Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Модерна Србија је своје новине добила 1834. године. Први њихов број, под називом Новине србске, изашао је у Крагујевцу под уредништвом Димитрија Давидовића, једног од најобразованијих људи тадашње Србије. Првобитни тираж овог тада недељника био је 300 примерака, а претплата два талира годишње. Од 1835. године новине су излазиле у Београду. Године 1845. промениле су име у Србске новине, а 1869. у Српске новине. Првобитно недељник, новине су у периоду 1843-март 1849. излазиле два пута седмично, потом до краја 1872. три пута седмично, да би од 1873. постале дневник, осим у периоду Првог светског рата, када је било великих нередовности у излажењу.
Осим у Крагујевцу и Београду, новине су штампане у Нишу (1914–1915), а затим и на Крфу (1916–1918). Као званично гласило државе Србије, новине су пратиле, следиле и тумачиле политику српске владе све до завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Последњи број новина је изашао 15 фебруара 1919. године (по новом календару).
Српске новине су биле не само прво службено гласило већ, истовремено, и лист који је пратио политичка, економска, културна и друштвена збивања Краљевине Србије.
Припремајући се за обележавање 125. годишњице доношења првог закона о Народној банци, Архив НБС је током 2007. године дигитализовао и, као својеврсни поклон корисницима глобалне комуникационе мреже, поставио на Интернет страницу Народне банке Србије више од 9.900 бројева Српских новина за период 1883-1919, које се чувају у Библиотеци и Архиву НБС.
Тај закон, донет 6. јануара 1883. (19. по новом календару) као и сви следећи, односно њихове измене и допуне, затим извештаји са зборова акционара, прегледи добити, објаве о стављању новчаница у промет, дневни курсеви валута и други материјали о Народној банци и у вези с њом штампани су управо на страницама Српских новина. Чином дигитализације тих новина Народна банка Србије само им враћа свој дуг.
Архив Народне банке Србије захваљује Архиву Србије и Матици српској на помоћи приликом комплетирања бројева новина који су недостајали.
Током 2009. Народна банка Србије разменила је са Народном библиотеком Србије дигитализивану и индексирану архиву Српских новина за период 1883-1919. за дигитализовану и индексирану архиву за период 1834-1882.
