latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

2017-08-07 12:04:17.0

Пет година рада гувернера Јоргованке Табаковић – резултати у корист грађана и привреде

Током претходних пет година Народна банка Србије с гувернером Јоргованком Табаковић на челу постигла је и очувала ценовну и финансијску стабилност, испуњавајући тиме своје законом дефинисане циљеве и доприносећи стварању стабилнијег пословног окружења у корист грађана и привреде.

Народна банка Србије је у протеклих пет година знатно допринела смањењу унутрашње и спољне неравнотеже, нижим трошковима задуживања, већем расположивом дохотку, одрживијем убрзању привредног раста, знатно нижој премији ризика земље, поправљању кредитног рејтинга земље, као и поправљању ранга на Doing Business листи конкурентности.
 
Резултати су посебно важни уколико се имају у виду услови у којима су постигнути – пре свега снажни изазови из међународног окружења, који су повећавали неизвесност и захтевали опрезност централне банке при доношењу одлука и спровођењу мера.
 
Инфлација је спуштена с двоцифрених нивоа на ниво упоредив са европским земљама. Са близу 13% у јесен 2012, инфлација је за мање од годину дана смањена на 2,2%, након чега је одржана на ниском нивоу. Просечна инфлација се у периоду 2014–2016. кретала у распону од 1,1% до 2,1%, док се у периоду 2008–2012. кретала у распону од 6,2% до 12,5%. Ниски инфлаторни притисци од 2013. године делом су били последица ниских трошковних притисака из међународног окружења, али пре свега резултат ефеката домаћих фактора – релативне стабилности девизног курса, усидрених инфлационих очекивања и ефеката фискалне консолидације. По оствареној стабилности цена Србија је сада постала упоредива с другим европским земљама. Од почетка 2017. године инфлација се креће унутар граница новог, нижег циља, а инфлациона очекивања су усидрена.

Инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде су крајем 2012. била на нивоу од 8% и 10% и прилично су осцилирала. Данас су она нижа и знатно стабилнија и крећу се у границама новог, нижег циља Народне банке Србије, што значи да се очекује да ће стабилност цена бити очувана и у наредној години дана, а то се очекује и у наредне две године.

Захваљујући постигнутом – поправљању макроекономских фундамената, ниској инфлацији, усидреним инфлационим очекивањима, с намером да постигнуто трајно задржимо, снизили смо инфлациони циљ са 4 ± 1,5% на 3 ± 1,5%. Овогодишњи резултати и пројекција за наредне две године потврђују оправданост одлуке.
 
И поред бројних турбуленција из спољног окружења, очувана је релативна стабилност девизног курса, што је битно допринело укупној стабилности. Динар је номинално депрецирао према евру за 1,5% у протеклих пет година, наспрам депрецијације од 33,2% током пет година које су им претходиле. Имајући у виду ниво евроизације домаће привреде и преносни ефекат девизног курса на цене, очувана релативна стабилност девизног курса битно је допринела остварењу основних циљева Народне банке Србије – ценовној и финансијској стабилности. Поред тога, стабилност курса, као и инфлације, уз знатно ниже каматне стопе, допринела је ефикасном спровођењу фискалне консолидације.
 
Притом, Народна банка Србије је постигла већи степен стабилности на девизном тржишту с мањим трошењем девизних резерви, тј. „с мање је постигла више”. У последњих пет година, интервенцијама на девизном тржишту, нето је продато 765 милиона евра, уз номиналну депрецијацију динара према евру од 1,5% (31. јул 2017), што је знатно мање од 5,7 милијарди евра нето продаје у пет година пре тога, када је номинална депрецијација динара износила 33,2%.

Припремајући у мирним временима одбрамбени систем за надолазеће притиске и улажући у турбулентним временима у стабилност, Народна банка Србије је успела да очува бруто девизне резерве земље на адекватном нивоу, мерено свим критеријумима, а да их у нето износу повећа – нето девизне резерве на крају 2016. године износиле су 8,4 милијарде евра, док су, на пример, 2008. године износиле 5,9 милијарди евра. Високе девизне резерве представљају важну компоненту наше економске одбране.

Каматне стопе на динарско задуживање привреде, становништва и државе знатно су снижене. То доприноси већем расположивом дохотку, расту кредитне и економске активности и успешнијој фискалној консолидацији. Каматне стопе на нове динарске кредите привреди смањене су током протекле четири године за 11 процентних поена, становништву за 10 процентних поена, док су на каматне стопе на динарске државне хартије ниже за око 7 процентних поена.

Поверење у динар се постепено враћа. Динаризација депозита је повећана на око 30%, док је крајем 2012. била испод 20%. Динаризација кредита становништву константно расте – са 35% крајем 2012. на готово 50%, колико сада износи. Око 75% нових кредита становништву је током 2015. и 2016. године било у динарима. Међугодишњи раст кредита је почетком 2015. прешао у позитивну зону и у јуну 2017. је износио 4,5%.

Обезбеђујући ценовну и релативну стабилност девизног курса, уз ниже трошкове финансирања приватног сектора, Народна банка Србије је дала значајан допринос позитивним финансијским резултатима привреде. Током 2015. и 2016. године привреда је поправила свој нето финансијски резултат за 360 милијарди динара. Тај огроман искорак је, свакако, остварен знатним напорима усмереним на рационализацију трошкова и повећање обима пословања, али и захваљујући смањењу нето трошкова по основу камата и курсних разлика, које му је допринело са 148,4 милијарде динара.
 
Очувана је финансијска стабилност, учешће проблематичних кредита знатно је смањено, регулаторни оквир је унапређен. Као резултат предузетих мера Народне банке Србије, домаћи банкарски систем је стабилан и високо отпоран на различите макроекономске шокове, а одликује га висок ниво капитализације и висока ликвидност. Ради системског решавања питања проблематичних кредита, Народна банка Србије је, у сарадњи с Владом, током 2015. израдила, а у августу и усвојила Стратегију за решавање питања проблематичних кредита с пратећим акционим плановима. Народна банка Србије је у року спровела све активности дефинисане својим акционим планом, а као резултат, учешће проблематичних кредита је од усвајања Стратегије смањено за око 7 процентних поена, на најнижи ниво од априла 2009. године.
 
Увели смо кинески јуан на курсну листу, након чега је Народна банка Србије први пут закључила своп аранжман с другом централном банком – Народном банком Кине. Тиме је, у случају потребе, омогућена размена националних валута Србије и Кине, а ради унапређења економске сарадње двеју земаља и очувања финансијске стабилности. Крајем претходне године уследио је и долазак Bank of China на домаће банкарско тржиште, чији је крајњи власник – Bank of China Ltd из Кине, која је у првих пет банака у свету по вредности тржишних трансакција.

На предлог Народне банке Србије донети су реформски закони и регулаторна решења којима се унапређује пословни амбијент у Србији. Изменама и допунама Закона о банкама успостављена је функција реструктурирања, односно ефикасан и флексибилан механизам за решавање случајева проблематичних банака, усклађен с најбољом европском и светском праксом. Законом о платним услугама унапређује се платни промет у земљи и са иностранством и постиже већа сигурност за клијенте, уз истовремено повећање ефикасности платних трансакција. Новим Законом о осигурању стварају се бољи и ефикаснији механизми за заштиту грађана и истовремено се уводи ред у тај сегмент финансијског тржишта. Такође, изменама прописа у домену заштите корисника финансијских услуга обезбеђена је већа заштита права корисника тих услуга. Поред тога, прописана је обавеза банкама да у превремену отплату кредита урачунају средства која су више наплатиле по основу једностраних повећања променљивих неодредивих елемената каматне стопе пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга, по ком основу су банке вратиле корисницима услуга значајна средства.

Пуна координација економских политика утицала је и на смањење спољне равнотеже. Текући дефицит платног биланса смањен је са 11,6%, колико је износио 2012, на 4% у прошлој години. Остварени извозни резултати наше привреде, а посебно прерађивачке индустрије, неспорно су одраз повољног пословног и инвестиционог амбијента и повећања њене конкурентности. Србија je прошле године сврстана међу десет земаља које су оствариле највећи напредак на Doing Business листи конкурентности Светске банке. Да су страни инвеститори препознали тај напредак, говоре и подаци о приливу страних директних инвестиција. Он је претходне две године био на нивоу од по 5,5% БДП-а и надмашио је наша почетна очекивања, тако да смо пројекције неколико пута ревидирали навише. Остварен прилив у првој половини године указује на то да ће и ове године бити слично, што ће, уз и даље добре извозне резултате подржане и опоравком екстерне тражње, бити солидна подршку и за стабилност девизног тржишта.
 
У претходном периоду Народна банка Србије је испунила своје законом дефинисане обавезе и сачувала ценовну и финансијску стабилност. Своје циљеве Народна банка Србије није остварила на терет других, већ управо обрнуто – у њихову корист, што ће наставити да чини и убудуће.

Кабинет гувернера