latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

01.10.2019.

Нова економија – питања у вези са одлуком ЕЦБ-а о увођењу нове референтне каматне стопе

Питања: Поштовани у вези са одлуком ЕЦБ-a о увођењу нове референтне каматне стопе СТР имам неколико питања:

  • Какве су импликације те одлуке на финансијско тржиште у Србији?
  • Да ли промена методологије израчунавања Еурибора за који су везани индексирани кредити на домаћем тржишту, уводи неке обавезе за домаће банке према клијентима?
  • Колико је кредита на домаћем тржишту везано за Еурибор?

Одговор: Ради повећања транспарентности, релевантности и репрезентативности каматних стопа које се користе као реперне (бенчмарк) у вредновању бројних финансијских инструмената, Међународна организација комисија за хартије од вредности – IOSCO (International Organisation of Securities Commissions) 2013. године објавила је Принципе финансијских бенчмарка, на основу којих су покренуте активности регулаторних тела широм света. Основни циљ ових активности јесте смањење могућности манипулације реперним стопама, с обзиром на бројне проблеме који су се у претходном периоду појавили у вези с формирањем стопа LIBOR.

Будући да се ради о глобалном феномену, који има импликације на светска финансијска тржишта, пет највећих валутних области (САД, ЕУ, В. Британија, Швајцарска и Јапан) у претходном периоду радиле су на развијању нових преконоћних реперних стопа, на основу којих би се могле заменити IBOR (EURIBOR и LIBOR) стопе на њихове валуте.

Народна банка Србије активно прати процес реформе каматних стопа у свету, при чему се с посебном пажњом прате реформе које се одвијају на подручју зоне евра, као економске области с којом је Република Србија знатно повезана.

Планирано је да преконоћна каматна стопа €STR (Euro Short-Term Rate), као нова реперна стопа, замени каматну стопу EONIA. Европска централна банка 28. јуна 2018. године објавила је коначну методологију за обрачун стопе €STR, при чему ће објављивање ове стопе почети 2. октобра 2019. године, истог дана када је планирано да на снагу ступи и нова методологија за обрачун стопе EONIA, која ће се рачунати као €STR + фиксни спред (процењен на 0,085 п.п.). На тај начин ће постојећа преконоћна стопа EONIA наставити да постоји под окриљем нове методологије, али ће бити директно везана за нову стопу €STR, чиме ће бити омогућен наставак коришћења каматне стопе EONIA у постојећим уговорима у одређеном временском периоду, како би се омогућила глатка транзиција са стопе EONIA на стопу €STR, односно како би се омогућило одговарајуће прилагођавање тржишта на нову стопу €STR.

Реформа EURIBOR-а је још увек у току и Народна банка Србије пажљиво прати сва дешавања.

Реформа реперних стопа свакако ће се односити и на финансијске производе у Србији који су везани за ове стопе. Иако је финансијско тржиште у Србији у значајној мери интегрисано с финансијским тржиштем у Европској унији, односно везано за кретања у Европској унији, веома је битно истаћи да се све поменуте измене реперних стопа обављају постепено како клијенти банака и других финансијских институција не би имали никакве сметње у сервисирању својих обавеза, нити остваривању прихода. Такође, напомињемо да Народна банка Србије веома пажљиво прати сва дешавања око реформе реперних стопа и у контакту је са свим релевантним институцијама како би благовремено била обавештена о активностима које се планирају у овом домену.

Препоруке и смернице радне групе у Европској унији имају за циљ да благовремено припреме све тржишне учеснике за несметану транзицију на нове каматне стопе, уз наставак неометаног функционисања финансијског тржишта и односа међу тржишним учесницима. То ће се свакако односити и на домаће тржиште, при чему ће у сваком тренутку бити очувана стабилност домаћег финансијског система.

Веома је важно указати да нису сви финансијски производи који су везани за страну валуту уједно везани и за стопе IBOR, већ има и оних који су с фиксном каматном стопом, на које ова реформа неће утицати. Према последњим подацима, око трећине укупних пласмана везано је за стопе EURIBOR.

Истичемо да Народна банка Србије и у овом домену проактивно делује. Подсећамо на то да је Народна банка Србије од јануара 2008. године преузела администрирање стопом BEONIA (стопа на преконоћне међубанкарске позајмице на домаћем тржишту), од када израчунава и објављује ову стопу, и то на основу стварних трансакција, по јасно утврђеним правилима, што је у складу са основним принципима БМР регулативе, којим се захтева тачност и интегритет ових стопа. Ово указује на то да смо још пре потребе за светском реформом каматних стопа одговорно приступили израчунавању основне каматне стопе на међубанкарском новчаном тржишту – са циљем да она буде транспарентна, релевантна, репрезентативна и заштићена од манипулација.

У процесу евроинтеграција, Република Србија у области финансијских услуга (поглавље 9) обавезала се да ће ускладити домаће прописе с правним тековинама Европске уније ради повећања нивоа заштите корисника финансијских услуга. С тим у вези, примена релевантних директива о финансијским реперним стопама односиће се и на реперне стопе на домаћем финансијском тржишту, као што су стопе BELIBOR (стопе на међубанкарске динарске позајмице дужих рочности). Реагујући проактивно и усклађујући домаћу праксу с међународним трендовима, ради унапређења поузданости реперних каматних стопа, администратори стопа BELIBOR (Асоцијација финансијских тржишта (ACI Srbija) и Удружење банака Србије) заједно су с Народном банком Србије почетком 2018. године ревидирали правила за утврђивање стопе BELIBOR свих рочности, усклађујући их на тај начин с принципима Међународне организације комисија за хартије од вредности.

Народна банка Србије ће настојати да и у наредном периоду, у контакту са струковним удружењима и банкама, допринесе додатном унапређењу кредибилитета и репрезентативности ових стопа.

Народна банка Србије ће и даље пажљиво пратити ову динамику и настојати да у оквиру својих надлежности допринесе транзицији финансијских производа, пракси и уговора на нове каматне стопе, при чему ни у једном тренутку неће бити доведена у питање стабилност домаћег финансијског система.

Кабинет гувернера