latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Контрола банака | Процес супервизорске процене (SREP)

Анализа адекватности капитала банке

Сектор за контролу пословања банака, у процесу супервизорске процене адекватности капитала, утврђује да ли капитал банке пружа адекватно покриће за ризике којима је изложена, или би могла бити изложена у свом пословању, ако су такви ризици процењени као материјално значајни за банку, укључујући адекватност обрачуна интерних капиталних захтева банке, као и расположивог интерног капитала банке. Свеобухватна провера тог процеса од стране супервизора одвија се, између осталог, и путем дијалога с банком.

Као резултат те процене, супервизор одређује износ (квантитет) и структуру (квалитет) додатног капитала који је банка дужна да држи за покриће појединих елемената ризика који су обухваћени одлуком којом се уређује адекватност капитала банке, као и ризика који нису обухваћени овом одлуком, односно за покриће додатних интерних капиталних захтева.

Супервизорска процена капитала банке претпоставља континуитет пословања банке, односно спроводи се по принципу going concern (за разлику од планова реструктурирања банке који се израђују на принципу gone concern).

Након разматрања резултата процене ризика, предузимају се следећи кораци као део супервизорске процене капитала: одређивање додатних интерних капиталних захтева, усклађивање додатних интерних капиталних захтева са заштитним слојевима капитала и свим другим макропруденцијалним захтевима, утврђивање и саопштавање укупног супервизорског захтева за капиталом и свеобухватног захтева за капиталом.

Под укупним супервизорским захтевом за капиталом – УСЗК (total SREP capital requirement – TSCR) подразумева се укупни капитал који је банка дужна да држи за покриће свих ризика којима је изложена, или може бити изложена у свом пословању, који је утврђен на основу супервизорске процене.

Под свеобухватним захтевом за капиталом – СЗК (оverall capital requirement – OCR) подразумева се укупни супервизорски захтев за капиталом увећан за заштитне слојеве капитала и додатни капитал за друге макропруденцијалне захтеве.

Супервизор утврђује додатне интерне капиталне захтеве за покриће ризика од неочекиваних губитака, као и од очекиваних губитака који нису у довољној мери покривени исправкама вредности и резервисањима, током периода од 12 месеци, потцењености ризика услед недостатака модела (у контексту одлуке којом се уређује адекватност капитала) и ризика који произлази из недостатака корпоративног управљања, укључујући унутрашње контроле, процесе и друге недостатке.

Додатни интерни капитални захтеви за покриће неочекиваних губитака утврђују се коришћењем:

  1. ICAAP обрачуна банке,
  2. резултата обрачуна супервизорских референтних вредности и
  3. других релевантних података, укључујући оне прибављене током дијалога с банком.

Ако током континуираног преиспитивања примене интерних модела за обрачун капиталних захтева, у складу са одлуком којом се уређује адекватност капитала, супервизор утврди недостатке модела који би могли довести до потцењивања минималних капиталних захтева прописаних овом одлуком, он ће, у случају кад процени да је то прихватљивије од других супервизорских мера, утврдити додатне интерне капиталне захтеве за покриће ризика који произлазе из недостатака модела који могу довести до потцењивања ризика. Супервизор ће одредити додатне интерне капиталне захтеве за покриће овог ризика само као привремену меру, док се не отклоне утврђени недостаци.

Супервизор ће, у случају кад процени да је то прихватљивије од других супервизорских мера, утврдити додатни интерни капитални захтев за покриће ризика који произлазе из унутрашњих контрола, управљања или других недостатака који су утврђени током процене ризика. Супервизор ће утврдити додатне интерне капиталне захтеве за покриће ових ризика само као привремену меру, док се не отклоне утврђени недостаци.

Супервизор ће, у случају кад процени да је то прихватљивије од других супервизорских мера, утврдити додатне интерне капиталне захтеве за покриће ризика извора финансирања утврђеног током процене овог ризика.

Супервизор проверава исправност ICAAP обрачуна банке и коригује њене интерне капиталне захтеве, односно расположиви интерни капитал, уколико утврди да их банка није тачно обрачунала, односно тамо где утврди да су они потцењени или прецењени. У том смислу, није дозвољено да минимални капитални захтеви израчунати од стране банке, у складу са одлуком којом се уређује адекватност капитала, служе и за покриће додатних капиталних захтева како по основу укупне изложености ризицима, тако и по основу изложености појединачним ризицима.

Супервизор процењује поузданост ICAAP обрачуна банке, у смислу да ли овај обрачун, са аспекта управљања ризицима, представља везу између пословних одлука банке, стратегије управљања ризицима и планирања капитала, као и то да ли је:

  1. довољно грануларан: обрачун и методологије треба да омогуће приказ добијеног износа интерних капиталних захтева по врстама ризика, односно да не постоји само збирни приказ интерних капиталних захтева који обухвата све ризике;
  2. веродостојан: обрачун и методологије треба да на јасан начин обухватају ризике за које се обрачунава интерни капитални захтев и треба да се заснивају на општеприхваћеним или адекватним моделима и опрезним претпоставкама;
  3. разумљив: основни елементи и претпоставке обрачуна и методологије на којима се заснива обрачун треба да буду јасно наведени, односно обрачун који банка не разуме (’black boxcalculation) не прихвата се као адекватан, постоје објашњења на који начин је банка анализирала и кориговала елементе модела који се нису показали адекватним и како се то одражава у коначном ICAAP обрачуну, као и
  4. доследан и усклађен: у смислу периода држања, периода ризика и нивоа поверења (или еквивалентних фактора) коришћених у самом ICAAP обрачуну, као и у редовном пословању банке.

Супервизор детаљно преиспитује поузданост ICAAP обрачуна, поредећи га са супервизорским референтним вредностима за односне ризике и другим релевантним вредностима.

Ако је поуздан или ако је поуздан у великој мери, ICAAP обрачун банке представља полазну основу за процену додатних интерних капиталних захтева од стране супервизора, допуњену резултатима супервизорских референтних вредности и другим релевантним подацима. Кад се ICAAP обрачун не сматра поузданим, супервизорске референтне вредности представљају полазну основу за одређивање додатних интерних капиталних захтева, допуњену другим релевантним подацима.

Укупан супервизорски захтев за капиталом банке (УСЗК) одређује се као збир:

  1. минималних капиталних захтева израчунатих у складу са одлуком којом се уређује адекватност капитала банке, и
  2. збира додатних интерних капиталних захтева утврђених за сваки ризик појединачно и било којег додатног интерног капиталног захтева за покриће значајних ризика концентрација између ризика.

Супервизор одређује захтев за структуру додатних интерних капиталних захтева од најмање 56% основног акцијског капитала (Common Equity Tier 1 – CET1) и најмање 75% основног капитала (Tier 1 – Т1)  за покриће следећих врста ризика:

  1. делова кредитног, тржишног и оперативног ризика (који нису обухваћени одлуком којом се уређује адекватност капитала банке),
  2. ризика концентрације код кредитног ризика и ризика каматне стопе у банкарској књизи, и
  3. ризика недостатака модела који би могао довести до потцењивања одговарајућег нивоа капиталних захтева, где се додатни интерни капитални захтеви употребљавају за покриће овог ризика.

Супервизор одређује структуру додатног интерног капиталног захтева за покриће ризика који нису претходно наведени, као и за ризике који произлазе из недостатака корпоративног управљања и система унутрашњих контрола,  и других недостатака, при чему се у обзир узима ниво и природа предметног ризика.

При процени/обрачуну УСЗК показатеља (увећаног показатеља адекватности) банке, супервизор узима у обзир само елементе који се могу укључити у обрачун појединих облика капитала, у складу са одлуком којом се уређује адекватност капитала банке, при чему тај обрачун полази од следеће формуле:

Показатељ СЗК банке обрачунава се тако што се на обрачунати УСЗК показатељ додају стопе заштитних слојева капитала, као и други макропруденцијални захтеви.

Супервизор процењује да ли је достављени план управљања капиталом реалан у погледу тога да ће банка бити способна да одговори на УСЗК или СЗК током претпостављеног временског периода.

Током анализе плана управљања капитала банке, супервизор разматра адекватност активности које је банка навела у том плану, као и то да ли су узета у обзир правна и репутациона ограничења за спровођење тих активности, и да ли је овај план усклађен с пословном политиком и стратегијом, као и са склоношћу, односно толеранцијом ка ризицима. Узимајући у обзир резултате стрес-тестова банке (који су оцењени као поуздани) или супервизора, супервизор процењује да ли се у наредном периоду неће испунити УСЗК или СЗК показатељи банке.

На основу извршене анализе, супервизор формира оцену адекватности капитала банке у оквиру процеса супервизорске процене у распону од 1 (износ и структура капитала банке не носе значајан ризик за одрживост њеног пословања) до 4 (износ и структура капитала банке носе висок ризик за одрживост њеног пословања).