latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Речник



 А   Б   В   Г   Д   Ђ   Е   Ж   З   И   Ј   К   Л   Љ   М   Н   Њ   О   П   Р   С   Т   Ћ   У   Ф   Х   Ц   Ч   Џ   Ш 


 
E-Banking Савремени, електронски начин вођења рачуна у обављању платног промета. Систем је на располагању у било које време и с било ког PC рачунара који има приступ Интернету уз коришћење читача картица и Смарт картице. Корисници е-Bankinga имају увид у стање на рачуну и у дневни промет, могу преузимати изводе и креирати налоге за пренос новчаних средстава. Систем је потпуно заштићен од злоупотребе технологијама безбедности које се користе у савременом електронском свету. С друге стране, тарифа за налоге који се достављају електронским путем је знатно нижа од оне за налоге који се предају на шалтеру банке.
ECB - Европска централна банка Средишња институција Евросистема и Европског система централних банака; основана је 1. јуна 1998. године са седиштем у Франкфурту на Мајни. Од 1. јануара 1999. године ЕCB је одговорна за вођење монетарне политике у еврозони.
Ефективна каматна стопа Декурзивна каматна стопа која се обрачунава на годишњем нивоу применом сложеног каматног рачуна - обрачун комфорном методом, којим се дисконтована новчана примања изједначавају са дисконтованим новчаним издацима примљених депозита, односно одобрених кредита.
Ефикасност пословања Показује учешће оперативних трошкова у укупним расходима.
Експанзивна кредитно-монетарна политика Монетарна политика централне банке оријентисана на давање олакшица за функционисање банкарског система, односно тржишта новца, која тиме доприноси оживљавању економских активности у земљи.
Електронски пренос Начин преноса налога за плаћање и других података у трансакцији плаћања - телекомуникацијски или физичком испоруком трака, дискета и сличних носилаца података.
Емисија хартија од вредности Издавање краткорочних и дугорочних хартија од вредности одлуком емитента, у којој се прописују најважнији елементи хартија.
Емисија новца Емитовање примарног новца које врши централна банка.
ЕRМ (Excange Rate Mechanism) ERM представља механизам девизних курсева уведен у марту 1979. године, као део Европског монетарног система, који је имао циљ да ограничи варијабилност девизних курсева и допринесе монетарној стабилности у Европи, као припремна фаза за успостављање економске и монетарне уније и увођење једне валуте – евра, који је и уведен 1. јануара 1999. ERM је заснован на концепту флуктације номиналног девизног курса у оквиру утврђених фиксних маргина. Номинални девизни курс националне валуте могао је да флуктуира у оквиру стандардног распону од +/–2,25% (са изузетком италијанске лире, која се кретала у распону од око +/–6%) у односу на утврђени централни билатерални девизни курс националне валуте према ECU.
ЕRM II ЕRM II представља механизам девизних курсева који је 1. јануара 1999. године заменио механизам ЕRM, а чије увођење је имало циљ да обезбеди сарадњу и комуникацију у погледу политике девизног курса између земаља чланица Европске уније које нису чланице Евросистема и земаља чланица Евросистема. ЕRM II подразумева да флуктуације номиналног девизног курса морају да се одрже у оквиру стандардног распона од +/–15% у односу на утврђени централни билатерални паритет националне валуте према евру.
Есконт Разлика између есконтоване вредности менице (вредности по којој се меница искупљује) и њене номиналне вредности.
Есконтна стопа Народне банке Србије Основна стопа Народне банке Србије до увођења референтне каматне стопе, у септембру 2006. године. Због позивања на есконтну стопу у појединим законима, Народна банка Србије и даље утврђује (у релативном односу према референтној каматној стопи) и објављује њену висину.
Есконтни кредит Краткорочни кредит који банка свом клијенту одобрава као вид прибављања ликвидних средстава откупом меница пре њиховог рока доспећа. Износ есконтног кредита зависи од слободних средстава које банка може да пласира за ту сврху, а што пак зависи од монетарне политике централне банке.
ЕURIBOR (Еuropean Interbank Offered Rate) ЕURIBOR представља каматну стопу по којој су банке које чине панел првокласних банака у еврозони спремне да позајме једна другој новац – евро. Обрачунава се као просек индикативних каматних стопа (а не реализованих каматних стопа) на међубанкарске депозите различитих рочности (15 рочности), које се крећу од једне недеље до дванаест месеци. Користи се као референтна каматна стопа за израчунавање цена појединих финансијских деривата, нпр. своп трансакција. Такође, велики број банака користи ЕURIBOR да би утврдио каматне стопе на различите финансијске производе као што су: хипотека, штедни рачуни и кредити. Обрачунава се дневно и објављује у 11.00 часова по средњоевропском времену на Reuters страницама. Уведена је са формирањем европске Економске и монетарне уније и увођењем евра као заједничке валуте земаља чланица монетарне уније и њоме су замењене националне референтне каматне стопе.
ЕUROCLEAR Клириншка организација у међународној трговини хартијама од вредности са седиштем у Базелу.
Евро Заједничка валута 17 земаља чланица Европске уније које су евро прихватиле као сопствену валуту, установљена 1. јануара 1999. године. Првобитно је утврђен фиксни однос валута 11 земаља према евру (Аустрија, Белгија, Финска, Француска, Немачка, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португал и Шпанија), 2001. године еврозони се прикључила Грчка, 2007. године Словенија, 2008. године Кипар и Малта, 2009. године Словачка и 2011. године Естонија.
Еврообвезнице Државне обвезнице емитоване на међународним тржиштима у валути различитој од валуте земље емитента. Обично се емитују у доларима (евродоларске обвезнице), али могу бити и у некој другој конвертибилној валути.
Евросистем Евросистем је систем централних банака еврозоне. Евросистем чине Европска централна банка и централне банке земаља које су прихватиле евро као сопствено средство плаћања.
Европска централна банка (ЕCB) Европска централна банка (ЕCB) је централна банка еврозоне, основана 1. јуна 1998. године у Франкфурту на Мајни. Европска централна банка, заједно с централним банкама земаља Европске уније које су прихватиле евро као сопствено средство плаћања, утврђује и спроводи монетарну политику у еврозони. Основни циљ Европске централне банке је одржавање ценовне стабилности, као и подршка општој економској политици Европске уније (висок ниво запослености, као и одржив и неинфлаторан привредни раст), али без угрожавања основног циља.
Европска обрачунска јединица (ЕCU) Европска обрачунска јединица (ECU, European unit of account) представљала је корпу валута 12 земаља чланица Европске заједнице. Уведена је у марту 1979, а замењена 1. јануара 1999. године евром. Европска обрачунска јединица је егзистирала у механизму девизних курсева ЕRM, замењена је евром и механизмом ЕRM II.
Европски систем централних банака (ЕSCB) Европски систем централних банака (ЕSCB) чине Европска централна банка (ЕCB) и централне банке земља чланица Европске уније, без обзира на то да ли су прихватиле евро као сопствено средство плаћања.
Еврозона (Euro area) Еврозона је монетарна, односно валутна унија, земаља чланица које имају заједничку валуту као званично средство плаћања. Еврозона обухвата 17 земаља Европске уније које су увеле евро као националну валуту: Аустрија, Белгија, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португал, Шпанија, Словенија, Кипар, Малта и Словачка. Европска централна банка је одговорна за вођење монетарне политике унутар еврозоне.