Народна банка Србије
 

Европска унија похвалила адекватност вођења монетарне политике у Србији и добре трендове у банкарском сектору

19.05.2020. 

Народна банка Србије је и у 2019. години водила адекватну монетарну политику, оцењено је данас на редовном годишњем састанку у оквиру Економског и финансијског дијалога земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, као и Европске централне банке и Европске комисије. Србију су на данашњем дијалогу представљали гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали.

Европска централна банка и Европска комисија оцењују да је „Народна банка Србије и у 2019. години спроводила монетарну политику у складу с режимом циљања инфлације”, што је и била препорука свим земљама у оквиру претходних дијалога. Србија је ову препоруку, која је уједно и основни законски циљ Народне банке Србије, испунила у потпуности, уз инфлацију која се током 2019. године кретала око доње границе циљаног коридора. 

Европска централна банка и Европска комисија оцењују и да је домаћи банкарски сектор добро капитализован и ликвидан. Посебно се поздрављају значајни резултати Србије на плану смањења учешћа проблематичних кредита, уз даљи динамичан раст кредитне активности и ка привреди и ка становништву. Позитивно су оцењене мере које је Народна банка Србије донела крајем 2018. а које се односе на необезбеђено ненаменско кредитирање становништва по дугим роковима отплате. Закључено је и да мере које се предузимају у циљу подршке већој динаризацији дају добре резултате. Напредак је видљив пре свега код динаризације депозита, што јесте кључно и за бржи напредак у процесу динаризације кредита. У том циљу поздрављено је и доношење регулаторних мера Народне банке Србије, којима се подстичу динарски пласмани микропредузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима.

Оцене Европске централне банке и Европске комисије у делу надлежности Народне банке Србије гувернер Јоргованка Табаковић сматра реалним. „Чињеница да се инфлација у Србији налази на ниском нивоу седму годину заредом јесте конкретна потврда адекватности монетарне политике у Србији. Чињеница је и да смо учешће проблематичних кредита драстично смањили, као резултат примене стратегије за њихово решавање, као и знатно повољнијих услова пословања у Србији”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић, а евидентан је и здрав раст кредитне активности. „Кредити привреди расту по двоцифреним стопама већ неколико година, а две трећине је одобрено микропредузећима, малим и средњим предузећима. Инвестициони кредити са стањем од око 5 милијарди евра чине 45% стања укупних кредита привреди”, истиче гувернер.

Динаризација остаје један од приоритета, посебно динарски кредити предузећима. „Динарско кредитирање привреде никада није било повољније. Као резултат наших мера, разлика између каматних стопа на динарске и девизне кредите привреди смањена је са 9,1 процентни поен из маја 2013. на 1,1 процентни поен”, подсећа гувернер Јоргованка Табаковић.

Чињеница је и да је раст Србије прошле године био динамичан, што су и Европска централна банка и Европска комисија истаклe. „Након раста од 6,2% у четвртом тромесечју, у ову годину ушли смо са одличним тенденцијама и растом од 5% у првом тромесечју. И тај раст је одличан, посебно јер су се у марту осетиле последице пандемије на нашу економију. Реаговали смо обимним пакетом мера којима се чувају људи, радна места, плате, ликвидност, и помаже се онима чије је пословање пандемија практично зауставила”, истиче гувернер.

Народна банка Србије је реаговала смањењем референтне каматне стопе, омогућавањем финансијског предаха у отплати кредита, операцијама по ниским стопама, како би се те стопе даље пренеле и на привреду и становништво. Држава је реаговала обимним пакетом мера у вредности од око 11% бруто домаћег производа, који укључује и кредите за ликвидност уз гаранцију државе, а који су намењени микропредузећима, малим и средњим предузећима и предузетницима који су највише погођени кризом.

Пандемија ће имати снажан краткорочан утицај на све економије, али суштина усмерења Србије остаје непромењена. „Наша пројекција привредног раста од најмање 6% у 2021. години указује на то да, захваљујући нашим мерама, очекујемо пуни опоравак Србије од ефеката пандемије већ следеће године, а то пројектују и све институције које нас пажљиво прате. Важни су нам и брзина опоравка Европске уније и у мери у којој свако од нас појединачно буде успешан, и на заједничком плану ћемо бити успешнији”, истиче гувернер.

Чврсто верујем да је Србију ова светска криза само накратко успорила у динамичном расту. То што смо у претходних осам година стабилизовали нашу економију, уз ниску инфлацију, уређене јавне финансије, проширили базу инвеститора уз раст који воде инвестиције, и што су нам девизне резерве на двоструко већем нивоу од нивоа који је по међународним критеријумима оптималан – јасно говори да имамо већа очекивања од нас самих него што их други имају од нас”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Кабинет гувернера