latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

2018-07-17 12:32:04.0

Банкарски сектор у Србији – извештај за четврто тромесечје 2017. године

Висока капитализованост банкарског сектора Републике Србије потврђена је и на крају 2017. године, када је показатељ адекватности капитала износио 22,6%, што је вишеструко изнад регулаторног минимума (8%). Банкарски сектор Републике Србије располаже више него довољним ликвидним средствима која омогућавају несметано пословање, о чему сведоче постигнуте изнадпросечне вредности показатеља ликвидности већ дужи временски период. Упркос бројним изазовима из међународног окружења с којима се суочава банкарски сектор Републике Србије, обезбеђена је, a у многим сегментима и додатно ојачана стабилност финансијског система као целине, што представља наставак успешног остваривања једног од кључних циљева Народне банке Србије.

Остварен је изванредан напредак по питању решавања проблематичних кредита (NPL), који су претходних година неповољно утицали на профитабилност и кредитну активност банака. У контексту решавања проблематичних кредита, учињени су значајни кораци спровођењем Стратегијe за решавање проблематичних кредита и акционих планова Владе Републике Србије и Народне банке Србије у 2015. години, а потом и применом Одлуке о рачуноводственом отпису билансне активе банака од 30. септембра 2017. године. Последично, након две и по године системског приступа решавању питања проблематичних кредита, на крају 2017. године бруто NPL показатељ банкарског сектора износио је 9,8%. Остварени једноцифрени износ NPL показатеља уједно представља и најнижи ниво од увођења једнообразне дефиниције NPL кредита и обавезног извештавања 2008. године.

Током 2017. године, учињени су додатни напори ради даљег јачања стабилности банкарског сектора кроз регулаторне измене и увођење стандарда Базел III и пратећих показатеља (показатеља левериџа и показатеља покрића ликвидном активом), који су тренутно на веома задовољавајућим нивоима. Поред регулаторних изазова, пословне банке у Србији наставиле су позитивно да послују, сходно чему је на нивоу банкарског сектора Републике Србије остварен бољи финансијски резултат него у 2016. године за 47 млрд динара. Пораст профитабилности пословних банака у Србији највише се дугује једнократним догађајима проистеклим из оптимизације кредитних портфолија банака, односно смањењу кредитних губитака проистеклих из лоших кредита (за 33 млрд динара), као и процесу консолидације банкарског сектора, односно процесима спајања и припајања банака услед промене власничке структуре (допринос нето резултату од 12,5 млрд динара). Насупрот томе приходи од камата у 2017. години нижи су за 8,7 млрд динара него претходне године услед мера ублажавања монетарне политике и последичног општег пада каматних стопа на међубанкарском тржишту и тржишту динарских кредита и хартија од вредности, што је делимично неутралисано смањењем расхода од камата банака за 5,8 млрд динара.

Имајући у виду дефинисане надлежности и одговорности Народне банке Србије у погледу очувања стабилности финансијског система, и у предстојећем периоду напори Народне банке Србије биће усмерени ка очувању финансијске стабилности, уз професионалну посвећеност заштити интереса пре свега корисника финансијских услуга али и свих осталих релевантних тржишних учесника.

Сектор за контролу пословања банака