08.02.2020.

Интервју вицегувернера Жељка Јовића за „Магазин Бизнис“, фебруар 2020.

Упркос тренду пада просечних каматних стопа, главни покретачи раста нето добитка банака током претходних година били су нето приходи од камата и накнада, захваљујући пре свега повећању обима кредитне активности. Укупни кредити и привреди и становништву су забележили двоцифрен међугодишњи раст. Закључно са новембром 2019. године нето добитак пре опорезивања на нивоу банкарског сектора износио је 63,5 милијарди динара (540 милиона евра), 20 банака је пословало са добитком од 64,9 милијарди динара, а шест банака са губитком од 1,4 милијарде динара. То је за 8,7% мање него у истом периоду претходне године, када је нето добитак износио 69,6 милијарди динара. На нешто нижи резултат банкарског сектора прошле године у односу на исти период претходне године, значајан утицај имала је примена закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима. Ове ексклузивне податке о пословању 26 банака у Србији у прошлој години, закључно са новембром, у интервјуу за Магазин Бизнис изнео је Жељко Јовић, вицегувернер Народне банке Србије. Осим о банкарском сектору, вицегувернер НБС је говорио и о областима које су његова надлежност – осигурање, лизинг и заштита корисника финансијских услуга, али и шта су изазови пред централном банком, какав је став НБС по питању приватизације Комерцијалне банке…

Шта показују контроле НБС банака?

Контролом бонитета и законитости пословања банака, НБС цени сигурност и стабилност пословања банака. Банке које послују у Србији су адекватно капитализоване, с обзиром на то да је на крају септембра прошле године просечна вредност показатеља адекватности капитала на нивоу банкарског сектора износила 23,6 одсто, што је знатно изнад минимума од осам одсто који је НБС прописала. Такође, банке у Србији имају веома задовољавајућу ликвидност већ дужи временски период. Просечан месечни показатељ ликвидности банака у новембру 2019. износио је 2,13, што је двоструко више од регулаторног минимума од 1,0.
Какав је став централне банке када је реч о приватизацији Комерцијалне банке?

У вези са поступком приватизације Комерцијалне банке, истичемо да је примарна надлежност НБС да спроводи оцену пословне репутације власника банке. То значи да, сагледавајући власника сваке банке, НБС не прави разлику између лица у приватном или државном власништву, страном или домаћем. Са нашег становишта, не треба упадати у замку да се поступак приватизације Комерцијалне банке мора спровести по сваку цену, нарочито имајући у виду њену величину и значај у банкарском сектору. Додатно, након што је држава повратила већинско власништво над капиталом Банке, стекли су се услови да се и у управљању овом финансијском институцијом држава потврди као одговоран власник, као што је у претходном периоду савесно и одговорно управљала јавним финансијама. Преузимањем доминантног пакета власништва над Комерцијалном банком (83,2 одсто) отклоњене су препреке за ефикасно управљање, које су произлазиле из специфичних услова за одлучивање предвиђених Уговором акционара, а који је са МФИ закључен у приватизацији банке из 2006. године. Дакле, са становишта НБС од суштинског значаја је посвећеност власника банке квалитетном корпоративном управљању, независно од тога да ли је реч о лицу у приватном или државном власништву. То се постиже обезбеђењем професионалног менаџмента. На крају крајева, највећи појединачни власник Нове Љубљанске банке д.д. Љубљана, потенцијалног инвеститора у поступку приватизације Банке, и даље је Република Словенија.

Од почетка године у примени су измене и допуне Одлуке о адекватности капитала банке и о управљању ризицима банке. Какве конкретно ефекте очекујете када је реч о условима динарских кредита?

Усвајањем ових прописа установљена су нова правила за банке, која ће несумњиво допринети креирању амбијента којим се подстиче повољније финансирање привреде, а посебно малих и средњих предузећа у динарима. За разлику од досадашњег решења које је на исти начин третирало све пласмане банке, без обзира на валуту, од 1. јануара 2020. године динарски пласмани уживају повољнији регулаторни третман. Банке издвајају мање капитала за покриће ризика по основу пласмана у динарима него по основу нединарских и девизно индексираних пласмана овим категоријама дужника. С обзиром на вишегодишњу устаљену праксу задуживања привредних субјеката у девизном знаку, очекујемо да нова правила промене валутну структуру у правцу што већег учешћа динарског кредитирања.

Применом ових прописа уведена је и мера којом се дестимулише одобравање нових, ненаменских и неинвестиционих, девизно индексираних кредита. Може ли доћи до ситуације која је на пример у Словенији, где су на сличну иницијативу, банке покренуле оцену уставности мере регулатора?

Свакако да не очекујемо иницијативе у наведеном смислу. У складу са праксом коју негујемо приликом израде свих прописа, и мере усвојене у децембру прошле године пажљиво су одмерене, и то тако да се недвосмислено подстакне повећавање учешћа динарских кредита и реагује на знатно учешће девизно индексираних кредита и кредита у страној валути у укупним кредитима. Прописивањем четворогодишњег прелазног периода и одложеном применом од 1. јула 2020. године, банкама је остављено довољно времена да своје пословање прилагоде новим прописима. Подстицај за динарско кредитирање и остале пласмане микро предузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима банке могу да користе већ од 1. јануара 2020. године. Посебно наглашавамо да наведене мере карактерише и одсуство било ког вида забране кредитирања, будући да и надаље не постоје препреке да банка одобри ненаменски и неинвестициони кредит са уговореном валутном клаузулом или кредит у страној валути било ком клијенту, ако након тога одржава одговарајући ниво капитала.

Да ли се може очекивати још нижа цена зајмова и за компаније и за грађане?

Каматне стопе на динарске кредите привреди и становништву већ годинама имају опадајући тренд и тренутно се налазе на својим најнижим вредностима. У циклусу релаксације монетарне политике од маја 2013. године до данас, референтна каматна стопа снижена је за 9,5 на ниво од 2,25 одсто. Упоредо са снижавањем референтне стопе, смањивале су се и каматне стопе на динарске кредите привреди и становништву. У децембру 2019. године просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене динарске кредите привреди износила је четири одсто, што је у односу на мај 2013. године смањење за чак 12,4 одсто. Слична кретања су и код кредита становништву, код којих је каматна стопа у истом периоду више него преполовљена – у децембру 2019. износила је 9,1 одсто и била је за 11,4 одсто нижа него у мају 2013.

Да ли ће се такав тренд задржати и код индексираних кредита?

Када је реч о каматним стопама на евроиндексиране кредите, оне зависе од кретања каматних стопа на међународном тржишту новца и кретања премије ризика земље. Каматне стопе на нове евроиндексиране кредите су од маја 2013. до краја децембра 2019. смањене за 4,4 одсто. Највећи део поменутог пада камата резултат је пада премије ризика, који је у већој мери опредељен позитивним утицајем домаћих фактора – макроекономске стабилизације, смањене интерне и екстерне неравнотеже и повољнијег кредитног рејтинга земље. На цену задуживања у евро знаку на домаћем тржишту у наредном периоду одражаваће се ефекти монетарне политике ЕЦБ-а, која је у претходном периоду ублажена, што је резултирало и очекивањима да ће тромесечни ЕУРИБОР остати у негативној зони највероватније и ове и наредне године.

Колики је ниво развијености тржишта осигурања у Србији?

Полазећи од показатеља развијености као што су однос укупне премије и БДП-а, као и премије по становнику, може се закључити да је тржиште осигурања у Србији, иако стабилно и са позитивним трендом развоја, и даље мање развијено у поређењу са земљама чланицама ЕУ. Међутим, у поређењу са земљама у региону, та разлика је мање изражена. Кад је реч о даљем развоју тржишта осигурања, важно је имати на уму значај утицаја домаћег реалног сектора, чији су показатељи у 2019. позитивни, али и раст глобалног сектора осигурања. Иако су постављене основе за фер и стабилно тржиште осигурања, на којем су интереси и права корисника услуге осигурања заштићени, простора за унапређења увек има, а посебно у области саме продаје осигурања, пре свега, употребом информационих технологија, као и начина увођења нових производа осигурања на тржиште.

Да ли се припремају неки нови прописи који се односе на проширење листе обавезног осигурања, односно на пореске олакшице?

Обавезна осигурања регулишу се прописима у надлежности различитих државних органа. Постоје иницијативе за увођењем појединих обавезних осигурања у пољопривреди, од природних катастрофа, као и за поједине делатности, а ради обезбеђења већег осигуравајућег покрића. Увек указујемо на значај континуиране едукације о потреби за заштитом коју осигурање пружа и користима од осигурања, чиме се подиже свест корисника да осигурање не представља само трошак. Питање пореских олакшица је свакако од ширег значаја и требало би да га надлежне институције размотре у сваком конкретном случају.

Шта ће за НБС бити изазови у овој години?

Свесни смо изазова које намећу савремени трендови у финансијском сектору и развој финансијских технологија, који стварају боље и квалитетније услуге, али и бројне ризике за банке и кориснике. У таквим условима, НБС као одговоран регулатор и супервизор прати понашање тржишних учесника и континуирано прилагођава своје инструменте ради спречавања настанка негативних ефеката, али без ограничавања здравог раста банкарског сектора. За тржиште осигурања је од изузетног значаја да настави са даљим развојем, односно да оствари свој потенцијал, као и да унапреди стандарде пословања уз очување стабилности. У току ове године, очекују се измене у прописима из области обавезних осигурања у саобраћају, као и финансијског извештавања. Наши напори биће усмерени ка даљем унапређењу заштите права и интереса корисника услуге осигурања на системској основи, што укључује и суочавање са изазовима насталим дигитализацијом пословања.

Став НБС о накнадама банака и тужбама

Који је став НБС када је реч о великом броју тужби клијената против банака за накнаде?

Закон о заштити корисника финансијских услуга, као и прописи донети на основу тог закона, препознају могућност уговарања накнада, и с тим у вези и разлику између номиналне и ефективне каматне стопе, што је потврдио и Врховни касациони суд у свом правном ставу. Сматрамо да је, ради обезбеђивања правне сигурности и једнакости пред законом, неопходно обезбедити доследну примену правног става највише судске инстанце у земљи у свим појединачним случајевима. Иначе, Европски суд правде је прошле године донео пресуду у којој је констатовано да није неопходно да се тачно наведу све конкретне услуге за које се наплаћује накнада за администрирање кредита, а да одредба која предвиђа плаћање таквих трошкова начелно не проузрокује неравнотежу на штету корисника.

Мере заштите од проблематичних кредита

Постоји ли опасност од нових ненаплативих кредита у Србији, као што је већ случај са земљама региона, из којих људи одлазе и престају да отплаћују кредите које су узели од банака?

НБС је проактивно деловала у циљу спречавања потенцијалног раста проблематичних кредита физичких лица, а са којим су се суочиле неке земље из окружења, а односе се на потрошачке и готовинске, доношењем сета мера које су ступиле на снагу почетком 2019. године. Смисао ових мера јесте подстицање опрезног преузимања ризика од стране банака, њиховим усмеравањем на одрживо кредитирање и избегавање прекомерне изложености одређеним врстама кредитних производа, без увођења административне мере забране, што треба да спречи и стварање нових проблематичних кредита. У циљу избегавања прекомерне изложености, НБС је увела показатељ ризика концентрације, који представља додатни инструмент којим ће се постојеће стање ових кредита у банкама постепено свести на разумну меру. Поред тога, прописан је и степен кредитне задужености дужника од 60 одсто, чије прекорачење, проузроковано одобравањем било ког кредита физичком лицу, након ступања на снагу нових одредаба, обавезује банку да потраживања од тог дужника засебно приказује приликом извештавања НБС о квалитету своје активе.

Тржиште лизинга расте

Да ли се потенцијал тржишта финансијског лизинга користи у довољној мери, посебно у сектору малих и средњих предузећа?

Од 2015. године укупна билансна сума сектора финансијског лизинга бележи константан раст. Годинама уназад највеће учешће у структури пласмана према примаоцу лизинга – више од 80 одсто, чине пласмани по основу финансијског лизинга привредним друштвима која не припадају финансијском сектору. Са аспекта предмета лизинга, највеће учешће у пласманима има финансирање теретних возила, минибусева и аутобуса (40 одсто), као и финансирање путничких возила (око 40 одсто).Тржиште финансијског лизинга свакако има потенцијал да расте, при чему је потребно истаћи да су раст и динамика сваког тржишта условљени пре свега понудом и тражњом.

Аутор: Данијела Нишавић

Кабинет гувернера