latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

27.09.2019.

Свет осигурања - у вези с отварањем поглавља 9 у процесу приступања Републике Србије Европској унији

Питање: На шта се све односи поглавље 9? Шта његово отварање доноси Србији?

Одговор: Посвећеност приступању ЕУ Народна банка Србије показује од самог почетка тог процеса. Ми смо руководећа институција за поглавља 9 и 17, другонадлежни смо за поглавље посвећено слободном кретању капитала, и учествујемо у раду још осам преговарачких група. То је највећи број поглавља у којима учествује једна централна банка, и Народну банку Србије ставља на прво место у домену интеграција у европске економске токове. Од јуна ове године сва поглавља за које је Народна банка Србије руководећа институција у процесу приступања Републике Србије Европској унији смо отворили.

Отварање сваког поглавља у процесу придруживања земље Европској унији, па и Поглавља 9 заправо потврђује напоре надлежних институција који су усмерени ка унапређењу релевантних области, односно ка стварању амбијента који не само да не ограничава, већ у правом смислу подржава стабилан и одржив развој једне земље.

Само Поглавље 9 једно је од најобухватнијих и најважнијих у оквиру тзв. економских поглавља. Колико је комплексно говори чињеница да се односи на банке, финансијске конгломерате, осигурање и струковне пензије, инфраструктуру финансијског тржишта, тржиште хартија од вредности и инвестиционе услуге. Дакле, обухвата огроман спектар важних сегмената који битно утичу и на раст и развој наше економије и на наше приближавање најразвијенијим земљама. У свакој од ових области земљама кандидатима се постављају захтеви у контексту усклађивања са важећим регулаторним оквиром у ЕУ.

Конкретно, отварање Поглавља 9, за грађане и привреду Републике Србије значи да су задовољени високи критеријуми које ЕУ поставља у областима везаним за финансијске услуге. И на тај начин се, још једном, потврђује стабилност банкарског сектора и друштава за осигурање, као и безбедност штедних улога у банкама. Усаглашени правни оквир РС са прописима ЕУ у области финансијских услуга доприноси расту поверења корисника финансијских услуга и инвеститора, разноврснијој понуди финансијских инструмената, повећању ликвидности тржишта капитала, што је од значаја за развој домаћих привредних токова и земље у целини.

Корисници финансијских услуга имају бољу и разноврснију понуду услуга, а конкуренција значи и јефтиније услуге. Имају и већи ниво заштите, с обзиром да се далеко већа пажња посвећује и унапређењу њихове информисаности.

Такође, отварање поглавља 9 одражава, не само формално усклађивање домаћег правног оквира са стандардима ЕУ, већ и унапређени процес надзора над финансијским институцијама.
Ми смо у претходном периоду израдили читав сет реформских закона којима смо унапредили правну сигурност учесника приликом обављања трансакција на финансијском тржишту, што је један од услова за развој тржишне економије. Кључно је да су услуге сада квалитетније, разноврсније и доступније грађанима. У домену пружања платних услуга банке су добиле конкуренцију, јер на нашем тржишту данас послује и 13 платних институција и две институције електронског новца с хиљадама својих заступника. Прелазак из једне у другу банку је знатно поједностављен – довољно је да се корисник обрати новој банци која обавља комплетан поступак преноса рачуна. Стандардизовали смо називе кључних платних услуга увођењем обавезне јединствене терминологије, тако да грађани могу лако да упореде различите понуде банака и изаберу најповољнију. Увођење електронског новца и већа конкуренција, уз друге нове прописе и инфраструктуру Народне банке Србије, подстакли су и банке да своје понуде допуњују убрзано са још иновативнијим сервисима заснованим на вештачкој интелигенцији, биометријским начинима идентификације и другим најсавременијим технологијама. Дакле, унапређења која доносимо су бројна.

Питање: Која кључна питања отвара поглавље 9 у оквиру преговора са ЕУ?

Одговор: Као што радимо и у другим областима, и у оквиру Поглавља 9 смо проактивним и одговорним приступом радили на усклађивању са комплексним прописима ЕУ у овој области. Због тога је Европска комисија још 2015. године оценила да смо спремни за отварање овог поглавља.

Из тог разлога, у оквиру Поглавља 9 којим НБС руководи, од стране европских званичника нису затражени прелазни периоди, трајна изузећа, специфична прилагођавања, нити су идентификована отворена питања која би се појавила током преговора. То значи да испуњавање услова постављених овим поглављем нема негативних утицаја на било који привредни, економски или социјални аспект од значаја за Републику Србију.

Другим речима, прилагођавањем домаћих прописа најновијим стандардима у области банкарства и платних услуга кључни посао смо већ урадили, што је препознато и од стране „најстрожих оцењивача у бриселској администрацији“. Уз стечену репутацију поузданог партнера, који не само што испуњава обавезе, већ делује проактивно и иде у сусрет променама ради добробити својих грађана, нисмо идентификовали ни спорна ни отворена питања која би представљала изазов у затварању овог поглавља.

Подједнако важна је и чињеница да измене домаћих прописа и свеобухватне регулаторне реформе које смо до сада спровели, нису имале за циљ просто усклађивање правног оквира са прописима ЕУ. С посебном пажњом радимо како би се применила решења којима се обезбеђује одржавање и јачање стабилности финансијског система, уз истовремено уважавање специфичности домаћег тржишта и унапређење заштите корисника финансијских услуга, што је у нашем фокусу увек, не само у контексту придруживања ЕУ.

Питање: Шта је до сада урађено на усклађивању сектора финансијских услуга са европским прописима?

Одговор: Од почетка процеса приступања РС ЕУ урађено је много и можемо рећи да је област финансијских услуга једна од најусклађенијих области. Донети су бројни реформски закони и регулаторна решења којима је унапређен пословни амбијент, а најважније је што је додатно ојачана заштита корисника финансијских услуга у свим сегментима.

Већ Законом о осигурању из 2014. године скоро у потпуности је усаглашен српски правни оквир у области осигурања са Директивама које су у датом тренутку регулисале услуге осигурања познате као режим Солвентност И, као и са Директивом о посредовању у осигурању. Иако нам предстоје даља усаглашавања са захтевима Директиве Солвентност ИИ, неки важни елементи тог режима већ сада су интегрисани у постојећи регулаторни оквир делатности осигурања у Републици Србији. и као такви обезбеђују успостављање ефикаснијег система управљања и надзора у области осигурања кроз унапређење управљања ризицима, система интерних контрола, актуарске функције и интерне ревизије, као и увођење сопствене процене ризика. Одредбе и захтеви смерница ЕИОПА-е ((Европски орган за осигурање и професионално пензијско осигурање) о надзорном процесу, систему управљања и процедури руковања приговорима, као и имплементација техничких стандарда такође су узети у обзир приликом израде нових подзаконских аката у делатности осигурања који су донети током 2015. године. Кроз све те активности унапредили смо надзорни процес и направили регулаторни искорак у спровођењу надзора базираног на ризичности пословања, односно правовременог сагледавања потенцијалних ризика по стабилност пословања како појединачних друштва тако и сектора осигурања у целини.

Нама је посебно важна заштита корисника услуге осигурања, и она је детаљно уређена у Закону о осигурању. Једна од најбитнијих новина које смо увели односи се на обавезу предуговорног информисања уговарача осигурања, чијом се применом омогућава да грађани донесу адекватну одлуку при куповини производа осигурања. Уређено је и да је продавац осигурања дужан да информише осигураника о начину, роковима, важећим условима осигурања и другим битним питањима везаним за остваривање њихових права по основу закљученог уговора о осигурању. Одлуком о начину заштите права и интереса корисника услуга осигурања детаљно је уређен поступак који се по приговору незадовољног корисника води код пружаоца услуге осигурања или посредника/заступника у осигурању, као и код Народне банке Србије. На тај начин се Народна банка Србије и најдиректније укључила у заштиту грађана и привредних субјеката који користе услуге осигурања.

У циљу припреме учесника на тржишту осигурања за имплементацију Директиве о дистрибуцији осигурању, ми смо у априлу 2018. године објавили и Смернице о минималним стандардима понашања и доброј пракси учесника на тржишту осигурања.

Изменама Закона о банкама из 2015. године обезбеђен је нови механизам заштите новчаних средстава и друге имовине клијената банака, као и буџетских и других јавних средстава, док је увођењем нових Базел 3 стандарда 2016. године у фокус реформи финансијског система стављено очување његове стабилности, као и заштита интереса депонената и корисника финансијских услуга банака. То се постиже кроз јачање квалитета и нивоа капитала банака и кроз унапређење система управљања ризицима у банкама.

Велики значај имало је и доношење Закона о платним услугама, који је такође пример напредног нивоа усклађености домаћег законодавства у овој области са прописима ЕУ, уз бројне новине које је донео нашим грађанима и привреди. Појачаном конкуренцијом у домену пружања платних услуга, на начин да данас на тржишту функционише 13 платних институција и две институције електронског новца са хиљадама нових заступника, кључно смо утицали да се повећа квалитет и доступност платних услуга које се нуде нашим грађанима. Новим прописима унапредили смо степен заштите права и интереса корисника платних услуга у предуговорној фази, као и током трајања уговора у свакој фази извршења платне трансакције, без обзира на врсту инструмента. По први пут се корисницима гарантује и право на основни платни рачун уз који могу да користе и електронско банкарство и платне картице, а прелазак корисника из једне банке у другу је значајно поједностављен. Довољно је да се корисник обрати новој банци која у његово име обавља комплетан поступак преноса рачуна.

Најзад, као што је финансијски систем крвоток сваке привреде, тако инфраструктура финансијског тржишта представља срж његове ефикасности. И у овој у овој области направили смо значајан искорак доношењем Закона о финансијском обезбеђењу. Њиме се уводи већа сигурност учесника и повећава ефикасност приликом обављања трансакција на финансијском тржишту. То даље јача поверење потенцијалних инвеститора, повећава сигурност инвестиција и ликвидности финансијског тржишта, а самим тим и привреде РС.

Питање: Шта нас очекује у овим преговорима, шта конкретно Србија треба да испуни? НБС је после отварања поглавља саопштила да у тој области више нема практично ништа спорно. Има ли ичега што Србија још треба да уради да би се у сектору финансијских услуга ускладила са правним тековинама ЕУ?

Одговор: Република Србија већ има успостављен правни оквир који не заостаје за прописима ЕУ у овој области. Међутим, имајући у виду да се Поглавље 9 односи на регулисање области која се у европским оквирима брзо мења, посебно у доба глобализације и измењених околности, по том основу се могу очекивати прилагођавања домаћег регулаторног оквира у даљем току процеса приступања Републике Србије ЕУ.

Земље кандидати за ове активности добијају и подршку ЕУ, кроз разне пројекте који су финансирани из ЕУ фондова. То је и својеврсна прилика да се европски представници на конкретним примерима упознају са нашим капацитетима. У том смислу радује нас чињеница да управо експерти ЕУ у области финансијских услуга, а који су били ангажовани у оквиру наведених пројеката, пред Европском комисијом увек истичу висок ниво административних капацитета РС. Са посебним поносом истичемо оцену о „импресивном знању актуара НБС“.

Када је у питању област сектора осигурања очекују нас значајне активности у вези са имплементацијом Директиве Солвентност 2 (Директива 2009/138/ЕЗ Европског парламента и Савета од 25. новембра 2009. године о започињању и обављању послова осигурања и реосигурања) , при чему увек истичемо комплексност наведеног регулаторног оквира и опредељеност Народне банке Србије да у имплементацији појединих решења обезбеди стабилнији, сигурнији и ефикаснији финансијски систем, уважавајући специфичности домаћег тржишта и заштиту интереса корисника финансијских услуга. У том смислу донета је Стратегија за имплементацију Солвентности ИИ у Републици Србије, а њене измене и допуне су извршене у марту 2018. године и складу са истим спроведене су две квантитативне студије утицаја које имају за циљ ефикаснију транзицију домаћих друштава на нови регулаторни режим.

Такође, у току је рад на изради новог Нацрта закона о обавезном осигурању у саобраћају, у чију сврху је Министарство финансија формирало радну групу. Циљ је даље усклађивање са Директивом о моторним возилима (Директива 2009/103/ЕЗ Европског парламента и Савета од 16. септембра 2009. године о осигурању од грађанскоправне одговорности у вези са употребом моторних возила и о извршавању обавезе осигурања од те одговорности) . Додатно, Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ (трећом ревизијом) предвиђено је доношење новог Закона о обавезном осигурању у саобраћају најкасније до краја 2020. године. Очекује се доношење нових прописа у области осигурања ради усклађивања са новом правном тековином ЕУ у области дистрибуције осигурања (Директива 2016/97/ЕУ Европског парламента и Савета од 20. јануара 2016. године о дистрибуцији осигурања). У плану су измене и допуне рачуноводствених аката у области осигурања ради потпуног усклађивања са одредбама Директиве о рачуноводству у осигурању (Директива 91/674/ЕЕЗ Савета од 19. децембра 1991. године о финансијским извештајима и консолидованим финансијским извештајима друштава за осигурање).

Најважније је да, с обзиром на тренутни степен усклађености законодавног оквира, институционалних и административних капацитета, посебно НБС, у овој преговарачкој области не постоје отворена питања која би представљала изазов у испуњавању мерила за затварање поглавља.

Питање: Један од проблема су и алтернативни извори финансирања. Урађен је Нацрт закона о алтернативним инвестиционим фондовима, шта је са институционализовањем осталих небанкарских извора финансирања? Када се то може очекивати, да ли је нешто у припреми и за које алтернативне изворе финансирања?

Одговор: Када су у питању инвестициони фондови, Министарство финансија и Комисија за хартије од вредности интензивно раде на припреми новог Закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом и Закона о алтернативним инвестиционим фондовима којим ће група фондова бити издвојена из Закона о инвестиционим фондовима. Наведени закони у великој мери биће усклађени са правним тековинама ЕУ које се односе на друштва за управљање инвестиционим фондовима и институције колективног инвестирања. Виши степен сигурности, заједно са увођењем нових форми и структура организовања ових фондова, допринеће већој атрактивности домаћег тржишта капитала за домаће и стране инвеститоре, као и његовом развоју.

Доношењем овог закона прошириће се опсег фондова у које професионални инвеститори могу да улажу, док ће малим улагачима бити доступни алтернативни инвестициони фондови са јавном понудом.

Један од основних циљева нових закона биће и подстицај уређених небанкарских извора финансирања за микро, малих и средњих привредних субјеката. У том смислу, у Србији ће по први пут бити регулисани фондови предузетничког капитала („вентуре цапитал фундс“) и фондови приватног капитала („привате еqуитy фундс“), као посебна врста фондова са приватном понудом. Ови фондови ће нарочито бити од значаја за инвестиције у старт-уп компаније, посебно у ИТ сектору и области иновационих технологија, захваљујући којима Србија бележи снажан раст учешћа на светском тржишту услуга у последњих неколико година. Домаћи капитал ће тако моћи да подстакне развој ових компанија и иновација.

Поред две наведене врсте фондова, новим законом и подзаконским актима биће уређене и остале врсте фондова, као што су фондови са приватном понудом за улагање у непокретности, фондови фондова и хеџ фондови, специјализоване врсте фондова, као и европски фонд предузетничког капитала и европски фонд социјалног предузетништва. Последња два су предмет посебних правних аката ЕУ који ће бити имплементирани у Закон о алтернативним инвестиционим фондовима.

Питање: Шта поглавље 9 конкретно значи за сектор осигурања? Које све новине осигуравачи, али и клијенти, могу очекивати (већу конкуренцију, нове производе, боља заштита клијената...) (Детаљније описати)?

Одговор: Поглавље 9 ће нам донети значајне новине у области осигурања, нарочито након усклађивања са Директивом Солвентност ИИ, чији је основни циљ обезбеђивање вишег нивоа заштите корисника осигурања и већа стабилност тржишта осигурања. Имплементација регулаторног оквира заснованог на ризицима (пре свега њиховој квантификацији, што подразумева утврђивање потребног односно минималног износа капитала) представља значајно унапређење у односу на постојећи регулаторни оквир у Републици Србији (Солвентност И) и са собом доноси значајне изазове, али и бројне користи како за сектор осигурања, тако и за кориснике осигурања. Капитал сектора осигурања биће боље усклађен са ризицима којима су друштва изложена у свом пословању, пословни модели биће више прилагођени пословном окружењу у коме доминирају ниске каматне стопе, додатно ће се унапредити системи управљања друштвима, као и њихови капацитети за управљање ризицима. Имајући у виду да највећи део друштава за осигурање и реосигурање у Републици Србији послује у оквиру група из Европске уније, очекивано је да се део овог позитивног развоја пренесе и на наше тржиште осигурања као добра пословна пракса.

Такође, усклађивање са Директивом о дистрибуцији осигурања омогућиће подстицање тржишне конкуренције. Наиме, увођењем нових категорија дистрибутера осигурања омогућиће се већа доступност услуге осигурања грађанима Републике Србије. С друге стране, систематско уређење надзора и управљања производима осигурања, омогућиће већи степен информисаности друштава за осигурање о стварним потребама корисника услуга осигурања, што ће олакшати креирање нових производа осигурања у складу са њиховим потребама. Не мање важно, додатно ће се побољшати заштита права и интереса корисника услуге осигурања.

Усклађивање са Директивом о моторним возилима допринеће додатној заштити оштећених лица у саобраћајним незгодама. Такође, биће омогућено лакше закључивање и извршавање уговора о осигурању од аутоодговорности, као и решавање одштетних захтева када се штетни догађај догоди изван државе која је пребивалиште оштећеног.

Питање: Шта ће се променити на пољу инвестиционих и пензионих фондова, да ли се на том пољу може очекивати већа активност?

Одговор: Правни оквир РС који уређује област допунских пензија чине Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима и подзаконска акта која су донета од стране Народне банке Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Важеће законско решење у великој мери је усклађено са захтевима Директиве (ЕУ) 2016/2341 Европског парламента и Савета од 14. децембра 2016. године о делатностима и надзору институција за струковне пензије - ИОРП ИИ, при чему ће потпуно транспоновање захтева, додатно уредити и унапредити систем допунских пензија. У том смислу, инвестирање добровољних пензијских фондова и област информисања чланова добровољних пензијских фондова ће бити детаљније уређена, што ће бити додатни подстицај за развој ових фондова код нас. ИОРП ИИ директива прописује примену строгих надзорних стандарда, што пензионерима обезбеђује висок степен сигурности, као и ефикасно управљање пензијским програмима које финансира послодавац.

Питање: Када се очекује затварање Поглавља 9?

Одговор: Отварање Поглавља 9 је можда и прави пример да очекивања, колико год била објективна, не морају нужно да буду у корелацији са одлуком о отварању или затварању неког поглавља. Ми смо Преговарачку позицију за поглавље 9. послали Бриселу још у новембру 2017. године (од тада се разматрала у Савету ЕУ), и већ тада смо били спремни за његово отварање јер смо управо од Брисела имали потврду да смо све испунили.

Имајући у виду све што је урађено до сада, верујемо да ћемо у кратком року постићи унутрашњу, али и по мерилима ЕУ, спремност за напредни ниво усклађености са стандардима ЕУ, наравно увек са фокусом на заштити корисника финансијских услуга и очувању и јачању финансијског система у РС. Ми ћемо у кратком року бити спремни, а када ће поглавље бити затворено, не зависи само од нас.

Опет, чињеница је да је област финансијских услуга једна од најусклађенијих области у преговарачком процесу, а отварање поглавља јесте још једна конкретна потврда остварених резултата. Оно је и својеврсна потврда спроведених реформи и обезбеђења стабилнијег, сигурнијег и ефикаснијег финансијског система, по мери наших грађана и привреде, а то нам је најважније.

И овом приликом истичемо чињеницу да и на путу потпуне хармонизације домаћих прописа са прописима у ЕУ, остајемо доследни стратешком опредељењу да се развијамо у складу с најбољим међународним стандардима, уз уважавање специфичности домаћег тржишта. Рокови јесу важни и ми смо познати и препознати као институција која све спроводи у року или пре дефинисаног рока, али увек водећи рачуна о квалитету услуга и сигурности наших грађана и привреде изнад свега.

Кабинет гувернера