latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Релативна стабилност девизног курса – исправност приступа Народне банке Србије потврђује и економска теорија

26. 8. 2020.

Народна банка Србије проактивним деловањем и одговорним понашањем последњих осам година успешно одржава релативну стабилност девизног курса, која је један од носећих стубова монетарне, финансијске и макроекономске стабилности наше земље.
Tакав приступ одржања релативне стабилности девизног курса у складу је с циљањем инфлације као основном монетарном стратегијом, а његову оправданост потврђују и последњи радови и истраживања реномираних институција попут Банке за међународна поравнања (Bank for International Settlements – BIS) и Међународног монетарног фонда.

„Укупна економска политика, решеност и одговорност носилаца политике да спроводе неопходне реформе, стварање подстицајног пословног окружења, знатно повољнији изгледи раста – све заједно чини стабилност, из које проистичу поверење и раст кредитног рејтинга наше земље”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.

У периодима преовлађујућих притисака на јачање динара, који су последњих година резултат јачања макроекономских показатеља, делујући проактивно, Народна банка Србије је куповала девизе, увећавајући на тај начин девизне резерве и стварајући здраву основу за очување екстерне позиције земље у условима турбуленција на светском нивоу. Поступајући тако, од априла 2017. до краја 2019. године, Народна банка Србије је у нето износу купила преко 5,3 милијарде евра, јачајући на тај начин отпорност домаћег финансијског система на шокове из међународног окружења.

У условима који креирају притиске ка слабљењу домаће валуте, попут актуелне неизвесности у међународним оквирима услед глобалне пандемије, Народна банка Србије добро одмерено и опрезно користи претходно увећане девизне резерве. Како би очувала стабилност девизног тржишта, а имајући у виду негативне ефекте које би прекомерне осцилације у виду слабљења домаће валуте имале на грађане и привредне субјекте, укључујући оне са обавезама у страној валути, Народна банка Србије јавља се на девизном тржишту као нето продавац девиза.

Такав приступ одржања релативне стабилности девизног курса у складу је с циљањем инфлације као основном монетарном стратегијом, о чему сведоче резултати забележени на плану очувања ниске инфлације. Такав приступ одржања релативне стабилности девизног курса током претходних осам година потврдио се као оптималан и доказао као једино исправан у амбијенту још увек повећаног степена евроизације домаће економије – који се управо захваљујући оствареној и одржаној стабилности последњих година смањује.

Оправданост приступа који Народна банка Србије спроводи, а који узима у обзир све специфичности домаће економије и окружења, све чешће добија потврду и у економској теорији, што потврђују и последњи радови и истраживања реномираних институција попут Банке за међународна поравнања и Међународног монетарног фонда.

Најновији пример такве потврде представља пре два дана (24. августа) објављена стручна економска анализа Банке за међународна поравнања, која се бави ефектима слабљења (депрецијације) домаће валуте у условима високог степена задужености домаће привреде у страној валути – на примеру 15 земаља у развоју (Corporate dollar debt and depreciations: all's well that ends well?).

Анализа Банке за међународна поравнања показује да, „супротно популарној теорији по којој депрецијација води експанзији захваљујући повећаној конкурентности домаћег извоза”, „у стварном свету то није случај, нарочито за предузећа с високим дугом у страној валути”. Напротив, према резултатима анализе, „депрецијација може довести до знатних негативних ефеката на биланс стања предузећа и до смањене инвестиционе активности”. У стручној анализи се истиче и да је компанија са задужењем у страној валути, уколико није заштићена од девизног ризика (хеџована) на оперативном нивоу (компанија је извозник) или финансијски (коришћењеm инструмената за заштиту од девизног ризика), рањива на изненадне промене девизног курса.

 
 
 

BIS: „Који су реални ефекти депрецијације домаће валуте? Супротно популарним теоријама, депрецијација знатно смањује капиталне издатке, посебно у случају предузећа са дугом у страној валути.”



BIS: „Депрецијација би, у теорији, требало да буде експанзивног карактера захваљујући повећању конкурентности домаћег извоза. Ипак, у стварном свету то није случај, посебно код предузећа са дугом у страној валути.”


 

И недавно објављена анализа Међународног монетарног фонда (Dominant Currencies and the Limits of Exchange Rate Flexibility) указује на сличне закључке. То ново истраживање Међународног монетарног фонда потврђује да су користи од депрецијације домаће валуте ограничене и краткорочне, нарочито у случају земаља у развоју – бележи се тек блага реакција обима извоза на слабљење домаће валуте, и то у кратком року. Негативне последице знатног слабљења валуте по финансијску стабилност Србије могли смо да осетимо у периоду пре 2012. године и нећемо дозволити да се оне понове.

 
 
Нови налази економске теорије попут наведених потврђују оправданост приступа Народне банке Србије у очувању релативне стабилности девизног курса и јачају одлучност да се с применом таквог приступа настави и у будућности, уз вишеструке користи за грађане и домаћу привреду, јер стабилност нема алтернативу.
Извор:
Кабинет гувернера