latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

2018-12-10 16:46:33.0

Србија у Бриселу отворила поглавље 17 – Економска и монетарна политика

Република Србија је данас, на Међувладиној конференцији у Бриселу, отворила два додатна поглавља у процесу приступања Републике Србије Европској унији, и то поглавље 17 – Економска и монетарна политика и поглавље 18 – Статистика. Тиме је Србија отворила 16 поглавља, од укупно 35, од којих су два привремено затворена.

У поглављу 17 – Економска и монетарна политика, Народна банка Србије има руководећу улогу. Као првонадлежна институција координисала је рад Преговарачке групе 17 (коју чине представници 12 институција) у процесу анализе и упоређивања релевантног домаћег правног оквира са законодавством Европске уније, односно оцене њихове усклађености (скрининг) и израде детаљних планова за усклађивање, у оквиру преговарачке позиције Републике Србије.

Преговори у оквиру поглавља 17 односе се на усаглашавање домаћег законодавства у области економске и монетарне политике с правним тековинама Европске уније.

Oтварање поглавља 17 треба схватити као припрему Србије да ефикасно учествује у економском дијалогу са Европском унијом координацијом националних економских политика, заједничким планирањем интеграција привреда, подстицањем привредног раста, обезбеђивањем радних места и унапређењем конкурентности домаће привреде.

Генерално гледано, у области економске политике, правна тековина Европске уније захтева од држава чланица да координишу своје економске политике, као и да поштују правила која се односе на стабилност јавних финансија и процедуре прекомерног дефицита. Од државе се очекује да учествује у систему надзора економских и фискалних политика, што обухвата праћење одређених показатеља и трендова, те израду одговарајућих програма, као што је на пример Програм економских реформи, који Србија израђује од 2014. године. Циљ је да се држава, као функционална тржишна привреда, оспособи за интеграцију на тржиште Европске уније и да буде у стању да издржи компетитивне притиске на њему, уз стабилне јавне финансије и одржив привредни раст.

Посебно су издвојене правне тековине Европске уније из области монетарне политике и односе се на независност централне банке (персоналну, функционалну, институционалну и финансијску), забрану централним банкама да директно финансирају јавни сектор (тзв. монетарно финансирање) и забрану привилегованог приступа јавног сектора финансијским институцијама. Ови захтеви треба да обезбеде ефикасност централне банке у остваривању основног циља – стабилности цена. Такође, од нових држава чланица очекује се да теже испуњењу критеријума за усвајање евра, а док не приступе зони евра (статус државе чланице с привремених изузећем – дерогацијом), од њих се очекује да своју политику девизног курса третирају као ствар од заједничког интереса Европске уније.

Домаће законодавство из области економске и монетарне политике је и у овом тренутку у највећој могућој мери усклађено с правним тековинама Европске уније. Ради потпуне усклађености, Србија је у преговарачкој позицији предвидела одређене измене и допуне кључних закона из ове области – Закона о Народној банци Србије и Закона о буџетском систему, најкасније до краја 2021. године. Изменама и допунама Закона о Народној банци Србије извршиће се потпуно усклађивање са Статутом Европског система централних банака и Европске централне банке, при чему је предвиђено да се један део одредаба примењује након приступања Републике Србије Европској унији, а други део после приступања зони евра – након што Народна банка Србије постане део Евросистема (одредбе о надлежности у спровођењу монетарне политике Европске уније и друго). Изменама Закона о буџетском систему обезбедиће се потпуно усклађивање с правним тековинама Европске уније, посебно с директивом Савета 85/2011/ЕУ, чиме би земља водила фискалну политику у складу с правилима и начелима која се примењују у Европској унији, извештавала о стању буџетског дефицита и јавног дуга, те учествовала у координацији економских политика.

Корист од отварања поглавља 17 за Србију лежи у томе што ће Србија помоћу модерног законодавства по стандардима Европске уније у области економске и монетарне политике наставити да одржава макроекономску стабилност и унапређује конкурентност и раст домаће привреде, која почива на тржишним принципима и слободној конкуренцији. То се обезбеђује одржавањем стабилности цена, стабилности јавних финансија, структурним економским реформама и унапређењем домаћег пословног окружења.

Народна банка Србије и даље ће настојати да уз помоћ стручног и посвећеног кадра активно доприноси напретку у процесу приступања Републике Србије Европској унији, не само у овом поглављу већ и у свим поглављима у којима активно учествује.

Кабинет гувернера