latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

27.09.2019.

Свет осигурања - у вези с инстант плаћањима

Питање: Какви су досадашњи резултати примене инстант плаћања у Србији (у ком времену се обавља пренос новца, колико је до сада реализовано налога, колико је то укупно новца за скоро годину дана примене, ако има податак о ком просечном износу је реч)?

Одговор: Инстант плаћање у Србији из месеца у месец бележи све већи раст и добија на значају у свим сегментима плаћања због брзине извршавања трансакција, а самим тим и готово тренутним располагањем новчаним средствима. Од почетка рада ИПС НБС платног система за инстант плаћање (22.октобра 2018. године) закључно са августом 2019. укупно је извршено 4,4 милиона трансакција у вредности од 65,3 милијарде динара. Просечна вредност трансакције износи 14.873,71 динара. У ИПС НБС систему за инстант плаћања трансакције се извршавају у просеку за 1,18 секунди.

Питање: Каква је ситуација када је реч о коришћењу QR kôdа у трговинама?

Одговор: Пружање услуге инстант плаћања на продајним местима је веома сложен пројекат са аспекта техничко-технолошких решења које је потребно ускладити како би се плаћања извршавала у складу са постављеним стандардима, сигурно и ефикасно. Додатно, читав пројекат усложњава и чињеница да и трговци са своје стране треба да прилагоде своја постојећа пословна решења како би ниво услуге испунио очекивања њихових клијената у погледу једноставног, брзог и сигурног плаћања.

Имајући у виду да се ради о потпуно новом начину плаћања на продајним местима трговаца, од изузетног је значаја да се техничко-технолошким решењима пружалаца платних услуга обезбеди одговарајућа равнотежа између сигурности и ефикасности како би нови платни инструмент заживео на нашем тржишту и сви учесници у ланцу плаћања искористили све предности које овај начин плаћања пружа.

У току су завршне припреме учесника у ИПС НБС систему за масовније пружање услуге инстант плаћања на продајним местима и услуге скенирања ИПС QR kôdova на штампаним рачунима/фактурама. Тестирање спремности банака, као и њихових решења, обавља се у ИПС тест лабораторији, коју је за ту сврху оформила Народна банка Србије, и очекујемо да ће врло брзо сви учесници бити спремни за прве трансакције инстант плаћања коришћењем QR kôda на продајним местима.

Питање: Да ли се још код неких плаћања (рачуни, порези…) примењује QR kôd?

Одговор: Стандардизовану дводимензионалну ознаку - QR кôд могуће је користити на рачунима - фактурама примаоца плаћања или на продајним местима ради иницирања инстант трансфер одобрења употребом платног инструмента - инстант плаћања.

Како употреба ИПС QR kôda на штампаним рачунима/фактурама значајно поједностављује извршавање плаћања и смањује ниво грешака, примаоци плаћања који издају велики број рачуна,  као што су јавна комунална предузећа, органи државне управе и локалне самоуправе и буџетски корисници (школе, вртићи и сл.), препознали су значај употребе овог кôда на штампаним рачунима/фактурама и у току су интензивне заједничке активности усклађивања ИПС QR kôdova са прописаним стандардом како би могли да се нађу на рачунима широког спектра услуга.

С обзиром да плаћање скенирањем ИПС QR kôda има позитиван ефекат на корисничко искуство у смислу да платилац не мора да прекуцава податке са рачуна/фактура, постоји и интересовање за коришћење ИПС QR kôda за куповину робе и услуга на интернету, као и заинтересованост самих компанија за осигурање да омогуће својим клијентима плаћање полиса осигурања коришћењем ИПС QR kôda.

Питање: У Европи почињу да се примењују и биометријске картице. Да ли је Србија, уколико се узме у обзир аспект сигурности коришћења ових картица, спремна?

Одговор: Народна банка Србије прати развој свих инструмената плаћања на међународном тржишту, па самим тим и различита решења за заштиту тих инструмената. Потребу за коришћењем биометријских елемената заштите инструмената плаћања, конкретно ако говоримо о платним картицама, диктирају сами издаваоци картица водећи рачуна о степену изложености ризику од злоупотребе њихових картица и заштити својих клијената. Са техничко-технолошког аспекта не видимо препреку у развоју и примени оваквих инструмената заштите на нашем тржишту, само је питање реалне потребе за тим, што процењују сами издаваоци картица заједно са картичним компанијама.

Питање: С обзиром на то да је наша земља за разлику од многих у Европи већ увела систем инстант плаћања, за који је било потребно две године припреме, да ли се и сада размишља о још неким напредним системима плаћања, и о којим конкретно?

Одговор: Систем за инстант плаћања Народне банке Србије (ИПС НБС) започео је са радом месец дана пре него што је Европска централна банка пустила у рад свој паневропски платни систем за инстант плаћања (ТИПС - ТАРГЕТ инстант паyмент сеттлемент). У времену када Европска централна банка још разматра обавезност учешћа у њиховом инстант платном систему ради омогућавања масовне употребе овог инструмента плаћања, Народна банка Србије је у завршној фази за пуштање у рад инстант плаћања на продајном месту, по чему смо и у том сегменту за корак испред Европске уније. Паралелно се ради и на развоју још две додатне функције ИПС НБС система – инстант плаћања коришћењем само броја мобилног телефона корисника - алиаса (псеудоним ознака), као једино потребног податка за иницирање трансакције инстант плаћања кроз ИПС НБС систем, и услуга преузимања података из фактура/рачуна (нпр. комуналне и телекомуникационе услуге).

Народна банка Србије ће реализацијом додатних услуга у оквиру ИПС НБС система омогућити коришћење инфраструктуре у пуном капацитету, али исто тако очекује подршку од других учесника, а пре свега пружаоца услуга који издају велики број месечних (периодичних) рачуна, да са своје стране уложе додатне активности како би грађанима омогућили коришћење ових функционалности и на тај начин их мотивисали на њихову што већу употребу.

Кабинет гувернера