latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

29.09.2019.

Блиц (портал) – Питања у вези са ставом НБС о евентуалном увођењу негативних камата на штедњу

Питања: У ЕУ је све актуелнија прича о увођењу негативне камате на штедњу. С тим у вези, какав је став НБС – да ли банке у Србији имају право да уведу негативну камату на штедњу? Да ли су можда неке банке у Србији већ увеле негативну камату? Каква су очекивања НБС када је реч о увођењу негативне камате на штедњу у Србију?

Одговор: На самом почетку важно је нагласити да информације о увођењу негативних каматних стопа на штедњу грађана у Европској унији још увек имају карактер нових, недовољно испитаних трендова, који се јављају само спорадично, и то у земљама које дужи низ година имају основне каматне стопе у негативној зони, попут Данске или Швајцарске. С друге стране, многе друге земље Европске уније спроводе активности како би се онемогућило увођење негативних каматних стопа на штедњу, јер би се тиме обесмислио институт штедње, као један од основних појмова у економији. Таквог става је и Народна банка Србије.

Указујемо на то да су банке дужне да се у свом пословању, укључујући уговарање послова депозита с физичким лицима – придржавају закона, начела облигационог права и уговора. Народна банка Србије, у извршавању свог законског овлашћења које се односи на заштиту корисника финансијских услуга, пружа посебан правни третман и правну заштиту грађанима као корисницима финансијских услуга. Зато депозити грађана, односно штедња имају посебан третман и правну заштиту прописану Законом о заштити корисника финансијских услуга. Не би било прихватљиво било какво одступање банака од наведених правних норми, нити од начела једнаких давања и других начела која обезбеђују заштиту овој уговорној категорији.

У условима високе ликвидности банака, а ниске инфлације и привредног раста, неке водеће централне банке примењују неконвенционалне инструменте монетарне политике, укључујући и негативне каматне стопе на поједине категорије депозита банака. Последично, и неке пословне банке су увеле могућност уговарања негативних каматних стопа на одређене категорије великих депозита правних лица. Међутим, у међународној пракси до сада, генерално, није практикована примена негативних каматних стопа на штедњу становништва, осим у појединим изузетним случајевима.

Одлуке домаћих банака у погледу висине каматних стопа на девизну штедњу у највећој мери су условљене кретањима на светском финансијском тржишту, укључујући и поменуте неконвенционалне мере монетарне политике Европске централне банке и појединих других централних банака у протеклих неколико година. Такви услови на међународном финансијском тржишту одразили су се и на пословање домаћих банака, које, као кључни учесници на домаћем финансијском тржишту, имају посебну одговорност да спрече да се трендови негативних каматних стопа на међународним тржиштима не одразе неповољно на пружање одговарајућих финансијских услуга привреди и становништву, као ни на стабилност финансијског система Републике Србије. Банке су у пословима кредитирања и примања депозита задржале своје традиционалне функције, имајући притом у виду да је штедња важан извор финансирања њихове кредитне активности и фактор финансијске стабилности. Тако су се каматне стопе на девизну штедњу у домаћим банкама све време кретале у позитивној зони.

Треба очекивати да ће банке и у наредном периоду наставити да спроводе одрживу и одговорну пословну политику, која подразумева настојање да унапређују депозитне послове и очувају, односно увећавају базу депонената. Као институција надлежна за очување и јачање стабилности финансијског система, Народна банка Србије с пажњом прати даљи развој свих, па и ових кретања на финансијском тржишту и реагује уколико се за тим укаже потреба.

Полазећи од наведеног, а са становишта финансијске стабилности, која представља један од циљева Народне банке Србије, сматрамо да у условима нашег финансијског система није оправдано заговарати негативне каматне стопе на штедњу грађана, али ни на депозите привреде. Функција штедње јесте очување вредности улога грађана, чиме се доприноси повећању њиховог стандарда. Поред тога, штедња чини најзначајнији извор кредитне активности банака у нашој земљи.

На крају, желимо посебно да истакнемо да се у последње време код нас све више штедиша одлучује за динарску штедњу, која бележи знатан раст, нарочито у 2018. и текућој 2019. години, с обзиром на дужи период ниске и стабилне инфлације и релативно стабилног курса динара, атрактивније каматне стопе, али и чињеницу да су динарске штедише ослобођене плаћања пореза на камату, за разлику од девизних штедиша.
 
Народна банка Србије је у више наврата указивала на исплативост динарске у односу на девизну штедњу, уз напомену да је раст динарске штедње од значаја и за јачање отпорности банкарског система и домаће привреде од негативних утицаја из међународног окружења.

Кабинет гувернера