22/04/2021
Добар дан свима!
Поштовани организатори,
Захваљујем се на позиву да својим обраћањем отворим данашњу Ресет конференцију.
Задовољство ми је што данас могу да говорим о новим изазовима. Онима који стоје не само пред централним банкама и другим носиоцима светске економске политике већ пред свима нама као грађанима ове планете.
Криза, која је, нажалост, и даље актуелна, подсетила нас је колико смо важни једни другима. Подсетила нас је колико је важно здравље људи, али и економија. Било је кључно да кризу дочекамо јаки – и здравствено и економски, како бисмо је лакше пребродили. Превентива је била и увек ће бити важна. Кључно је и то што нисмо чекали да економски удар настане. Деловали смо превентивно, циљано и одмерено – не жалећи ресурсе, али и не трошећи их узалуд. На економију смо деловали, и делујемо и даље, са свих фронтова. Тако постижемо синергетски ефекат – очување живота и здравља људи и бржи опоравак домаће привреде.
Поносни смо јер можемо да кажемо да већ у овим тренуцима наша економија достиже ниво од пре пандемије. Многе појединачне области то су већ оствариле током 2020, али економија у целини требало би да преткризни ниво достигне у овом тромесечју. У нимало лаким условима очували смо стабилност девизног курса и свих осталих сегмената домаћег финансијског тржишта. Банкама и привреди благовремено смо обезбедили неопходну ликвидност и најповољније финансијске услове до сада. Девизне резерве смо очували на високом нивоу и додатно оснажили њихову структуру. Све с циљем бржег опоравка домаће економије, једним од најбржих у Европи и свету.
Свесни смо да пред нама стоје нови изазови. Упоредо са опоравком светске привреде, све су гласније глобалне поруке о потреби да заштитимо животну средину. Међутим, свест о томе не треба да имају само носиоци економских политика већ сви грађани, сви они који у већој или мањој мери доприносе њеном загађењу.
Да ли екологија треба да буде један од приоритета ове земље? Свакако да! Да ли то значи да треба затворити фабрике или да не треба отварати нове? Успорити, односно онемогућити здрав економски развој наше земље? Никако! Зато је важно да омогућимо да се развој несметано одвија, али на еколошки здравији начин – а у томе морамо сви да учествујемо и да пођемо од нас самих.
Растући проблеми на пољу одрживости животне средине, с којима се све више суочавамо, постали су видљиви свуда око нас. Ово су изазови за цео свет, а посебно за будуће генерације. Зато не изненађује то што су еколошки изазови у претходним годинама у фокусу светских лидера. Све већу пажњу овом проблему посвећују и креатори економских политика.
Последњих година све су гласнији позиви, прво из Европе, онда САД, а сада веома гласно и из азијских земаља – не само на подизање свести већ на акцију у „озелењавању” планете. Са економско-финансијског аспекта то подразумева награду за пројекте који имају за свој циљ смањење коришћења угљен-диоксида, а појачано коришћење алтернативних извора енергије. Конкретно, тражи се ефикасан начин којим ће, са аспекта финансијског тржишта, бити кажњавано коришћење штетних гасова у производњи и преради.
Трансформација на „зелену” економију има бројне, у научним круговима потврђене, предности. Очекује се да она буде кључни мотор одрживог раста светске привреде у средњем и дугом року.
У складу с простором на којем делују, финансијска тржишта су изнедрила нове, „зелене” инструменте (попут „зелених” обвезница). Ти инструменти имају за циљ да се новчана средства на финансијским тржиштима интензивније усмеравају према одрживим пројектима – онима који чувају животну средину. Раст популарности „зелених” обвезница бележи се не само због њиховог значаја за мобилизацију новчаних средстава за еколошки прихватљиве индустрије. Оне су све траженије и због бројних предности које носе и за емитенте и за инвеститоре, с позитивним крајњим ефектима за општу популацију. Широко је познат пример Немачке, која је одлучила да емитује „близаначке” зелене обвезнице, са истим карактеристикама које имају уобичајене обвезнице. Чак су се обавезали да ће, ради одржања једнакости цена, обављати тзв. свич (switch) операције – замене једне за другу обвезницу.
Није изостала ни реакција централних банака широм света. Поједине централне монетарне институције већ су извршиле (а многе планирају) прилагођавање својих стратегија и циљева. Тако је Банка Енглеске недавно донела одлуку да, поред циљања ниске и стабилне инфлације, у циљеве уврсти и пружање подршке еколошки одрживом расту. Климатске циљеве је у актуелни процес ревизије монетарне стратегије укључила и Европска централна банка.
Поред индивидуалних примера, напредак се бележи и на јачању координације деловања на глобалном нивоу. На париском самиту „Једна планета”, у децембру 2017. године, неколико централних банака основало је „Мрежу централних банака и супервизора за озелењавање финансијског система (Network for Greening the Financial System)”. За нешто више од три године овој мрежи је приступило преко 80 централних банака широм света, што указује на то да су климатски изазови дошли на високо место међу приоритетима централних банака.
Банка за међународна поравнања у септембру 2019. године покренула је отворени фонд за улагања централних банака у „зелене” обвезнице. Циљ је био да се помогне централним банкама да у управљање девизним резервама укључе циљеве еколошке одрживости.
Трендови су јасни и недвосмислени. Све више учесника глобално је укључено у њих. Ипак, разборитост нам је потребна и у овом, као и у свим осталим случајевима. Колико је важно на време и адекватно деловати у смеру „озелењавања” домаће економије, а у складу с присутним глобалним иницијативама, толико је битно да не будемо увучени у нови модни тренд, у погрешне токове вођене популарним идејама. Није злато све што сија, рекао би наш народ! Зато не смемо да потпаднемо под утицај моде и трендова, да делујемо само зато што то тако раде сви, по систему угледања. Морамо добро да анализирамо сопствени простор и могућности деловања како би користи надјачале потенцијалне негативне ефекте.
Народна банка Србије већ дуже време пажљиво анализира оваква дешавања и прати промене у међународном окружењу. Као и на осталим пољима свога деловања, увек доносимо одлуке одмерено, након свеобухватних анализа. Једино тако смо сигурни да ће евентуална прилагођавања бити реализована на прави начин. Никада нам није циљ да донесемо било какву одлуку само да бисмо пратили глобалне трендове. Никада не бисмо дозволили да активности централне банке буду основ за greenwashing – једнако присутан тренд којим се средства намењена еколошким пројектима користе за друге намене. Тиме се обезвређују не само појединачни пројекти већ и читав концепт „зелене” економије.
Важност заштите животне средине и климатских промена за нашу земљу потврђена је недавним усвајањем Закона о климатским променама. Његови ефекти би у средњем року могли да доведу до јачања отпорности Србије на негативне последице климатских промена, али и до побољшања локалне животне средине, квалитета ваздуха, а тиме и здравља наших грађана.
Трансформација на економију засновану на еколошки одрживим основама од посебне је важности за земље у развоју. Нарочито за оне чији развој знатније зависи од сектора привреде који су осетљивији на климатске промене (попут пољопривреде, шумарства, водопривреде).
За крај, дозволите ми да поновим своје основне поруке.
Прво, свесни смо значаја очувања животне средине и потребе да се сви актери – од појединаца до институција и доносилаца одлука – понашају одговорно и делају еколошки прихватљивије.
Друго, свака активност треба да буде пажљиво одмерена и прецизно усмерена како би користи надвладале негативне ефекте. Не смемо слепо пратити трендове, већ аргументовано доносити и спроводити одлуке ради заштите животне средине.
Коначно, развој домаће економије, који се све више заснива на производњи и изградњи капацитета и инфраструктуре – не сме да стане. Он треба да буде еколошки потпомогнут и оријентисан, никако угрожен. Развој земље и економског стандарда грађана симбиотски је повезан с растом еколошког и животног стандарда – с повећаном свешћу и деловањем у смеру „озелењавања” домаће економије.
Зато делујмо заједнички, свако у свом домену, да заштитимо себе и друге!
Уз захвалност на пажњи, желим свима успешну конференцију.
Кабинет гувернера
