Народна банка Србије
 

Раст штедње становништва - показатељ поверења грађана, динарска штедња и даље исплативија од девизне

И током 2019. године динарска и девизна штедња константно су расле из месеца у месец и крајем године достигле су највише нивое, што говори о поверењу грађана у домаћи банкарски систем.

Да становништво има све веће поверење у домаћу валуту, односно монетарну политику Народне банке Србије, сведочи и то да динарска штедња наставља убрзано да расте – крајем 2019. године износила је 79,5 млрд динара, односно за 30% (за 18,4 млрд динара) је била виша него на крају 2018. и више него четири пута већа у поређењу с крајем 2012. Динарска штедња у 2019. години остварила је највећи годишњи раст од како се прате подаци.

И девизна штедња становништва наставља да расте, тако да је након повећања од 0,6 млрд евра у 2018. години, током 2019. године повећана за 0,8 млрд евра, достижући на крају године рекордан износ од 10,8 млрд евра.

Још је значајнији податак да се континуирани раст динарске и девизне штедње остварује у условима смањења каматних стопа на орочену штедњу становништва. То додатно потврђује да је поверење грађана у банкарски систем Србије на високом нивоу.

 

Стални раст штедње током последњих седам година обезбеђен је захваљујући повољном макроекономском амбијенту, постигнутој стабилности цена и релативној стабилности курса динара према евру. Од краја 2012. године до октобра 2013. године међугодишња инфлација смањена је са 12,2% на 2,2% и од тада се креће на ниском и стабилном нивоу – у просеку испод 2,0% (прецизније, 1,9%). Релативна стабилност динара према евру постала је „нова нормалност”. Девизни курс је крајем 2019. године био на сличном нивоу као почетком августа 2012. године, а девизне резерве су крајем године износиле 13,4 млрд евра, што је њихов највиши ниво крајем године од када се оне мере (2000. година). Спровођење Стратегије за решавање питања проблематичних кредита од 2015. године резултирало је смањењем учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима на ниво од 4,1%, чиме су банке ослобођене још једног од наслеђених терета прошлих времена и отворен је простор за здрав кредитни раст, који треба да допринесе одрживом расту српске привреде.

Народна банка Србије, заједно с Владом Републике Србије, залаже се за даљи раст динарске штедње, као важне компоненте раста базираног на здравим финансијским основама. Због тога Народна банка Србије наставља да промовише и подржава штедњу у домаћој валути, као и да указује на њену већу исплативост од девизне штедње путем редовних (полугодишњих) анализа.

Најновија анализа (Анализа исплативости динарске и девизне штедње - јануар 2020) је још једном потврдила да је штедња у домаћој валути исплативија од штедње у девизама – и у кратком и у дугом року, што је резултат:

  • стабилности – монетарне (ниска инфлација и инфлациона очекивања и релативна стабилност девизног курса) и финансијске,
  • повољнијег пореског третмана динарске штедње – камата на динарску штедњу се не опорезује, док се камата на девизну штедњу опорезује по стопи од 15%, као и
  • релативно виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима.

Анализа исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од седам година показала је да би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара у децембру 2019. године добио преко 30.000 динара (око 260 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност наведеног износа од 100.000 динара (Табела 1).

 

Штедиша који је у последњој години дана штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио је око 3.000 динара (или око 25 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност наведеног износа од 100.000 динара (Табела 2).

 

 

Динарска штедња исплативија је од девизне не само за годишње орочавање већ и за штедњу орочену на краће и на дуже рокове. Током претходних седам година, у случају орочавања депозита на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у око 85% посматраних тромесечних потпериода, док је код орочавања депозита на две године, динарска штедња била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Указивање на већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу, део је стратегије динаризације финансијског система Србије, која је један од приоритета Владе Републике Србије и Народне банке Србије. Као предуслов за одржив привредни раст базиран на домаћим изворима, већи степен динаризације финансијског система појачава отпорност на ризик од промене девизног курса, а монетарну и фискалну политику чини ефикаснијом.

Као и до сада, Народна банка Србије, у сарадњи с Владом Републике Србије, и у наредном периоду наставиће да својим мерама, активностима и комуникацијом с јавношћу доприноси процесу динаризације, стављајући посебан акценат на исплативост штедње у домаћој валути.