latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Табаковић и Џанг: Србија направила потпуни заокрет у вођењу економије

21. 11. 2019. Гувернер Јоргованка Табаковић састала се у Београду са замеником извршног директора Међународног монетарног фонда Тао Џангом. Она је обавестила господина Џанга да је Народна банка Србије повећала пројекцију раста Србије за ову годину са 3,5% на најмање 3,6%, али да постоје реалне могућности да раст буде и већи, на шта посебно указују кретања у грађевинарству. Поновила је да је подједнако важно и то што је модел раста Србије промењен – раст који је некада био базиран на неодрживој потрошњи данас воде инвестиције, извоз и одрживи раст потрошње. Очекује се да ће учешће фиксних инвестиција у бруто домаћем производу ове године прећи 23%, а у средњем року и 25%.

Џанг и Табаковић сложили су се да је Србија током седам година, што није дуг период, направила потпуни заокрет у вођењу економије. „Сведоци смо успеха који постижете. Централна банка ужива поверење и има велики утицај на економију Србије”, рекао је Џанг.

У разговору с високим представницима Међународног монетарног фонда, гђа Табаковић указала je на то да је, руководећи се основним циљем – ниском и стабилном инфлацијом, Народна банка Србије у условима ниских инфлаторних притисака наставила да води адекватну монетарну политику, спустивши референтну каматну стопу у новембру на 2,25%. С тим смањењем, референтна каматна стопа коригована је наниже три пута у току ове године, за укупно 75 базних поена. Тиме је настављена подршка динамичном расту кредитне активности, који се посебно убрзава у сектору привреде, дајући тиме подстицај за раст приватних инвестиција, које су важан фактор раста у Србији последњих година. Високи званичници Међународног монетарног фонда оценили су да је очување инфлације на ниском нивоу, у просеку 1,9% у досадашњем делу године, кључно за усидреност инфлационих очекивања и поверење у монетарну политику, о коме говори и то што је динарска штедња данас четири и по пута већа него пре седам година.

„Ниска инфлација и стабилан финансијски сектор значајно подржавају здраве јавне финансије”, нагласио је Џанг.

Гувернер Табаковић је указала и на то да су девизне резерве Србије додатно повећане и сада су на новом рекорду. Њима је обезбеђена покривеност шест месеци увоза робе и услуга и преко 250% краткорочног дуга, што значи да смо одговорном политиком обезбедили добру одбрану за екстерну ликвидност земље, ако би ситуација то захтевала. Гђа Табаковић је обавестила господина Џанга да је Народна банка Србије у октобру први пут купила злато на међународном тржишту, чиме је учешће злата у девизним резервама повећано с 7% на око 10%. У пласирању девизних резерви Народна банка Србије држи се принципа распрострањености као најбоље одбране од ризика из међународног окружења.

Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима додатно је смањено – на 4,66% на крају септембра, што је за 80% мање него у периоду када је започета имплементација Стратегије за њихово решавање. Џанг је констатовао да су и на том плану постигнути импресивни резултати, имајући у виду обим и корене овог проблема.

Премија ризика Србије 20. новембра снижена је на нови минимум од 14 базних поена, што је одраз укупне стабилности – монетарне, фискалне и политичке, без којих данас не бисмо могли да разговарамо о стопама раста Србије од најмање 4%. Високи званичници Међународног монетарног фонда констатовали су да се може оценити да Србија већ данас има углед земље инвестиционог рејтинга, о чему сведочи и новембарска емисија нове десетогодишње обвезнице на међународном тржишту по стопи од 1,25%, уз тражњу која је била три и по пута већа. Нарочито позитивно је оцењена чињеница да су средства искоришћена за исплату раније узетог скупог дуга у доларима, што значи да се по овом основу не повећава јавни дуг, а смањују се трошкови камата.

Такође, упркос квотама Европске уније на извоз челика, таксама Косова и глобалним трендовима у аутомобилској индустрији, као и генерално слабијој екстерној тражњи, српски извоз бележи велику отпорност, уз убрзање раста током девет месеци, што је резултат распрострањености извоза, на којој се у Србији инсистира. Србија је током 2018. године привукла више од 50% укупних страних директних инвестиција на Западном Балкану, а за девет месеци ове године скоро 60%. Прилив укупних страних директних инвестиција од 2,9 милијарди евра за девет месеци ове године виши је за око 33% него прошле, рекордне године. Оне су и даље највише усмерене у прерађивачку индустрију, јачајући извозну базу и нашу екстерну позицију. Када узмемо у обзир тренд повећања партиципације на тржишту рада, раст формалне запослености, добру пољопривредну сезону и висок раст грађевинарства, процењујемо да је у трећем тромесечју стопа незапослености била на једноцифреном нивоу.

Џанг је истакао да су стране директне инвестиције усмерене у прерађивачку индустрију посебно важне за одрживост раста који је Србија обезбедила.

На основу свега реченог, гђа Табаковић је високим званичницима Међународног монетарног фонда изнела очекивање да ће у децембру Одбор директора Међународног монетарног фонда донети одлуку о успешном завршетку трећег разматрања нашег економског програма у оквиру Инструмента за координацију политике, јер је Србија то својим резултатима заслужила.