Имплементација базелских стандарда у Европској унији

Базел II стандарди су у Европској унији имплементирани кроз Директиве 2006/48/ЕС и 2006/49/ЕC (Capital Requirements Directive – CRD). Све земље чланице су биле дужне да ове директиве транспонују у националне прописе до краја 2006. године, при чему је примена Базел II стандарда у ЕУ почела 1. јануара 2007. године, док је коришћење напредних приступа за израчунавање капиталних захтева за кредитни и оперативни ризик, уз претходну сагласност супервизора, омогућено од 1.1.2008. године.

Први талас глобалне финансијске кризе у јесен 2008. године, која је у кратком року превазишла границе финансијског сектора, прерастајући у највећу економску кризу модерног доба, указао је пре свега на чињеницу да је постојећи међународни регулаторни оквир за банке оставио превише простора за неравномерну националну примену, односно за регулаторну арбитражу.

Након уочене потребе за чвршћом координацијом појединачних националних одговора на глобалну кризу и потребе за редизајнирањем глобалне регулаторне и супервизорске архитектуре, са иницијалним изменама Базел II стандарда започет је рад на измени међународног регулаторног оквира кроз измене постојећих, односно усвајање нових директива од стране Европске комисије. Регулатори земаља чланица ЕУ су у обавези да прате и прилагођавају своје националне оквире новим директивама у вези са капиталним захтевима за банке.

Прва значајна измена CRD спроведена је током 2009. године, када је закључно са септембром усвојен нови сет директива CRD II који обухвата директивe 2009/27/EC, 2009/83/EC и 2009/111/EC, чија је национална имплементација у ЕУ спроведена до краја 2010. године. Овим директивама регулисано је пре свега укључивање хибридних елемената у основни капитал, велике изложености и сарадња између супервизора (home-host). Након тога, директивом 2010/76/EC (тзв. CRD III) додатно је регулисана имплементација правила у вези са секјуритизацијом, тржишним ризицима и политиком награђивања, при чему је национална имлементација за земље чланице ЕУ била обавезна до краја 2011. године.

Током 2010. године Европска комисија је иницирала промене важећих прописа у складу са очекиваним променама Базел II стандарда и новим стандардима за ликвидност које је Базелски комитет предложио. Разматране су промене које се односе на: стандарде ликвидности, дефиницију капитала, левериџ показатељ, ризик друге уговорне стране, контрацикличне мере, системски значајне финансијске институције и увођење тзв. „single rule book“ – максималне хармонизације регулативе на европском нивоу.

Европска комисија је 20. јула 2011. објавила предлог Директиве CRD IV, као и предлог Уредбе Европског парламента (CRR) са циљем да се замене тада важеће Директиве (2006/48/ЕС и 2006/49/ЕC). Наведени предлози представљали су значајан корак ка остварењу циља максималне хармонизацијe регулативе на европском нивоу, што подразумева елиминисање било каквих одступања од онога што је предвиђено новим регулаторним оквиром. У складу са наведеним предлогом регулаторног оквира ЕУ заснованог на Базел III стандардима (за разлику од Базел I и II стандарда), није могуће да супервизори успоставе чак ни конзервативнија правила на националном нивоу, већ је предвиђено да се конзервативнија правила могу примењивати само  на нивоу појединачних банака, односно кроз стуб II базелских стандарда.

Нови пакет прописа (Директива 2013/36/ЕУ - CRD IV и Уредба (ЕУ) 575/2013 - CRR) ступио је на снагу 17. јула 2013. године, са применом од 1. јануара 2014. године и пуном имплементацијом до 1. јануара 2019. године. Земље чланице Европске уније дужне су да директиву транспонују у национално законодавство, док су Уредбу дужне директно да примењују.

Директива 2013/36/ЕУ садржи одредбе које регулишу одобрења за рад банака, стицање квалификованих учешћа у банкама, остваривање права на слободу основања банке и слободу пружања услуга, овлашћења надлежних регулаторних тела држава чланица, као и одредбе које уређују оснивачки капитал банке и процес супервизорске процене. Поред тога, прописани су захтеви у вези са резервом капитала за ограничавање расподеле добити (Capital Conservation Buffer), као и контрацикличном резервом капитала (Countercyclical Capital Buffer). Главни циљ Директиве је усклађивање националних одредби које се односе на приступ банкарској делатности, модалитете управљања и супервизорски оквир.

Уредба (ЕУ) 575/2013 успоставља јединствене и директно примењиве пруденцијалне захтеве за банке који се односе на регулаторни капитал, капиталне захтеве за кредитни, тржишни и оперативни ризик, на ликвидност, као и на објављивање информација од стране банака.

Посебну улогу у примени прописа које се односе на базелске стандарде има европско тело за супервизију банака (EBA) основано Уредбом (ЕУ) 1093/2010. EBA доприноси успостављању заједничких регулаторних и супервизорских стандарда и пракси у Европској унији, давањем мишљења, израдом смерница, препорука, нацрта регулаторних и спроведбених техничких стандарда.