latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Интервју гувернера Јоргованке Табаковић за „Новости“, март 2020.

Банкарски сектор у Србији је стабилан, ликвидан и у добром стању. Народна банка Србије одржава стабилан курс, има довољно девизних резерви, а очекујемо од банака да покажу одговорност и схвате да без грађана, привреде, клијената, ни оне не постоје!

Ово је, у интервјуу за "Новости", истакла гувернерка Народне банке Србије, др Јоргованка Табаковић, и поручила да се у склопу одговорне политике НБС, осим мораторијума на отплату различитих позајмица, припрема низ мера за помоћ грађанима и привреди.

Значи ли то да упркос ванредном стању, остајемо на добром курсу, на јаким ногама, када будемо победили корону?

- Кажу да у кризним временима свако покаже и своју способност и свој карактер. А ми имамо обавезу да изграђену стабилност и стечено поверење очувамо. Народна банка Србије у дужем временском периоду одржава релативну стабилност курса и она није угрожена ни у овим ванредним околностима. Имамо сасвим довољно девизних резерви које представљају гарант сигурности. На крају фебруара укупне девизне резерве су износиле око 13,5 милијарди евра. Само у последње три године НБС је на девизном тржишту, када су преовладавали притисци ка јачању динара, куповала девизе и тиме увећала девизне резерве за преко 5 милијарди евра. Тиме је додатно ојачана сигурност домаћег финансијског система управо за оваква времена.

Да ли је вирус корона „уплашио“ инвеститоре, најављују ли повлачењеса тржишта, или одустајање од нових улагања?

- Најважније је да грађани знају да се Србија, за разлику од других земаља, чак ни у периоду кризе не суочава са слабљењем валуте. Србија није изложена изласку инвеститора, који имају поверење у људе и институције наше државе : Председника, НБС и Владу - који су показали да воде рачуна о стабилности домаће економије и расту на одрживим основама. Управо ће то омогућити да утицај кризе на нашу економију буде блажи и да што краће траје. У то верују и инвеститори у динарске обвезнице државе, тако да не напуштају нашу земљу.

Међу првим мерама које сте увели је замрзавање кредитних обавеза на три месеца. Колико је она значајна за привреду, а колико за грађане?

- У ванредној ситуацији, било је неопходно да хитно реагујемо како би се очувала финансијска стабилност и у периоду који следи. У условима изражених ризика од ширења заразне болести, потенцијалне потешкоће с којима се грађани и привреда могу суочити у измиривању својих обавеза су веома реалне. Отуда и застој у измиривању обавеза и за грађане и за привреду. Мера је привремена и ванредна и трајаће док траје и ванредно стање уведено због пандемије. И за привреду и за грађане ова мера има исти смисао – да се предупреде негативне последице, повећа расположиви доходак, и обезбеди ликвидност привреде ради суочавања са свим изазовима у условима ванредног стања.

Да ли су у плану још неке мере помоћи?

- Анализирамо ефекте до сада преузетих мера и предузимаћемо додатне активности уколико се за тим укаже потреба. У потпуности смо свесни да је у овим ванредним околностима проактивна реакција на све потенцијалне ризике од изузетног значаја. НБС има на располагању још низ инструмената и неће се уздржавати да их искористи у случају потребе. Притом, треба водити рачуна о поступности примене монетарних мера, односно треба их користити у правом тренутку и обиму.

Каква је препорука за оне којима истиче дозвољено прекорачење, да ли и они подлежу мораторијуму и како избећи филијале, а продужити дозвољени минус?

- Циљ мера јесте да се олакша позиција грађана, тако да се застој у оплати односи и на обавезе по основу дозвољеног минуса. Да клијенти за време трајања ванредног стања не би морали да долазе у просторије банке, препоручили смо банкама аутоматско продужење минуса по текућем рачуну клијентима који ову услугу већ користе.

Да ли ће НБС саветовати банке како да након што прође криза, осмисле мере да олакшају грађанима и предузећима?

- Истим прописом којим је уведена обавезна олакшица у виду мораторијума за дужнике банке, остављена је могућност банкама да дефинишу и друге олакшице за своје клијенте у вези са отплатом потраживања, које ће имати и повољнији регулаторни третман. Захваљујући одговорној политици НБС, која мора да има на уму целину система, банкарски сектор је стабилан и ликвидан и у добром стању да одговори свим изазовима. Очекујем да банке и у овој ситуацији покажу одговорност и да схвате да без грађана, привреде, клијената ни оне не постоје.

Да ли се могу очекивати пакети субвенционисаних кредита за предузећа која ће током ових месеци имати велике губитке?

- Председник Вучић најавио је подршку привреди, и држава припрема пакет економских мера за помоћ привреди, намењен пре свега приватном сектору. Ми смо снизили референтну каматну стопу, донели одлуку о замрзавању обавеза, обезбедили ликвидна средства банкама, као мере подршке економском систему. И даље ћемо предузимати све што је потребно да са становишта своје надлежности допринесемо минимизирању негативних последица пандемије корона вируса на привреду.

Шта је ваша препорука и да ли ћемо имати довољно снаге за подизање привреде када све ово прође?

- Све оно што је изграђено у претходним годинама гарант је и брзог опоравка, и јаке воље и усмерености на даљи раст. Једна од најцењенијих финансијских институција, ЈП Морган, оцењује да Србија улази у период глобалне економске слабости много јача него пред светску економску кризу. Наше је да урадимо све да се са кризом изборимо са што мање штете. Да реално сагледамо околности и већ планирамо како да надокнадимо оно што радом и паметним мерама може да се надокнади. Али, очекујем и да сви поштују посвећеност оних који дају све од себе да се изборимо са проблемима, почев од Председника, лекара, војске, полиције, па и НБС... Поносна сам на све који Србију у овој ситуацији осећају својом. Нема бољег искуства од оног стеченог током кризних времена.

РАДИМО НОН-СТОП

Како проводите време док траје ванредно стање?

- Мој посао, дужност и обавеза јесте да са својим сарадницима, и у сарадњи с другим државним органима, пратим и ситуацију у финансијском сектору, и стање на домаћем и међународном тржишту, и да предузимамо потребне активности и мере.

Аутор: Бојана Царановић