latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

15.10.2019.

Блиц (портал) – у вези с плаћањима према земљама које је Евростат класификовао као офшор зоне

Питања: Интересује ме колико је ове године (вредносно) трансферисано из Србије у офшор зоне? Колико је трансферисано на Кајманска Острва? У које офшор зоне је ове године било највише трансфера (потребно ми је неколико земаља и износ трансфера у сваку појединачну)?

Одговор: Народна банка Србије примењује међународну класификацију Евростата, по којој се у офшор зоне сврставају следеће земље: Андора, Антигва и Барбуда, Ангвила, Аруба, Барбадос, Бахреин, Бермуди, Бахами, Белизе, Кукова Острва, Курасао, Доминика, Гренада, Гернзи, Гибралтар, Хонгконг, Острво Ман, Џерси, Сент Китс – Невис, Кајманска Острва, Либан, Сент Лусија, Лихтенштајн, Либерија, Маршалска Острва, Монсерат, Маурицијус, Науру, Ниуе, Панама, Филипини, Сејшели, Сингапур, Сент Мартин, Туркс и Каикос Острва, Сент Винсент и Гренадини, Девичанска Острва (Британска), Девичанска Острва (САД), Вануату и Самоа.

(Податке о плаћањима према иностранству Народна банка Србије прикупља од пословних банака. Плаћања према иностранству резиденти обављају преко пословних банака, уз коришћење међународних платних налога, при чему су дужни да банци преко које врше плаћање доставе документе којима потврђују оправданост трансакције, у складу са Одлуком о условима и начину обављања платног промета са иностранством, коју је утврдила Народна банка Србије.)

Према подацима Народне банке Србије о платном промету са иностранством, резиденти су током осам месеци 2019. години извршили плаћања према земљама које је Евростат класификовао као офшор зоне у противвредности од 958,4 милиона евра (од чега су плаћања за увоз робе износила 834,5 милиона евра).

У односу на раније периоде, није знатније промењена структура плаћања по земљама офшор зона. Повећање директних инвестиција из Хонгконга очекивано је утицало на раст плаћања према тој земљи, тако да је током периода јануар–август 2019. највише плаћања регистровано према Хонгконгу (787,7 милиона евра). Као што је то био случај и у ранијим годинама, значајнија плаћања такође су вршена према Сингапуру (105,9 милиона евра), Британским Девичанским Острвима (13,7 милиона евра), Белизеу (7,4 милиона евра) и Лихтенштајну (7,2 милиона евра). Ових првих пет земаља чине преко 96,2% укупних плаћања према земљама које је Евростат класификовао као офшор зоне. Током посматраног периода, одлив по основу плаћања према Кајманским Острвима износио је 0,3 милиона евра.

Највећи део плаћања обавила су предузећа која су регистрована за производњу основних метала (38%), неспецијализовану трговину на велико (21%), рударство (19%), производњу рачунара, електронских и оптичких производа (5%) и телекомуникације (4%).

Посебно истичемо да Србија знатно напредује на развоју и продубљивању економске сарадње са иностранством захваљујући снажном расту географски и производно распрострањеног извоза и страних директних инвестиција, што наш раст чини одрживим и доприноси даљем смањењу спољне неравнотеже. Поред тога, с обзиром на то да се последњих година наша земља све више интегрише у међународне токове капитала, обим плаћања и наплата према иностранству очекивано се повећава.

Кабинет гувернера