latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

10. 9. 2019, Блиц – О страним директним инвестицијама

Питања: Колики је био укупан износ страних инвестиција за прошлу годину? Којих пет земаља је највише улагало (земља и вредност)? Каква је ситуација у овој години?

Одговор: Ова година је пета година заредом у којој Србија бележи растући тренд страних директних инвестиција и пета година заредом да је нето прилив страних директних инвестиција више него довољан да покрије дефицит текућег рачуна. Овај тренд јасно указује на то да је Србија не само оставила период спољне неравнотеже иза себе већ и да је, сада већ у средњем року – на чврстом путу одрживости платнобилансних кретања, и то у амбијенту снажног инвестиционог циклуса.
 
Током 2018. бруто прилив страних директних улагања у Србију износио је 3,5 милијарди евра (8,2% БДП-а), што је омогућило да дефицит текућег рачуна платног биланса и четврту годину заредом буде више него у потпуности покривен приливом страних директних инвестиција. Постигнута макроекономска и финансијска стабилност и унапређење укупне пословне климе допринели су већим приливима страних директних инвестиција, тако да су оне и у 2018. биле и пројектно и географски разноврсне, при чему је највећи део био усмерен у разменљиве секторе, чиме се обезбеђују барем два кључна доприноса ових инвестиција:

  1. њихов континуитет (широка распрострањеност земаља порекла доприноси већој отпорности Србије на евентуално успоравање инвестиција из поједине земље, док њихова пројектна распрострањеност омогућава уравнотежен развој више сегмената српске економије, што даје чврсту основу за даљи раст),
  2. даље проширење извозне и производне базе у наредним годинама.

Прилив страних директних инвестиција у Србију у првој половини 2019. године надмашио је све прогнозе Народне банке Србије с почетка године и додатно је знатно повећан у односу на исти период претходне године. Прилив страних директних инвестиција у првој половини 2019. износио је 1,9 милијарди евра (чак 9% БДП-а), што представља готово 30% већи износ него у првој половини 2018. То је и даље у потпуности довољно да се покрије текући дефицит платног биланса. Инвестиције су остале пројектно и географски разноврсне, а највећи делом усмерене у прерађивачки сектор.

О томе каква је географска распрострањеност страних директних инвестиција говоре и подаци о појединачним земљама из који долази највећи прилив страних директних инвестиција током 2018. године и који указује на то да се у првих седам земаља налазе земље које припадају барем једном од четири светска региона:

  1. Европска унија – укупно 2,1 милијарда евра;
  2. источна Азија (Хонгконг, Кина, Тајван и остале земље) – укупно 706,7 милиона евра;
  3. Евроазијска унија (Русија, Белорусија, Казахстан и остале земље) – 239,0 милиона евра;
  4. Блиски и Средњи исток (Уједињени Арапски Емирати и остале земље) – 186,9 милиона евра.
     

У наставку достављамо преглед прилива страних директних инвестиција по земљама за 2018. и прву половину 2019. године.

Подаци о токовима страних директних инвестиција објављени су на интернет страници Народне банке Србије, у табелама под називом Страна директна улагања, по земљама:
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/platni_bilans/fdi_po_zemljama_2010_2018.xls и http://nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/platni_bilans/fdi_po_zemljama_19.xls.