Народна банка Србије
 

Данас – у вези с коришћењем eлектронског и мобилног банкарства у Србији

24. 09. 2018. Данас – у вези с коришћењем eлектронског и мобилног банкарства у Србији

Питања: Да ли имате податке колико се трансакција обавља путем електронског банкарства дневно, месечно или за који период имате податке и поређeње с неким претходним периодом, пре једне или две годинe, на пример? Такође, да ли имате податке о ценама (провизијама) банака за плаћање рачуна путем е-банкинг и м-банкинг апликација (нисам нашао на овом линку, али ако постоји молим вас за линк - ?

Одговор: Народна банка Србије је током последњих година спровела низ регулаторних и инфраструктурних промена како би повећала удео најсавременијих облика плаћања у односу на плаћања готовим новцем. Законом о платним услугама, који је на предлог Народне банке Србије усвојен 2014. године, препознати су најсавременији сервиси и установљен је поступак за заштиту корисника приликом њиховог коришћења, без обзира на врсту технологије која се користи, а с обзиром на стални технолошки напредак. С тим у вези, јасно су дефинисане обавезе пружалаца платних услуга у предуговорној фази и фази закључења уговора, као и пре, током и након извршења платне трансакције. У складу с тим, према подацима које пружаоци платних услуга достављају Народној банци Србије о пружању платних услуга, број платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства у сталном је расту. У 2012. године грађани и привреда извршили су 72.802.538 платних трансакција употребом електронског банкарства, а 466.258 платних трансакција употребом мобилног банкарства, док је у 2018. години извршено знатно више трансакција – употребом електронског банкарства 125.269.486 трансакција, а мобилног банкарства 17.445.567 трансакција.

Преглед броја трансакција извршених по годинама употребом електронског и мобилног банкарства можете видети у табели бр. 1, као и на графикону бр. 1.

Према последњим расположивим подацима за 2019. годину, у првих шест месеци ове године извршено је 66.271.999 платних трансакција употребом електронског банкарства и 11.552.963 платна трансакција употребом мобилног банкарства.

Ако се посматра и вредност платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства, уочава се тренд раста.

У 2012. години вредност извршених платних трансакција грађана и привреде употребом електронског банкарства износила је 12.089.186 милиона динара, а вредност платних трансакција извршених употребом мобилног банкарства – 611 милиона динара, док је вредност извршених трансакција употребом електронског банкарства у 2018. години износила 17.464.215 милиона динара, а употребом мобилног банкарства 198.172 милиона динара.

Преглед вредности платних трансакција извршених по годинама употребом електронског и мобилног банкарства можете видети у табели бр. 2, као и на графичком приказу (графикони бр. 2 и бр. 3).

Према последњим расположивим подацима, у првих шест месеци ове године вредност извршених платних трансакција употребом електронског банкарства износила је 9.647.329 милиона динара, а употребом мобилног банкарства 139.850 милиона динара.

О знатно већој употреби електронског и мобилног банкарства у 2018. години у односу на 2012. годину говори и податак о броју корисника услуга интернет и мобилног плаћања. Тако је на крају 2012. године 875.420 клијената (грађана и привредних субјеката) с пружаоцем платних услуга имало уговорену услугу интернет плаћања, а 2018. године њих 2.465.904, што представља повећање од 2,8 пута. То повећање је још израженије уколико се посматрају подаци о расту броја корисника који су с пружаоцем платних услуга уговорили услугу мобилног плаћања, па је тако у 2012. години свега 65.845 корисника с пружаоцем платних услуга имало уговорену услугу мобилног плаћања, а 2018. године 1.426.825 корисника.

Када је реч о висинама накнада које пружаоци платних услуга наплаћују својим корисницима, прво бисмо желели да истакнемо да Народна банка Србије не утврђује висину појединачних накнада за услуге које пружаоци платних услуга наплаћују својим корисницима, што је и пракса централних банака у свим развијенијим државама на свету. Висина накнада које пружаоци платних услуга наплаћују својим корисницима предмет је пословне политике сваког пружаоца платних услуга, којом он настоји да буде што конкурентнији у односу на остале пружаоце на тржишту.

Народна банка Србије је зато своје активности усмерила у правцу тога да грађанима и привреди што више појасни те накнада како би они могли да донесу за себе најрационалнију одлуку у погледу избора пружаоца платних услуга, као и да им поједностави процедуру за промену пружаоца платних услуга. Законом о платним услугама предвиђено је да уколико пружалац платних услуга предлаже измене и допуне одредаба оквирног уговора, промена висина накнада представља обавезан елемент тог уговора, онда је пружалац платних услуга дужан да кориснику платних услуга достави предлог тих измена и допуна најкасније два месеца пре предложеног дана почетка њихове примене, и то у писаној форми. Оквирним уговором може се утврдити да ће се сматрати да се корисник платних услуга сагласио с предлогом измена и допуна оквирног уговора ако пре дана почетка примене предложених измена и допуна није обавестио пружаоца платних услуга да се с тим предлогом није сагласио, о чему је пружалац платних услуга дужан да обавести корисника платних услуга истовремено с достављањем тог предлога. У овом случају, пружалац платних услуга дужан је да корисника платних услуга, истовремено с достављањем поменутог предлога, обавести о његовом праву да пре дана почетка примене предложених измена и допуна раскине оквирни уговор без плаћања накнаде и других трошкова, ако не прихвати тај предлог.

На основу својих овлашћења, Народна банка Србије је прошле године предложила Закон о изменама и допунама Закона о платним услугама, који је 8. јуна 2018. године и усвојен у Народној скупштини Републике Србије. На овај начин, Народна банка Србије је додатно повећала транспарентност на тржишту платних услуга, допринела још бољој информисаности и већој заштити корисника платних услуга у Републици Србији, а све како би корисници платних услуга били у могућности да на једноставан и лак начин промене пружаоца платне услуге ако процене да су накнаде његовог пружаоца платних услуга превисоке. На домаћем тржишту данас послује 26 банака, 13 платних институција и две институције електронског новца, тако да корисник који сматра да су накнаде његовог пружаоца платних услуга превисоке, може да се обрати неком другом пружаоцу платних услуга за којег сматра да ће у највећој мери одговарати његовим потребама.

Најзначајније новине које су донеле измене и допуне Закона о платним услугама и повезана подзаконска акта, чија примена је почела 17. марта 2019. године, јесу следеће:

  • Прописана је листа репрезентативних услуга повезаних с платним рачуном (реч је о најчешће коришћеним услугама), која садржи 14 услуга за потрошаче – физичка лица и 18 услуга повезаних с платним рачуном за предузетнике и правна лица. Разлог за то јесте што су тарифници банака врло обимни и тешки за сналажење;
  • Утврђени су стандардизовани термини и дефиниције за услуге с листе, којих су пружаоци платних услуга дужни да се придржавају приликом оглашавања и уговарања наведених услуга, а све како би се под истим термином подразумевала иста услуга и олакшало поређење;
  • Прописан је стандардизован образац прегледа услуга и накнада (скраћено ПУН), који садржи списак услуга с листе и појединачне накнаде за сваку од тих услуга коју пружалац платних услуга има у понуди. Пружалац платних услуга дужан је да преглед достави кориснику у предуговорној фази на његов захтев, као и да образац учини лако доступним у својим просторијама и на интернет презентацији. Пружаоци платних услуга израђују посебне обрасце прегледа услуга и накнада за различите пакете услуга које имају у понуди;
  • Прописан је стандардизован образац извештаја о наплаћеним накнадама за услуге повезане с платним рачуном (скраћено ИНК), који садржи све накнаде које је пружалац платних услуга наплатио кориснику у току календарске године за пружене услуге у оквиру одређеног платног рачуна, односно пакета платног рачуна (нпр. вођење рачуна је услуга која је коришћена Х пута и за коју је укупно наплаћено Y динара). Разлог за то је што је Законом о платним услугама из 2014. прописана обавеза да пружаоци платних услуга месечно достављају извод корисницима, а ИНК служи да клијент на крају године стекне општи утисак на основу збирних података за наплаћене накнаде, односно колико га је његов пружалац платних услуга коштао. Пружалац платних услуга дужан је да наведени извештај достави потрошачу најмање једном годишње, и то најкасније до 1. марта текуће године за претходну календарску годину, а предузетнику, односно правном лицу на његов захтев;
  • Прописанo је да се корисник при промени платног рачуна обраћа само новом пружаоцу платних услуга који покреће поступак промене, чиме је овај поступак знатно олакшан за корисника. Када је реч о роковима за промену рачуна:
    • Нова банка дужна је да у року од два пословна дана од дана пријема овлашћења за промену платног рачуна поднесе захтев претходној банци да спроведе радње предвиђене законом, тј. да достави неопходне информације
    • Претходна банка је дужна да у року од пет пословних дана од дана пријема захтева нове банке, поступи по том захтеву и достави потребне информације (или и угаси рачун ако је то тражио корисник);
    • Нова банка у року од пет пословних дана од дана пријема тражених информација од претходне банке, у складу са овлашћењем и свим примљеним информацијама, спроводи активирање трајних налога, директних задужења, обавештава корисника и платиоце који том кориснику извршавају нека редовна плаћања и др.
  • Предвиђена је обавеза банака да потрошачу који има законит боравак у Републици Србији, а нема отворен платни рачун – на његов захтев омогући отварање и коришћење платног рачуна са основним услугама. Разлог је повећање финансијске инклузије, односно обезбеђивање права на платни рачун свим категоријама становништва;
  • На интернет презентацији Народне банке Србије објављени су упоредиви подаци о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима платних услуга, и то по платним рачунима (пакетима) за услуге наведене у листи репрезентативних услуга и за услугу уплате готовог новца на туђи платни рачун. На интернет презентацији Народне банке Србије доступно је и детаљно објашњење на који начин корисник може да изврши претрагу података.
  • Када је реч о наведеном упоредивом прегледу накнада које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима платних услуга, Народна банка Србије је желела да омогући корисницима платних услуга ефикасан и функционалан сервис, који ће им омогућити да на једном месту претраже и упореде накнаде за платне услуге које корисници највише користе (тј. за услуге наведене у листи репрезентативних услуга и за услугу уплате готовог новца на туђи платни рачун). Сервис је обезбеђен на начин да се одмереном количином информација корисници не ускрате за неку значајну информацију, као и да се не онемогући прегледност због велике количине података. Приступом линку: https://ppu.nbs.rs/WebSite/ сва заинтересована лица су у прилици да добију информацију о томе да ли неки пружалац платних услуга пружа одређену услугу и ако пружа, да ли наплаћује накнаду за ту услугу и колика је висина те накнаде. Претрагу и поређење могуће је извршити у оквиру различитих (пакета) платних рачуна код истог пружаоца платних услуга или између (пакета) платних рачуна које у својој понуди имају различити пружаоци платних услуга. Претходно наведено односи се и на висину накнада које пружаоци платних услуга наплаћују за услугу извршења безготовинског преноса новчаних средстава коришћењем електронског, односно мобилног банкарства. Скрећемо пажњу на то да корисници треба да имају у виду да у зависности од понуде банака, пакета платних услуга који корисник одабере и закљученог уговора, у пракси је могуће да одређена банка појединим клијентима не наплаћује услугу електронског банкарства, тј. не наплаћује извршење појединачних платних трансакција у апликацији електронског банкарства, већ корисницима за услуге у оквиру одабраног пакета услуга наплаћује једну, по правилу месечну накнаду за одржавање и вођење платног рачуна. У другим случајевима, а опет у зависности од понуде банке и закљученог уговора између банке и корисника платних услуга, могуће је да иста банка другој категорији корисника платних услуга наплаћује накнаду за сваку појединачну платну трансакцију извршену у апликацији електронског банкарства.

    Поред настојања да корисницима платних услуга обезбеди услове за што бољу информисаност о условима и начину пружања платних услуга, Народна банка Србије континуирано ради и на унапређењу финансијске инфраструктуре и стварању нормативних основа за ефикасније пружање финансијских услуга и њихову дигитализацију. С тим у вези, подсећамо на то да је корисницима од октобра 2018. доступно извршавање платних трансакција путем система за инстант плаћања (IPS НБС систем), који је једини таквог типа у региону, и да се у наредном периоду очекује да банке учеснице у систему пусте у пилот-фазу и своје прве мобилне апликације којима ће њихови корисници бити у прилици да изврше инстант плаћање чак и на продајним местима трговаца. О колико значајној новини је реч говори и то да, на пример, инстант плаћање које је омогућила Европска централна банка није могуће извршити на продајном месту трговца, већ само путем e-banking и m-banking апликација.

    Указујемо и на то да је у оквиру активности на унапређењу услова за пружање финансијских услуга у нашој земљи, а у складу с мерама које наша земља предузима ради дигитализације услуга, Народна банка Србије донела и одлуку којом је уредила процес видео-идентификације корисника финансијских услуга, чиме је омогућено да пружаоци финансијских услуга понуде потенцијалним клијентима закључење уговора без потребе да ти клијенти одлазе у просторије финансијске институције. На овај начин Народна банка Србије, у оквиру својих овлашћења, пружа подршку и олакшава пословање грађана и привреде, штеди њихово време и ресурсе и уједно на практичном примеру показује како примена нових технологија и иновативних процеса могу допринети већем квалитету услуге и смањењу трошкова, не доводећи ниједног тренутка у питање стабилност финансијског система у нашој земљи и заштиту појединачног корисника приликом успостављања односа с финансијском институцијом на овај начин. У складу с наведеним, на нашем тржишту већ имамо банку која је омогућила овај сервис клијентима, а још неколико банака се спрема да га понуди. Напомињемо да су овом одлуком, поред банака, обухваћени и остали пружаоци финансијских услуга чије пословање надзире Народна банка Србије.