latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

06.09.2019.

Телеграф Бизнис – у вези са минималним износом за плаћање картицама

Питања:  Да ли је прописима или законом регулисан минимум који се односи на плаћање картицом у Србији? (на пример трговци одбијају да прихвате картицу ако је износ 60 динара). Да ли трговци имају право да одбију плаћање на тај начин? Колике су провизије трговаца, односно међубанакарске провизије у том смислу?

Одговор НБС: Прописима којима се уређују платне услуге у Републици Србији, тј. Законом о платним услугама и подзаконским актима донетим на основу тог закона, и Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица није прописан минимални износ за плаћања платним картицама. Другим речима, минимални износи рачуна које купац може платити картицом не регулишу се прописима, нити је то  међународна пракса. Сходно томе, одлука о минималном износу који се плаћа картицом код појединих трговаца, зависи од пословне одлуке тих трговаца. Та одлука у великој мери зависи од трошкова, односно у случају трошкова платних картица посебно су осетљиви мањи трговци.

Питање у вези са минималним износом за плаћања платном картицом јавља се због високих трошкова код картичних трансакција мале просечне вредности. Из тог разлога, банке прихватиоци (банке које су омогућиле трговцу коришћење ПОС уређаја) са трговцима који имају ниску просечну вредност трансакције у неким случајевима закључују уговор о прихватању платних картица, где је дефинисан фиксни минималан износ трговачке провизије, који трговац плаћа банци независно од вредности трансакције. 

У трговачку провизију најчешће су укључени трошкови међубанкарске накнаде, картичних система и остали оперативни трошкови које банка прихватилац има. Структура тих трошкова се разликује у зависности од картичног система и банке прихватиоца.

Управо ради снижавања трошкова прихватања картица на продајним местима, а посебно због малих и средњих трговаца, на предлог Народне банке Србије у јуну прошле године усвојен је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим су међубанкарске провизије снижене са просечних 1% на 0,2% за трансакције дебитним картицама, и 0,3% за трансакције кредитним картицама.

Ограничење међубанкарске накнаде се односи на све трансакције платним картицама у Републици Србији, код којих пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга трговца имају седиште у Републици Србији и не зависи од трговца на чијем продајном месту је трансакција извршена. Ограничење се не односи на трансакције извршене пословним картицама.

Сем ограничавања међубанкарских провизија, у складу са овим законом, почев од 17. децембра 2018. године, банка прихватилац  дужна је да трговцима понуди трговачке накнаде појединачно за различите брендове  и различите врсте картица (а они се на тржишту значајно разликују). Поред тога, банка је у обавези да трговцима након извршених трансакција достави извештај о наплаћеној трговачкој накнади, и то са посебно приказаним трошковима међубанкарске накнаде и накнада картичног система. На основу тих информација, трговци ће имати увид у трошкове међубанкарске накнаде, картичног система и колика је маргина банке у трговачкој провизији и те податке моћи да користе у преговорима са банкама за смањење трговачке провизије.

Напомињемо и то да иако су међубанкарске провизије снижене због законског уређивања, овај закон не утиче на висину трошкова картичних шема, с обзиром да се они не могу ограничити прописом, а изузетно су различити за картице различитих брендова. Будући да трошкови картичних система такође утичу на висину трговачких провизија, у складу са овим законом трговци имају право да траже од банака уговарање различитих трговачких провизија за картице различитих брендова. Још једна од мера Народне банке Србије у правцу снижавања трговачких провизија на нашем тржишту је и та да су за национални картични бренд DinaCard дефинисани најнижи трошкови картичног система, како би банке могле да уговарају са трговцима ниже трговачке провизије за прихватање националне картице, а са циљем да прихватање ових картица буде што повољније за трговце у земљи.

Трговцима сугеришемо да прво од своје банке прихватиоца траже корекцију трговачке накнаде, јер, као што је наведено, уз снижавање међубанкарске провизије које ствара простор да се снизе трговачке накнаде, трговци након примене овог закона имају увид у маргину (приход) банке и тиме имају увид  да ли банка има могућност да смањи трговачку накнаду. Сем тога, трговци могу да траже понуду за услугу прихватања платних картица и од других банака. Законом је прописано да понуду за прихватање платних картица банка трговцу доставља са посебно приказаним трошковима међубанкарске накнаде, картичне шеме и маргине банке. Како су трошкови међубанкарске накнаде и картичних система исти за све банке, трговац може јасно видети колика је маргина (приход) банака које нуде услугу, односно која нуди најповољније услове.

Народна банка Србије је припремила летак за трговце којим се на јасан и прегледан начин информишу о правима које им доноси Закон о међубанкарским накнадама. У летку су истакнути практични савети који могу помоћи на који начин могу да се искористе погодности које тај закон доноси. Летак је објављен на сајту Народне банке Србије, на линку:

Такође, на сајту Народне банке Србије могу се пронаћи и упоредиви подаци о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима платних услуга за услуге повезане с платним рачунима, па тако и подаци о трговачким накнадама:

Просечна трговачка накнада за прихватање картица на продајним местима на крају јуна 2018. износила је 2%, а према подацима којима НБС располаже,  она је на крају априла 2019. године била 1,6%, што значи да је од усвајања закона просечна уговорена трговачка провизија смањена за 0,4%, односно за 20% (иако је овај закон почео да се примењује тек у децембру 2018, ефекти су почели да се примећују и раније). Напомињемо да су у питању просечни износи трговачких провизија и да се она разликује од трговца до трговца, те да у великој мери зависи од величине и преговарачке моћи појединих трговаца.

Кабинет гувернера