29.06.2021.
Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић учествовала је данас на 91. Годишњој скупштини Банке за међународна поравнања (Bank for International Settlements – BIS). У раду ове скупштине гувернер Јоргованка Табаковић учествовала је с гувернерима других централних банака које су чланице-акционари ове најстарије међународне финансијске институције.
Другу годину заредом, Годишњa скупштинa BIS-а одржанa је путем видео-конференције. На почетку, генерални директор BIS-а господин Агустин Карстенс представио је Годишњи извештај BIS-а за финансијску 2020/2021. годину и резултате који су остварени у пословању BIS-а. Констатовано је да је светска криза изазвана пандемијом подсетила на значај стабилности и међународне сарадње, због чега је година која је иза нас била година интензивне сарадње BIS-а с централним банкама и регулаторима.
„Све што смо радили и урадили у претходним годинама – од постигнуте и очуване ценовне стабилности и релативне стабилности девизног курса, усидрених инфлационих очекивања и јаког финансијског система до највиших девизних резерви – говори у прилог нашем истрајавању на стабилности и јачању земље. Такво превентивно деловање омогућило нам је и да се са економским ефектима пандемије боримо са знатно боље стартне позиције. Од почетка пандемије Народна банка Србије међу првима је реаговала како би подржала грађане, привреду и државу да финансијски лакше преброде ову кризу, чиме смо обезбедили и несметано функционисање свих финансијских токова. Били смо и међу првим регулаторима у региону и Европи који су увели мораторијум на отплату обавеза, а учешће проблематичних кредита у укупним кредитима додатно смо смањили, на 3,7%. Упркос кризи, водили смо рачуна да креиране механизме одбране чувамо, што се види и по бруто девизним резервама, које су на крају маја биле за oко 780 милиона евра више него на крају 2019. године. Све заједно омогућило је да Србија већ у првом тромесечју ове године премаши преткризни ниво бруто домаћег производа, уз повољне услове финансирања и очувану стабилност на свим сегментима финансијског тржишта”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
И у економским истраживањима BIS-а фокус је био на утицају пандемије на глобални финансијски систем и реални сектор, одговорима носилаца политика, као и изгледима за наредни период. Анализирани су кораци који су предузети како би се промовисала глобална монетарна и финансијска стабилност, упркос огромним изазовима с којима се суочавала целокупна заједница централног банкарства. Закључено је да је иницијални одговор централних банака био усмерен на ублажавање стреса у финансијском сектору и обезбеђење несметаног протока кредита приватном нефинансијском сектору, као и да су централне банке широм света на снажан и иновативан начин одговориле с циљем ефикасног управљања кризом. Користећи читав опсег инструмената како би одржале ликвидност финансијског тржишта и очувале стабилност финансијског система, централне банке су биле на првој линији одговора економске политике. У новим публикацијама, које су објављене на почетку пандемије, BIS је давао правовремену анализу актуелних кретања на финансијским тржиштима, спровођења монетарне политике и промене регулативе. Истраживања BIS-а давала су и дају одговор на хитна краткорочна питања, али се није запоставило ни проактивно истраживање тема које су од стратешког и трајнијег значаја. Истовремено, BIS је подржао напоре централних банака за унапређење знања у вези с климатским променама, учешћем на међународним форумима и спровођењем истраживања на ову тему.
Током финансијске 2020/2021. године BIS је подржао и даљи развој финансијских технологија и банкарских услуга, уз оцену да је пандемија додатно убрзала прелазак на дигитална плаћања и да централне банке раде на побољшању постојећих платних система у остваривању кључних циљева јавне политике. Разматран је напредак у реализацији Стратегије за иновације до 2025. (Innovation BIS 2025), уз задржан фокус на инвестирања у технологију следеће генерације како би се изградило дигитално радно окружење које је отпорно и спремно на будуће изазове. „Народна банке Србије је пре више од две и по године грађанима омогућила један од најсавременијих начина плаћања – IPS НБС систем. Средином другог тромесечја 2021. године оборен је рекорд у дневном броју плаћања реализованих у IPS НБС систему, када је остварено више од 206,5 хиљада плаћања. Порастао је и број корисника електронског и мобилног банкарства (физичких и правних лица и предузетника) у првом тромесечју 2021. у односу на исти период прошле године – за 28,95% већи је број корисника мобилног банкарства и за 14,45% већи је број корисника електронског банкарства”, подсетила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Заједнички закључак 91. Годишње скупштине BIS-а био је да је, уз интензивну сарадњу централних банака и влада, негативан ефекат економског шока на привреду и финансијски систем битно умањен. Пандемија вируса корона подстакла је комплементарне одговоре монетарних и фискалних власти, а спровођење координираних мера монетарне, фискалне и пруденцијалне политике омогућило је стабилизацију финансијског система на глобалном нивоу. Заједнички је закључак и да ће ефекти мера централних банака имати снажан утицај и у будућем периоду. Иако још увек није постигнут пун опоравак светске економије, постоје добри разлози за оптимизам, с обзиром на то да су одлучни напори креатора економске политике поставили адекватне темеље за економски опоравак. Кључни задатак биће успостављање чврстих темеља за опоравак који ће омогућити нормализацију и добро управљање ризицима.
Кабинет гувернера
