latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Контрола банака | Процес супервизорске процене (SREP)

Анализа ризика који утичу на солвентност банке

Сектор за контролу пословања банака, у оквиру процеса супервизорске процене, анализира ризике који утичу на солвентност банке, а који су процењени као материјално значајни.

Основни ризици који утичу на солвентност банке јесу:

  1. кредитни ризик и ризик друге уговорне стране,
  2. тржишни ризик,
  3. оперативни ризик и
  4. каматни ризик.

Такође, при процени ризика који утичу на солвентност, треба узети у обзир подврсте сваког наведеног ризика. У зависности од материјалне значајности сваке од ових подврста ризика за конкретну банку, оне треба да буду процењене и засебно. Одлуку о материјалној значајности подврсте сваког ризика доноси супервизор на основу своје процене.

Поред наведених, супервизор процењује и остале ризике који су материјално значајни за одређену банку.

За сваки материјално значајан ризик супервизор процењује:

  1. ниво ризика (изложеност ризику) и
  2. квалитет и делотворност управљања и контролу ризика.

Приликом процене, супервизор користи све расположиве изворе информација, укључујући и редовно и ванредно регулаторно извештавање, интерне показатеље и интерне извештаје банке (нпр. извештаји унутрашње ревизије, извештаји функције управљања ризицима, информације из ICAAP извештаја банке), записнике о контроли и екстерне извештаје (нпр. извештаје које банка објављује за инвеститоре, извештаје у складу с прописима и смерницама Народне банке Србије који се односе на објављивање података и информација банке).

У оквиру процене ризика који утичу на солвентност, супервизор такође процењује тачност и поузданост обрачуна минималних капиталних захтева, при чему се ова процена користи и за потребе утврђивања додатних интерних капиталних захтева.

Супервизор додељује оцену за сваки материјално значајан ризик, превасходно на основу процене нивоа ризика, али ова оцена одражава и разматрања и налазе у вези са управљањем и контролама датог ризика, при чему адекватност управљања и контрола може повећати или, у изузетним случајевима, смањити утицај посматраног ризика на банку.

Ради свеобухватне процене ризика који утичу на солвентност банке, супервизор процењује да ли је успостављан адекватан систем управљања ризиком, а нарочито: стратегија управљања датим ризиком и склоност, односно толеранција према том ризику, организациона структура, политике, процедуре и друга унутрашња акта, процес утврђивања, мерења, праћења и извештавања о том ризику и систем унутрашњих контрола.

На основу извршене процене, супервизор формира оцену за сваки материјално значајан ризик, у распону од 1 (ако се узме у обзир ниво конкретног ризика и систем управљања и контрола који се односи на тај ризик, банка није знатно изложена овом ризику) до 4 (ако се узме у обзир ниво конкретног ризика и систем управљања и контрола који се односи на тај ризик, постоји висока изложеност банке овом ризику).

При процени кредитног ризика и ризика друге уговорне стране, супервизор разматра све елементе на основу којих се утврђују могући кредитни губици, а посебно: вероватноћу наступања статуса неизмирења обавеза или релевантне кредитне догађаје који се претежно односе на дужнике банке и њихову способност измирења обавеза; ниво изложености кредитном ризику и стопу наплате (recovery rate) у случају наступања статуса неизмирења обавеза дужника. Током процене нивоа кредитног ризика, супервизор одређује главне изворе изложености банке кредитном ризику. Процена нивоа кредитног ризика обухвата: процену карактеристика и структуре кредитног портфолија, процену квалитета кредитног портфолија, процену износа и квалитета инструмената кредитне заштите и процену исправки вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама. Супервизор процењује кредитни ризик у датом тренутку и његове изгледе за наредни период. При процени врсте кредитног ризика, разматрају се барем следеће подврсте кредитног ризика: ризик концентрације, ризик друге уговорне стране и ризик измирења/испоруке, ризик земље, ризик секјуритизације, кредитно-девизни ризик и кредитни ризик за изложености по основу специјализованог кредитирања.

Супервизор процењује тржишни ризик који произлази из свих изложености у књизи трговања, при чему се разматрају најмање следеће подврсте тржишног ризика: ценовни ризик, девизни ризик, робни ризик и ризик прилагођавања кредитне изложености. Процена нивоа тржишних ризика односи се на оне билансне и ванбилансне позиције које подлежу губицима који произлазе из кретања цена на тржишту, и обухвата: процену врсте и структуре позиција по основу којих је банка изложена тржишном ризику, процену профитабилности, процену ризика концентрације код тржишног ризика и процену резултата стрес-тестирања.

С обзиром на то да је оперативни ризик својствен свим банкарским производима, активностима, процесима и системима, супервизор узима у обзир све налазе из процене корпоративног управљања и система унутрашњих контрола. При спровођењу супервизорске процене нивоа оперативног ризика, утврђује се начин материјализовања оперативног ризика и разматрају могући ефекти на друге ризике (нпр. гранични случајеви кредитно-оперативни ризик, тржишно-оперативни ризик). Поред тога, процењује се значајност оперативног ризика који произлази из поверених активности и да ли то поверавање може да утиче на способност банке да врши трансакције и/или пружа услуге, или може да проузрокује обавезу накнаде штете причињене трећим странама (нпр. клијентима и другим лицима). При процени оперативног ризика, разматрају се и репутациони ризик, ризик од прања новца и финансирања тероризма, правни ризик, ризик несавесног пословања (conduct risk), ризик информационог система и ризик модела. При процени ризика од прања новца и финансирања тероризма, супервизор узима у обзир основне изворе изложености банке овом ризику, и то: величину пословне мреже, структуру клијената, производе и услуге, извршене трансакције, поверавање послова који се односе на радње и мере познавања и праћења странке другим лицима и кореспондентске односе.

Током процене нивоа каматног ризика, супервизор утврђује главне изворе изложености каматном ризику и оцењује потенцијални ефекат који овај ризик може имати на банку са аспекта биланса успеха и економске вредности банке. При процени нивоа каматног ризика, супервизор узима у обзир следеће облике каматног ризика: ризик временске неусклађености доспећа и поновног одређивања цена (repricing risk), ризик криве приноса (yield curve risk), базни ризик (basis risk) и ризик опција (optionality risk). Супервизорска процена обухвата: процену природе и структуре профила каматног ризика и процену резултата стрес-тестирања.