03/07/2020
Питања : Молимо вас да за агенцију Бета доставите одговор Народне банке Србије на плитање да ли су тачне информације да је новчана маса М1 значаније повећана у првиих пет месеци ове године и шта су разлози ако се то догодило? Према информацијама економиста које су достављене Бети, новчана маса М1 само у мају је повећана 9,3 одсто, а од почетка године 18 одсто, и да је само 2013. године у првих пет месеци раст М1 био три одсто, иако је уобичјено да у том периоду пада количина новца у оптицају…
Одговор : Од самог почетка кризе изазване вирусом Цовид-19, Народна банка Србије и Влада Републике Србије деловале су благовременим и адекватним мерама како би обезбедиле што мањи утицај кризе на домаћу економију, односно како би омогућиле њен што бржи опоравак.
Најважније, све донете мере, претходно су веома пажљиво анализиране и одмерене тако да ни у једном тренутку не буду доведени у питање - одржање стабилности цена, домаћег финансијског система и економије у целини.
У амбијенту кризе која приморава све светске економије да се на одређени период затворе и која доводи до смањења токова новца у привреди, Народна банка и Влада Републике Србије успели су да остваре два основна циља. Прво, очували смо стабилност, уверавајући све економске актере да нећемо дозволити да је било шта угрози и друго, одмах смо омогућили прилив неопходне ликвидност финансијском и реалном сектору.
Иницијални корак ка поспешивању ликвидности, дала је управо Народна банка Србије – у банкарски систем смо, путем монетарних операција, убацили значајан износ и динарске и девизне ликвидност, са циљем да обезбедимо континуитет пословања привредног и финансијског сектора. Један од кључних принципа, на којем је НБС истрајавала све време, јесте адекватна реакција. У амбијенту постојећих вишкова ликвидности у банкарском сектору, на појаву привременог шока, реаговали смо мерама које имају привремено дејство, а не трајно обезбеђујући средства. То смо учинили управо како не би дошло до прекомерног раста новчане масе. Банкама које су и пре кризе имале довољне вишкове ликвидности, није била потребна ликвидност у дугом року, већ сигурност да централна банка води рачуна и има довољно начина да ту ликвидност, када затреба, додатно подстакне. То смо и урадили. У последња четири месеца (март – јун 2020), ликвидност банкарског сектора повећана је за 117,8 млрд. динара, при чему се у целини то може приписати факторима ван утицаја монетарне политике НБС. Слика је ипак другачија када се детаљније анализирају токови. Иницијални импулс, током прва два месеца кризе, онда када је неизвесност од потпуног застоја економије била висока, дала је управо НБС својим монетарним операцијама. Паралелно са тиме, радило се на мерама државе за помоћ и подршку грађанима и привреди. Када су ове мере државе почеле да се реализују кроз директна давања привреди и становништву, Народна банка Србије је путем девизних операција, осим одржања стабилности на девизном тржишту, постигла и ефекат уравнотежења ликвидносне ситуације. Готово у потпуности је неутралисан иницијални утицај монетарних операција, тако да је посматрано на нивоу читавог периода од марта до краја јуна утицај НБС на ликвидност био потпуно уравнотежен (смањење од свега 3,4 млрд. динара).
Средства која је држава дала као подршку грађанима и привреди довела су до повећања ликвидности банака (од марта до јуна тај ефекат износи око 140 млрд. динара), која би у нормалним околностима била повучена, да је измиривање обавеза према држави текло уобичајеним током. Међутим, могућност одложеног плаћања пореских обавеза, коју су искористиле бројне компаније и грађани, утицала је на то да ликвидност остане у банкарском систему (делом и ван њега – за износ повучене готовине од стране грађана, а која још увек није враћена у реалне токове). Са враћањем привредних токова у нормалније околности, измиривање одложених пореских обавеза имаће рестриктиван ефекат на ликвидност - значајна средства ће бити уплаћена држави, што ће водити смањењу новчане масе. Такође, током претходна три месеца, на снази је био и застој у отплати кредита (тзв. мораторијум) који је искористило више од 90% грађана и привреде. У амбијенту у којем је настављен двоцифрени раст кредитне активности, са циљем подршке привреди, неплаћање рата кредита водило је повећању раста новчане масе.
Веома је важна чињеница да су од почетка кризе, токови ликвидности функционисали у значајној мери у једном смеру – смеру подршке грађанима и привреди. Са друге стране, смањена потрошња, појачани страх и сходно томе чување новца код кућа или на рачунима грађана, затим застој у отплати и кредитних обавеза (мораторијум) и пореских обавеза, смањили су токове ликвидности у супротном смеру. Ти токови ће се полако враћати, што би у наредном периоду требало да има ефекат ка смањењу ликвидности и уравнотежењу новчане масе.
Новчана маса М1, као основни монетарни агрегат, који укључује краткорочна динарска средства – готов новац у оптицају и депозите по виђењу привреде и становништва повећани су у првих пет месеци 2020. године за 17,8%, односно за 160,5 млрд. динара. Од назначеног износа, око једне петине се односи на повећање готовог новца у оптицају, док се највећи део односи на повећање депозита нефинансијског сектора. Оно што је поменуто, да се са нормализацијом кретања у привреди очекује и уравнотежење новчаних токова, већ је почело да даје резултате. Смањена је тражња становништва за готовином, тако да се већ у јуну бележе уравнотежена кретања – средства се више не држе у кућама и “сламарицама” већ се кроз потрошњу укључују у редовне токове и обављају се плаћања. То би требало да се пренесе и на постепено извршавање одложених фискалних обавеза.
Да раст новчане масе није специфичност Србије, већ да је природна, нормална и очекивана реакција одговорне државе на кризу, указује и то да она бележи појачани раст у готово свим земљама света, услед мера које државе и централне банке предузимају како би заштитиле своје економије од кризе.
Народна банка Србије ће и даље пажљиво анализирати сва кретања, односно неће дозволити да било шта угрози стабилност домаћег монетарног и финансијског система.
Кабинет гувернера
