ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Rečnik



 A   B   V   G   D   Đ   E   Ž   Z   I   J   K   L   LJ   M   N   NJ   O   P   R   S   T   Ć   U   F   H   C   Č   DŽ   Š 


 
Kamata Kamata je naknada u novcu za privremeno pozajmljivanje na korišćenje novčanih sredstava ili, u procentima izražena naknada (cena) koju zajmoprimac (dužnik) plaća zajmodavcu (kreditoru, poveriocu) za privremeno korišćenje ustupljenog novca ili kapitala.
Kamata (redovna kamata) po inostranom kreditu Ugovorena naknada za korišćenje inostranog kredita.
Kamatna marža Razlika između aktivne i pasivne kamatne stope.
Kamatna stopa Kamatna stopa je u procentima izražena cena koja se plaća za korišćenje tuđih sredstava - novca ili kapitala.
Kamatna stopa tržišta novca Cena angažovanja novca na kratak rok.
Kamatne stope Narodne banke Srbije Referentna kamatna stopa i druge kamatne stope (pri čijem se utvrđivanju Narodna banka Srbije rukovodi visinom referentne kamatne stope) po kojima Narodna banka Srbije, u postupku sprovođenja monetarne politike, naplaćuje kamatu na kredite i druge plasmane, kao i na druga potraživanja, i po kojima plaća kamatu na sredstva banaka kod Narodne banke Srbije.
Kamatni rizik Rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige zbog promena kamatnih stopa.
Kapitalni i finansijski bilans Kapitalni bilans, kao deo kapitalnog i finansijskog bilansa u okviru prezentacije platnog bilansa, obuhvata kapitalne transfere i pribavljanje, odnosno otuđivanje neproizvodnih nefinansijskih stavki kao što su patenti, licence i autorska prava. Kapitalni transferi se sastoje od transfera vlasništva nad nekom fiksnom aktivom bez odgovarajuće nadoknade i oprosta dugova. Finansijski bilans obuhvata transakcije finansijskom aktivom i pasivom i odnosi se na strane direktne investicije, portfolio investicije i druge investicije i rezervnu aktivu.
Karenca Vremenski period od stupanja na snagu ugovora o osiguranju do trenutka punog preuzimanja rizika od strane osiguravača.
Kasko osiguranje motornih vozila Kasko osiguranje motornih vozila je osiguranje motornih vozila od oštećenja,uništenja ili krađe.
Kastodi banka Banka koja ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za poslove vođenja računa hartija od vrednosti u svoje ima a za račun svojih klijenata i koja svojim klijentima pruža usluge kliringa i saldiranja transakcija sa hartijama od vrednosti, kao i druge usluge vezane za korporativne radnje (isplata dividende, glasanje na skupštini akcionara).
Kliring Kliring je utvrđivanje obaveza i potraživanja po osnovu hartija od vrednosti i novčanih sredstava između učesnika u vezi s poslovima s hartijama od vrednosti.
Kliring (u platnom prometu) Razmena i obrada međubankarskih naloga za plaćanje radi obračuna bilateralnih ili multilateralnih neto iznosa koje svaka banka duguje, ili koje se svakoj banci duguju za poravnanje naloga za plaćanje uključenih u svaki klirinški krug.
Kliring i saldiranje Radnje koje se, u registru hartija od vrednosti - posebnoj specijalizovanoj instituciji, obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje. Odnose se na međusobno poravnavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija sa starog na novog vlasnika i istovremeno prenos novca sa računa kupca na račun bivšeg vlasnika hartije.
Klirinška kuća Institucija na finansijskom tržištu koja se bavi kliringom (utvrđivanje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu) i saldiranjem (izvršenje obaveza prenosom hartija od vrednosti ili plaćanjem) i koja upravlja rizikom u saldiranju transakcija, između ostalog, vođenjem marginskih računa.
Knjigovodstvena vrednost po akciji Odnos sopstvenog kapitala i broja akcija.
Kobrendirane platne kartice Kartice nastale u saradnji kartičnih sistema i drugih pravnih lica ili više kartičnih sistema radi zadovoljenja zajedničkih interesa.
Koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima Brzina izmirenja obaveza prema dobavljačima, a pri pokrivenosti zaliha neto obrtnim kapitalom odgovara brzini naplate potraživanja.
Koeficijent obrta osnovnih sredstava Nivo poslovnih prihoda koji produkuju ulaganja u osnovna sredstva.
Koeficijent obrta potraživanja od kupaca Brzina oslobađanja potraživanja.
Koeficijent obrta ukupne imovine Broj obrta ukupne imovine u toku godine.
Komercijalni zapisi Dužnički vrednosni papiri koje izdaju preduzeća u svrhu pribavljanja kratkoročnih sredstava, radi obezbeđenja likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava. Po svojim karakteristikama i nameni, komercijalni zapisi su gotovo identični s kratkoročnim obveznicama. Kratkoročno finansiranje nesklada u tokovima gotovine (engl. cash flow) preduzeća mogu ostvariti: direktno (emisijom komercijalnih zapisa ili kratkoročnih obveznica preduzeća) ili indirektno (uzimanjem kredita od poslovnih banaka).
Komisija za hartije od vrednosti Nadzorno telo na finansijskom tržištu, koje, između ostalog, donosi akte za sprovođenje Zakona o tržištu hartija od vrednosti, daje dozvole za rad učesnicima na finansijskom tržištu, vrši kontrolu i nadzor nad tim učesnicima i pokreće pred sudom postupak radi zaštite interesa investitora.
Kompanijske platne kartice Posebne kompanijske kartice, koje važe samo u internim mrežama trgovina, hotela, restorana, benzinskih pumpi i sl.
Konsolidovani spoljni dug Spoljni dug koji se jedinstveno tretira u procesu reorganizacije.
Konsolidovani finansijski izveštaj Finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu na dan 31. decembra i poslovne promene od 1. januara do 31. decembra poslovne godine, a dostavlja se Narodnoj banci Srbije do kraja aprila naredne godine.
Kontni plan Sistemsko prikazivanje svih računa pravnih lica i preduzetnika, prema određenoj šemi (kontnom okviru).
Kontrolno učešće Kontrolno učešće postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 50% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 50% kapitala tog pravnog lica, ili 2) mogućnost izbora najmanje polovine članova upravnog odbora ili drugog organa rukovođenja i upravljanja tog pravnog lica, ili 3) mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.
Konvertibilnost valute Konvertibilnost valute označava njenu zamenljivost za druge valute, po važećem deviznom kursu, bez ograničenja. Ispunjavanjem svih obaveza po članu 8 Statuta MMF-a valuta je konvertibilna u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, odnosno omogućena je njena zamena za sve svetske valute.
Konverzija zajma Promena uslova pod kojima je zajam odobren (kamatne stope, rok, itd.).
Kopenhaški kriterijumi Kopenhaški kriterijumi, doneti 1993. godine, odnose se na zemlje pridružene članice Evropske unije, koje moraju da ispune političke uslove (stabilnost demokratskih institucija i vladavina prava, čvrsto uspostavljanje tržišnih instrumenata) kako bi stekle punopravno članstvo u EU.
Korisnik inostranog kredita Lice koje koristi povučeni iznos kredita, a koje istovremeno može biti i dužnik prema inokreditoru.
Korišćenje inostranih kredita Povlačenje finansijskih sredstava ili stavljanje na raspolaganje dužniku ili korisniku robe ili usluga na ugovoreni način.
Korpa valuta Slučaj kada se varijacije kursa domaće valute drže u fiksiranim razmerama u odnosu na vrednost nekoliko drugih valuta.
Kratkoročni depoziti Depoziti kod banaka čiji je rok dospeća ili otkazni rok do jedne godine.
Kratkoročni inostrani krediti Inostrani kredit čiji je rok otplate kraći od jedne godine.
Kredit Kredit je ugovorni sporazum po kojem klijent - zajmotražioc (dužnik) prima novac od zajmodavca (poverioca) uz dogovor da u utvrđenom roku taj novac vrati.
Krediti centralne banke za likvidnost Krediti koje centralna banka odobrava bankama s ciljem obezbeđenja dodatne likvidnosti.
Krediti centralne banke za održavanje dnevne likvidnosti banaka Krediti koje centralna banka odobrava bankama za održavanje dnevne likvidnosti, na osnovu zaloge hartija od vrednosti ili drugih utvrđenih sredstava obezbeđenja.
Kreditna kartica Kartica koja korisniku omogućava da kod banke koja je izdala karticu zaduženja plati u skladu s ugovorenim kreditnim aranžmanom.
Kreditna linija Maksimalan iznos kredita koji banka odobrava klijentu - zajmotražiocu (dužniku), tj. maksimalan iznos koji klijent može povući ako su mu potrebna dodatna novčana sredstva u određenom periodu (obično u rokovima od nekoliko meseci), pri čemu taj iznos može biti i revolviran (obnovljen).
Kreditna politika centralne banke Mere i propisi koje centralna banka primenjuje u okviru svoje monetarne politike, kao dela ekonomske politike zemlje, pomoću kojih se, u okviru ostalih mera monetarne politike, korišćenjem instrumentarijuma (grupe instrumenata) monetarne politike utiče na obim kredita i obim novca u opticaju.
Kreditne olakšice Stalna olakšica kojom se bankama omogućava da kod centralne banke koriste kredite za održavanje dnevne likvidnosti na osnovu zaloge hartija od vrednosti, u formi dnevnog nekamatonosnog kredita (intraday) ili prekonoćnog kamatonosnog kredita (overnight).
Kreditni biro Kreditni biro je registar podataka o obavezama pravnih i fizičkih lica prema poveriocima, kao i o urednosti u njihovom izmirivanju. Osnovale su ga banke 2004. godine u okviru svog udruženja, Udruženja banaka Srbije. Kreditni biro je elektronska baza podataka koja sadrži podatke o finansijskim obavezama pravnih i fizičkih lica prema finansijskim institucijama (bankama, lizing kompanijama i državnim fondovima i agencijama koji se bave kreditiranjem). U narednom periodu očekuje se proširenje broja pružalaca usluga koji će dostavljati podatke u bazu Kreditnog biroa.
Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.
Kreditor po inostranom kreditu Strano lice koje odobrava sredstva domaćem licu - dužniku i kome se duguju plaćanja pod ugovorenim uslovima (poverilac).
Kreiranje novca Kreiranje novčane mase koje vrše centralna banka i banke.
Kriterijumi konvergencije za ulazak u EMU Kriterijumi koje moraju da ispune članice Evropske unije koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom - evrom. Kriterijumi konvergencije odnose se na cenovnu stabilnost, visinu budžetskog deficita, odnos javnog duga i BDP-a, stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II).
Kritično potkapitalizovana banka Kritično potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za polovinu ili više niži od propisanog, odnosno čiji je kapital za polovinu ili više niži od propisanog.
Kvalifikovano učešće Kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 5% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 5% kapitala tog pravnog lica, ili 2) mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.
Kvazinovac Depoziti nižeg stepena likvidnosti, koji se ne koriste za tekuća plaćanja i sastavni su deo novčane mase M2.
Kvota kod MMF-a Predstavlja učešće u kapitalu MMF-a koje zemlja članica uplaćuje prilikom stupanja u članstvo. Kvote se utvrđuju prema ekonomskoj snazi zemlje i iskazuju u specijalnim pravima vučenja. One čine osnovni izvor finansijskih sredstava MMF-a. Zemlja članica 25% kvote uplaćuje u konvertibilnim sredstvima, a 75% u nacionalnoj valuti.