М1
|
Ужи агрегат новчане масе, који обухвата готов новац у оптицају и трансакционе депозите.
|
М2
|
Шири агрегат новчане масе, који, поред М1, укључује и остале динарске депозите по виђењу и орочене динарске депозите, краткорочне и дугорочне.
|
М3
|
Најшири агрегат новчане масе, који, поред М2, укључује и девизне депозите.
|
Магични четвороугао
|
Четири примарна, иако некомпатибилна, циља макроекономске политике: пуна запосленост, стабилност цена, стабилност девизног курса (платнобилансна равнотежа) и стабилан привредни раст.
|
Макроекономска равнотежа
|
Макроекономска равнотежа је основни економски циљ сваке земље, а подразумева истовремено постизање стабилности цена, високог нивоа запослености и спољноекономске равнотеже (платног биланса), уз сталан привредни раст.
|
Малус
|
Доплатак на премију који плаћа осигураник уколико је пријављена најмање једна штета за коју је одговоран осигураник.
|
Маркет мејкери
|
Фирме које су спремне да истовремено купе и продају одређену количину хартија од вредности по конкретној цени. Истовремено дају понуду и тражњу за одређеном хартијом и одржавају тржиште те хартије ликвидним.
|
Мастрихтски критеријуми
|
Мастрихтске "критеријуме конвергенције" морају да испуне оне чланице Европске уније које желе да постану део јединственог монетарног подручја са заједничком валутом - евром. Критеријуми конвергенције су: 1) ценовна стабилност, 2) одређени ниво дугорочне каматне стопе, 3) висина буџетског дефицита, 4) ниво јавног дуга и 5) стабилност девизног курса и учешће у Механизму девизних курсева (ERM II).
|
Математичка резерва
|
Математичка резерва (врста техничких резерви) образује се и обрачунава за измирење будућих обавеза по основу дугорочних уговора о животном осигурању.
|
Матично друштво
|
Матично друштво правног лица је друштво које у том лицу има контролно учешће.
|
Меке валуте
|
У меке валуте убрајају се валуте земаља које су изразито подложне девалвацијама, односно валуте које имају делимичну конвертибилност.
|
Међународна инвестициона позиција
|
Међународна инвестициона позиција је статистички приказ екстерних финансијских потраживања и дуговања резидената једне привреде у одређеном тренутку. Она на крају једног периода одражава финансијске трансакције, промене вредности и остала прилагођавања која су се догодила током тог периода, а која утичу на ниво финансијске активе и пасиве. Екстерна финансијска актива једне земље обухвата потраживања од нерезидената, монетарно злато и специјална права вучења у поседу монетарних власти. Нето међународна финансијска позиција земље представља разлику између њене финансијске активе и пасиве.
|
Меница
|
Облигационо-правна хартија од вредности чији је садржај новчано потраживање. Представља безусловни писмени налог издаваоца менице (трасанта) упућен другом лицу (трасату) да, у одређено време и на одређеном месту, исплати одређени износ новца лицу назначеном у меници (ремитенту) или другом лицу по његовој наредби.
|
Мењачки послови
|
Послови куповине од физичких лица – резидената и нерезидената и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту.
|
Мењачко место
|
Просторна и организациона јединица у којој се обављају мењачки послови, а може да садржи једно или више благајничких места.
|
Мере монетарне политике
|
Скуп правила и мера које централна банка предузима да би остварила утврђене циљеве монетарне политике.
|
Меродавна премија
|
Премија текуће године увећана за преносну премију претходне и умањена за преносну премију наредне године.
|
Меродавна техничка премија
|
Техничка премија текуће године увећана за техничку преносну премију претходне и умањена за техничку преносну премију наредне године.
|
Меродавне штете
|
Решене штете текуће године увећане за резервисане штете на крају године и умањене за резервисане штете претходне године.
|
Меродавни резултат
|
Однос меродавних штета и меродавне премије.
|
Меродавни технички резултат
|
Однос меродавних штета и меродавне техничке премије.
|
Мишљење о бонитету
|
Оцена способности измиривања обавеза донета на основу сета података о бонитету, применом квалитативне и квантитативне анализе ризика пословања.
|
Мишљење овлашћеног ревизора
|
Документ у коме овлашћени екстерни ревизор после извршене ревизије изражава своје мишљење о подацима у финансијском извештају правног лица, у смислу да ли су подаци приказани истинито и објективно и у складу са захтевима међународних рачуноводствених стандарда, односно стандарда финансијског извештавања; представља саставни део усвојеног финансијског извештаја и улази у базу финансијских извештаја.
|
Међународни монетарни фонд (ММФ)
|
Међународна финансијска организација основана 1945. године у Бретонвудсу. Циљеви ММФ-а су: развој међународне монетарне сарадње, обезбеђење равномерног раста међународне трговине ради повећања нивоа запослености, производње и реалног дохотка, обезбеђење стабилности курсева и аранжмана за курсеве између чланица, успостављање мултилатералног система плаћања по текућим трансакцијама и уклањање девизних ограничења која коче пораст светске трговинске размене, пружање финансијске помоћи земљама са платнобилансним проблемима и отклањање неравнотеже у међународним платним билансима чланица. Данас ММФ има 184 чланице, које своја права и учешће у раду ове институције остварују преко представника у органима управљања. Највиши орган управљања ММФ-а је Одбор гувернера, у коме свака земља има по једног представника и његовог заменика. Пословима руководи Одбор извршних директора, који чине 24 извршна директора. Пет земаља чланица са највећом квотом (САД, Јапан, Немачка, Француска, В. Британија), заједно са Кином, Русијом и Саудијском Арабијом, именују по једног извршног директора, а остале извршне директоре бирају земље организоване у оквиру 16 конституенци.
|
Монетарна база
|
Примарни новац који представља укупан износ ликвидних обавеза централне банке према сектору банака, државе и становништва.
|
Монетарна политика
|
Део економске политике државе који чини скуп мера и активности које утврђује и спроводи централна банка ради остваривања свог основног циља прописаног законом.
|
Монетарна реформа
|
Темељна реформа у области новца, реорганизација новчаног система коју држава једне земље предузима ради стабилизације целокупне привреде. Најчешће је последица упропашћивања валуте услед велике инфлације и прекомерног задужења државе, због чега функције новца губе значај.
|
Монетарна статистика
|
Обухвата билансе Народне банке Србије и осталих депозитних институција (домаћих банака), као и монетарни преглед (консолидовани биланс). Подаци у монетарним прегледима класификују се према институционалним секторима (домаћи сектор и иностранство) и финансијским инструментима.
|
Монетарни индикатори
|
Ознака за оне монетарне параметре које централна банка може контролисати и који брзо и поуздано могу показати утицај мера монетарне политике.
|
Монетарни показатељи
|
Показатељи који мере ефикасност и одређују правац и интензитет монетарне политике; репрезентују варијабилу коју контролише централна банка.
|
Монетарно злато
|
Злато које држави служи да подмири своје обавезе према иностранству када није у стању да их подмири другим изворима плаћања (извозом робе или кредитима).
|
Монетизација
|
Претварање делова активе, пре свега хартија од вредности, у новац.
|