latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

2018-02-22 12:57:28.0

Република Србија успешно окончала трогодишњи стендбај аранжман са Међународним монетарним фондом

Трогодишњи стендбај аранжман који је Међународни монетарни фонд одобрио Републици Србији 23. фебруара 2015, у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења (око 1,2 милијарде евра), успешно је окончан 22. фебруара 2018. године. Спровођењем договореног економског програма остварени су циљеви у погледу постизања макроекономске равнотеже, пре свега успостављањем одрживости јавних финансија, унапређењем отпорности финансијског сектора и јачањем конкурентности и привредног раста.

Аранжман је закључен из предострожности, што значи без намере да се одобрена средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље. Током трајања стендбај аранжмана, обављено је осам разматрања резултата у спровођењу договореног економског програма о којима је Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда дао позитивне оцене, а средства која су била на располагању нису коришћена. 

Остварени резултати економског програма у великој мери превазишли су очекивања. Економска активност бележила је континуирани раст, а реални бруто домаћи производ већи је него пре избијања светске економске кризе, услед раста инвестиција, извоза и запослености. Спроведена је одлучна фискална консолидација, с резултатима знатно бољим од очекиваних, услед чврсте контроле текућих расхода и добре наплате прихода. Дефицит опште државе је у року од три године прерастао у суфицит, чиме је обезбеђена стабилна фискална позиција и створен основ за макроекономску стабилност. Остварен је и значајан напредак у спровођењу структурних реформи, чиме је ојачан потенцијал раста српске привреде, уз отварање нових радних места и смањење фискалних ризика. Сарадња с Међународним монетарним фондом на овом аранжману повећала је обим страних директних инвестиција и побољшала кредитни рејтинг земље.

Током трајања аранжмана, Народна банка Србије водила је опрезну релаксирајућу монетарну политику у режиму циљања инфлације, ослушкујући притом сигнале из међународног окружења и с домаћег тржишта, чиме је кључно допринела економском опоравку земље. Постигнута је ниска и стабилна инфлација и стабилност финансијског система, а обезбеђена је и релативна стабилност девизног курса, што је утицало на знатан раст поверења на домаћем тржишту. Смањене су каматне стопе на динарско задуживање, што је утицало на раст кредитне активности и инвестиција.

Реформе финансијског сектора повећале су отпорност банака и довеле их у много бољу позицију да подрже реални сектор. Мере за смањење учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима, које је Народна банка Србије спровела у сарадњи с Владом, дале су одличне резултате, тако да је износ проблeматичних кредита више него преполовљен у односу на ниво из 2015. године. Реформе финансијских институција у државном власништву су у току, а Народна банка Србије почела је да примењује стандарде банкарске супервизије Базел III, чиме је додатно ојачана контролна функција централне банке, у складу са стандардима Европског система централних банака.

Кабинет гувернера