ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Rečnik



 A   B   V   G   D   Đ   E   Ž   Z   I   J   K   L   LJ   M   N   NJ   O   P   R   S   T   Ć   U   F   H   C   Č   DŽ   Š 


 
IAA (International Actuary Association) Međunarodno udruženje aktuara.
IAIS (International Association of Insurance Supervisors) Međunarodno udruženje supervizora osiguranja.
Indeks poverenja potrošača (CCI, consumer confidence index) Odražava stepen poverenja potrošača u privredu, a time i njihove buduće odluke u pogledu potrošnje, odnosno štednje. Kao takav, on je pokazatelj potrošnje kao komponente bruto domaćeg proizvoda. Može se izračunati na osnovu podataka prikupljenih putem periodičnog anketiranja uz korišćenje određenog baznog perioda. Na primer, u SAD se računa na osnovu pozitivnih, odnosno negativnih ocena poslovne klime sada i za šest meseci, uslova na tržištu rada sada i za šest meseci, kao i prihoda domaćinstava za šest meseci. Indeks predstavlja zbir pet indeksa koji se dobijaju za svako od pitanja kada se zbir pozitivnih i negativnih odgovora podeli sa ukupnim brojem odgovora.
Indirektno vlasništvo Označava mogućnost lica koje nema direktno vlasništvo u pravnom licu da efektivno ostvari vlasnička prava u tom licu koristeći vlasništvo koje drugo lice direktno ima u tom pravnom licu.
Individualni račun Na individualnom računu, koji ima svaki član dobrovoljnog penzijskog fonda, evidentiraju se broj i vrednost investicionih jedinica, iznos sredstava u svojini člana fonda, uplate penzijskog doprinosa, kao i iznosi programirane isplate.
Inflacija, bazna inflacija Inflacija predstavlja procentualnu promenu indeksa potrošačkih cena (IPC), a IPC se formira na osnovu fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju radi zadovoljenja svojih potreba. Inflacija se najčešće meri u odnosu na prethodni mesec (i tada govorimo o mesečnoj inflaciji) i/ili u odnosu na isti mesec prethodne godine (i tada govorimo o međugodišnjoj inflaciji). Kada se iz IPC isključe regulisane cene, cene voća i povrća i cene naftnih derivata, dobija se osnova za merenje bazne inflacije (core inflation). Bazna inflacija predstavlja prosečan rast tog preostalog dela indeksa potrošačkih cena i u slučaju Srbije čini oko dve trećine IPC. Bazna inflacija u Srbiji se deli na cene industrijsko-prehrambenih proizvoda i cene neprehrambenih proizvoda i usluga. Osnova za računanje bazne inflacije nije ista u svim zemljama. Međutim, svuda važi pravilo da ona ne bi trebalo da uzima u obzir cene najpodložnije promenama, pa tako mnoge zemlje iz bazne inflacije izuzimaju i cene industrijsko-prehrambenih proizvoda.
Inflacioni rizik Proističe iz mogućnosti neočekivanog opšteg rasta cena iznad projektovane inflacije.
Inicijalna banka Banka koja prima prvi nalog za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja.
Inostrane hartije od vrednosti Hartije od vrednosti čije je izdavanje odobrio nadležni organ za hartije od vrednosti u inostranstvu. Inostranim hartijama od vrednosti smatraju se i hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti koje izdaju domaća pravna lica u inostranstvu.
Inostrani finansijski kredit Kredit kojim inokreditor domaćem licu - dužniku stavlja na raspolaganje finansijska sredstva uplatom na račun dužnika.
Inostrani komercijalni kredit Kredit za uvoz robe koji domaćem licu - kupcu (dužniku) odobrava inostrani prodavac (inokreditor).
Inostrani kredit Sredstva koja inokreditor odobrava domaćem licu - dužniku, uz obavezu vraćanja glavnice sa plaćanjem ili bez plaćanja obračunate kamate.
Inostrani robni kredit Kredit koji inokreditor (banka ili druga finansijska organizacija), koji nije prodavac, kupcu (dužniku) odobrava radi finansiranja uvoza robe, pri čemu inokreditor obavezu izmiruje neposredno isporučiocu.
Institucionalni investitori Institucionalni investitori (osiguravajuća društva, penzioni fondovi, investicioni fondovi, fondacije, investicione kompanije) svoja novčana sredstva uglavnom ulažu u hartije od vrednosti i pojavljuju se kao moćni investitori na tržištu kapitala.
Instrumenti finansijskog tržišta Predstavljaju predmet trgovanja na finansijskom tržištu. Obuhvataju istovremeno i finansijsku akitivu kojom raspolažu investitori, koji unosno ulažu sredstva, i finansijsku pasivu, vezanu za izdavaoce, tj. emitente, koji prikupljaju sredstva. Postoji veliki broj finansijskih instrumenata: hartije od vrednosti, depoziti, prava, devize, potraživanja.
Instrumenti monetarne politike Instrumenti koje centralna banka koristi radi ostvarivanja svog osnovnog cilja – postizanja i održavanja stabilnosti cena. Osnovni instrument monetarne politike Narodne banke Srbije je referentna kamatna stopa. Pomoćni instrumenti monetarne politike su operacije na otvorenom tržištu, intervencije na deviznom tržištu, obavezna rezerva banaka, kao i kreditne i depozitne olakšice.
Instrumenti plaćanja Instrumenti kojima se vrše plaćanja ili naplate sa računa - gotovim novcem ili bezgotovinski: nalog za uplatu ili nalog za isplatu, nalog za prenos i nalog za naplatu.
Interkalarna kamata Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje samo za vreme korišćenja kredita, odnosno do momenta kada se počinje sa otplatom kredita. Obračunava se od momenta odobravanja kredita pa do prve uplate rate.
Interna konvertibilnost Interna konvertibilnost određene valute označava pravo rezidenata da određenu valutu razmenjuju za strane valute u neograničenom iznosu, po važećem deviznom kursu.
Intervencija centralne banke na tržištu Intervencija direktnom kupovinom, odnosno prodajom deviza ili indirektnim uticajem na ponudu i tražnju preko tržišta novca.
Investiciona jedinica Srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda. Vrednost investicione jedinice izračunava se tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica.
Investicioni fondovi Specijalni fondovi koje formiraju institucionalni investitori. Postoji više kategorija investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni, specijalni, akcijski, mešoviti itd.
Investiciona politika Dokument koji sadrži investicione ciljeve, ograničenja, sklonost ka riziku investitora i opisuje strategije koje će portfolio menadžeri koristiti da bi ispunili ove ciljeve. On sadrži i informacije o alokaciji i likvidnosti sredstava. Investiciona politika dobrovoljnog penzijskog fonda teži ka optimizaciji portfolija kako bi se povećali prinosi za dati nivo rizika, a u skladu sa zakonskim propisima i strategijom fonda.
ISIN broj International Securities Identification Number - međunarodna identifikaciona oznaka hartija od vrednosti, koju dodeljuju nacionalne agencije, u Srbiji Centralni registar hartija od vrednosti.
Isporučilac predmeta lizinga Pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Izdavanje dozvole za rad banke Dozvolu za rad banke izdaje Narodna banka Srbije posle davanja preliminarnog odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole. Uz zahtev za izdavanje dozvole, osnivači banke prilažu i dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovčanih sredstava u osnivački kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava; dokaze o tome da su obezbedili odgovarajući poslovni prostor i nabavili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor ispunjava zakonom utvrđene uslove što se tiče tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omogućavaju pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vršenje kontrolne funkcije Narodne banke Srbije; dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora s Liste koju objavljuje Narodna banka Srbije i podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke, kao i ovlašćenje za lice s kojim će Narodna banka Srbije sarađivati u postupku po zahtevu za davanje dozvole za rad banke.
Izdavaoci hartija od vrednosti Subjekti koji emituju hartije od vrednosti radi prikupljanja finansijskih sredstava. U Republici Srbiji to mogu biti domaća pravna lica, Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna lica korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, Narodna banka Srbije, pravna lica sa sedištem na teritoriji država članica OECD-a i Evropske unije i na teritoriji susednih država s čijim institucijama za kontrolu tržišta hartija od vrednosti Komisija za hartije od vrednosti ima ugovor o saradnji.
Izjava o poravnanju Pismena potvrda kojom osiguranik izjavljuje da su, prijemom navedenog novčanog iznosa, namirena sva njegova potraživanja iz štetnog događaja po određenom ugovoru o osiguranju.
Izvršenje naloga Sprovođenje instrukcija sadržanih u nalogu za plaćanje - izdavanjem prijemnoj banci odgovarajućeg naloga za plaćanje.
Izveštaji o bonitetu Sistematizovani set podataka, pokazatelja i dokumenata o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. Odeljenje za registre izrađuje ih u formi standardizovanih (višenamenskih) i specijalizovanih (za određenu namenu) izveštaja.
Izveštaj o tokovima gotovine Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci o prilivima i odlivima gotovine jednog pravnog lica po osnovu poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i finansiranja, u periodu od početka poslovne godine do dana bilansiranja.
Izveštaj o promenama na kapitalu Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci o promenama (povećanjima i smanjenjima) sopstvenog kapitala jednog pravnog lica u periodu od početka poslovne godine do dana bilansiranja.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije Izvršni odbor Narodne banke Srbije čine guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije. U nadležnosti Izvršnog odbora su utvrđivanje monetarne i devizne politike, a posebno uslova i načina izdavanja hartija od vrednosti, uslova i načina pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove, zatim politika odobravanja kratkoročnih kredita, politika kursa dinara, način upravljanja deviznim rezervama, referentna kamatna stopa i druge kamatne stope Narodne banke Srbije, te osnovica za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve. Izvršni odbor odlučuje i o davanju i oduzimanju dozvola za rad bankama, društvima za osiguranje, za obavljanje poslova finansijskog lizinga i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Sednice Izvršnog odbora se održavaju po potrebi, a najmanje jednom mesečno, ako su na njima prisutna najmanje tri člana. Izvršni odbor donosi odluke većinom glasova svih članova, a u slučaju izjednačenog broja glasova, odlučuje glas guvernera. Sednicama Izvršnog odbora predsedava guverner.