Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Uspostavljanje međunarodnog okvira upravljanja svetskom finansijskom krizom preduslov je njenog uspešnog rešavanja.
Nakon eskalacije svetske finansijske krize u drugoj polovini 2008. godine, postavilo se pitanje da li će banke iz zapadne Evrope koje imaju supsidijare na tržištima u nastajanju u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (region) napustiti ta tržišta. Problem je predstavljala činjenica što su te banke sistemski bitne na ovim tržištima i njihov odlazak bi produbio već postojeću sistemsku krizu. Iz tog razloga su ključne međunarodne finansijske institucije (IFIs), na predlog Evropske banke za obnovu i razvoj, u januaru 2009. uspostavile međunarodni okvir za koordinaciju i saradnju radi upravljanja krizom – Bečku inicijativu (The Vienna Initiative).
Inicijativa je okupila institucije iz javnog i privatnog sektora kojima je u interesu uspešno poslovanje prekograničnih bankarskih grupa sa sedištem u Evropskoj uniji, a prisutne su na tržištima u nastajanju u Evropi. To su Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Svetska banka, evropske institucije (Evropska komisija, Evropska centralna banka kao posmatrač), regulatori i fiskalni organi iz matičnih zemalja i zemalja domaćina velikih prekograničnih bankarskih grupa, kao i najveće bankarske grupe koje posluju u regionu.
Od kada je ustanovljena, Bečka inicijativa se prilagođavala novim rizicima i okolnostima u finansijskom sektoru regiona, tako da možemo razlikovati tri faze njenog razvoja:
Bečka inicijativa 1.0 za osnovni cilj je imala očuvanje stabilnosti finansijskog sektora na tržištima istočne Evrope, odnosno podsticanje prekograničnih bankarskih grupa da zadrže svoju izloženost na tim tržištima, uz obezbeđivanje adekvatnog nivoa solventnosti i likvidnosti njihovih supsidijara. Inicijativa je uključivala i zajedničku finansijsku pomoć IFIs-a bankama, koja je dogovorena između EBRD-a, EIB-a i Svetske banke. Cilj te pomoći bio je da se bankama omogući održavanje postojeće izloženosti regionu, održavanje kapitalnih zahteva i usmeravanje njihove kreditne aktivnosti ka realnom sektoru. Održavanje postojeće izloženosti bio je samo deo podrške uravnoteženju platnobilansnih pozicija zemalja regiona, koja je kao glavnu komponentu uključivala finansijsku podršku MMF-a i Evropske unije. Bečka inicijativa 1.0 nastojala je da omogući i da banke supsidijari ostvare korist od pomoći koju su ostvarile njihove matične banke od država sedišta. U pogledu okvira upravljanja krizom, različiti učesnici u Bečkoj inicijativi 1.0 preuzeli su različite obaveze. Na primer, nadležni organi zemlje domaćina bili su odgovorni za vođenje odgovarajuće makroekonomske politike, obezbeđenje likvidnosti u domaćoj valuti nezavisno od toga u čijem je vlasništvu banka kojoj je likvidnost potrebna i državnu podršku sistemu osiguranja depozita. S druge strane, matične bankarske grupe i nadležni organi matičnih zemalja bili su u obavezi da obezbede izvore finansiranja u stranoj valuti i da dokapitalizuju supsidijare ukoliko bi to bilo potrebno.
Smatra se da je Bečka inicijativa 1.0 uspešno ostvarila ciljeve, s obzirom na to da su bankarske grupe zadržale potreban nivo izloženosti regionu i da je nastavljeno kreditiranje proizvodnog sektora, što je omogućilo oporavak u 2010. i 2011. godini.
Bečka inicijativa plus predstavlja međufazu Bečke inicijative. Njen osnovni cilj je bio da se savetovanjem i dijalogom između učesnika analiziraju značajne teme za prevenciju finansijske krize. Jedna od tema bila je i kreditiranje u stranoj valuti, o čemu je izrađen poseban izveštaj. Međutim, značajan razlog za nastavak funkcionisanja inicijative bio je i održavanje postojećeg foruma za slučaj realizacije sistemskih rizika u budućnosti, kada će opet biti neophodna saradnja širokog kruga učesnika iz privatnog i javnog sektora. Taj pristup se pokazao kao ispravan, budući da je Bečka inicijativa ubrzo prešla na fazu 2.0.
Cilj druge faze Bečke inicijative je pronalaženje odgovora na obnovljene rizike iz međunarodnog okruženja koji su pogodili region. Sredinom 2011. godine došlo je do produbljivanja krize u evrozoni. Ona se čak pokazala ozbiljnijom nego kriza u 2008. godini, zbog čega je i formirana Bečka inicijativa. Ovoga puta, problem više nije samo u bankama, već i u javnim finansijama država gde te banke imaju sedište. Pomoć pojedinih država bankama nije moguća, jer zbog prekomernog zaduživanja, te država ne mogu da izmire preuzete obaveze pre svega prema bankama. U takvim okolnostima dolazi do procesa razduživanja i smanjenja izloženosti bankarskih grupa regionu. Neke države preduzimaju mere koje ne uzimaju u obzir posledice koje mogu proizvesti u državama gde se nalaze supsidijari matičnih banaka. Postaje očigledno da je tržište Evrope jedinstveno, ali da su mere upravljanja krizom ostale na nacionalnim vlastima. U takvim uslovima, mogućnost koordinacije mera kroz širok krug učesnika u Bečkoj inicijativi dobija na značaju. Iz tog razloga je u januaru 2012. godine pokrenuta Bečka inicijativa 2.0.
Osnovne karakteristike druge faze Bečke inicijative su:
Za razliku od prve faze Bečke inicijative, cilj druge faze nije održavanje određenog nivoa izloženosti banaka zemljama regiona. U skladu s tim, nije predviđen mehanizam finansijske pomoći IFIs-a bankarskim grupama. Cilj je stvoriti održive poslovne modele banaka, a ne modele koji zavise od eksterne pomoći. To znači i više oslanjanja na lokalne izvore finansiranja, a ne na finansiranje od strane matica.
Kao jedan od rezultata Bečke inicijative 2.0, moguće je očekivati i regionalni memorandum o saradnji, koji bi omogućio saradnju nadležnih organa matičnih država i država domaćina u donošenju mera upravljanja krizom. Pre donošenja tih mera trebalo bi uzeti u obzir njihove posledice na finansijsku stabilnost država domaćina.
Na sastanku Bečke inicijative koji je održan 12. i 13. marta 2012. u Briselu dogovoreni su principi koordinacije između država matica i država domaćina, koji su uzeli u obzir pitanja finansijske stabilnosti država domaćina. Tim principima se naglašava centralna uloga evropskih i međunarodnih finansijskih institucija u unapređenju te saradnje. One bi trebalo da igraju centralnu ulogu u koordinaciji nadzornih organa, makroprudencijalnom nadzoru i posredovanju između nacionalnih organa, kao i da podrže sprovođenje dogovorenih principa putem njihovog nadzora, prikupljanja podataka, regulatornih preporuka i finansijske podrške.
Značaj Bečke inicijative za region centralne, istočne i jugoistočne Evrope je nesporan. Ona pre svega omogućava razmenu mišljenja, a zatim i zajedničko delovanje i koordinaciju s ciljem upravljanja finansijskom krizom. Na taj način ona aktivno doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti u zemljama učesnicama, što povećava otpornost nacionalnih finansijskih sistema, kao evropskog finansijskog sistema, na sistemske rizike. Stoga smatramo da je učešće domaćih predstavnika na ovom forumu značajno za očuvanje finansijske stabilnosti naše zemlje.
