, за обнову кућа уништених у поплави с циљем унапређења квалитета живота људи.

Значајна сарадња постоји и са Европском инвестиционом банком (ЕИБ), код које Република Србија није формална чланица, с обзиром на то да нисмо чланица Европске уније. Међутим, Србија са ЕИБ-ом има потписан Оквирни споразум о сарадњи, као и Споразум о оснивању и активностима Регионалне канцеларије ЕИБ-а у Републици Србији, која је прва таква ван територије Европске уније, и активности наше земље са овом банком су развијене. Средства кредита добијених од ЕИБ-а намењена су финансирању изградње инфраструктуре, енергетике, модернизацији школства, изградњи Клиничког центра, развоју сектора малих и средњих предузећа (Апекс зајмови за мала и средња предузећа), и др.

Чињеница је да Србија данас има приступ и већем броју институција које послују на глобалном нивоу, и то по повољнијим условима финансирања, јер је слика Србије у свету битно промењена. Кредитни рејтинг Србије је у септембру ове године повећан и сада је на један степеник од инвестиционог, а наша премија ризика налази се на нивоу око 50 базних поена. Све наведено одраз је огромног напретка, који подразумева да су наши услови финансирања данас много повољнији него пре пола деценије.

Кабинет гувернера