latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Речник



 А   Б   В   Г   Д   Ђ   Е   Ж   З   И   Ј   К   Л   Љ   М   Н   Њ   О   П   Р   С   Т   Ћ   У   Ф   Х   Ц   Ч   Џ   Ш 


 
Банка Банка је акционарско друштво са седиштем у Републици Србији које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са Законом о банкама.
Банкарска група Банкарска група је група друштава коју чине искључиво лица у финансијском сектору и у којој најмање једна банка има својство највишег матичног друштва или својство зависног друштва.
Банкарски дан Део дана у коме је банка отворена за пријем, обраду и пренос налога за плаћање и других обавештења која се односе на трансакције плаћања.
Банкарски холдинг Банкарски холдинг је највише матично друштво у банкарској групи које није банка. Ако се највише матично друштво не може поуздано утврдити, утврђује га Народна банка Србије.
Банкарски конзорцијум Удружење већег броја банака које ангажовањем финансијског капитала реализује појединачне или редовне кредитне послове.
Банкарски систем Банкарски систем Србије чине централна банка (Народна банка Србије) и пословне банке.
Банкомат АТМ Уређај који је најчешће инсталиран на прометном месту или у експозитури банке и кориснику картице омогућава подизање готовог новца са његовог рачуна 24 часа дневно. За подизање готовог новца преко банкомата корисник картице мора да, као идентификацију, откуца свој PIN број, који је добио од банке у затвореној коверти и који само он зна.
База финансијских извештаја Јединствена, електронска база података која се води у Народној банци Србије и садржи податке из прописаних образаца и других докумената финансијских извештаја које достављају правна лица и предузетници у складу са Законом о рачуноводству и ревизији; подаци из базе финансијских извештаја дају се на захтев свим заинтересованим корисницима путем Интернета.
База података на принципу једна по једна хартија од вредности (security by security data base) База представља интегрисани систем који садржи податке о емисијама и портфолијима по институционалним секторима. Код државних ХОВ номинална каматна стопа (купонска стопа), израчуната на основу пондерисаног просека заједно с роковима плаћања, служи за израчунавање обрачунате камате и доспеле камате за потребе финансијских рачуна у оквиру система националних рачуна, као и платног биланса и међународне инвестиционе позиције. На тој основи могу се извести каматне марже као просечна разлика између номиналне каматне стопе за сваку ХОВ и тржишне каматне стопе за неризичне пласмане за сваку појединачну рочност.
Базелски комитет за супервизију банака Базелски комитет за супервизију банака (Basel Committee for Banking Supervision - BCBS) основале су државе чланице групе G10 крајем 1974. године, при Међународној банци за поравнања (BIS). Основни циљ BCBS је побољшавање разумевања кључних супервизорских изазова и унапређење квалитета супервизије банака широм света. BCBS нема наднационални ауторитет контроле и његови закључци немају правну снагу. Он формулише основне стандарде супервизије и даје препоруке на основу најбоље праксе, у очекивању да ће их супервизори широм света применити на начин који је погодан за њихове националне системе.
Базел I Базел I је установљен 1988. године и представља споразум о капиталу банака. Њиме се дефинишу елементи капитала банака – основни и допунски, пондери за израчунавање кредитног ризикa по билансној активи и фактори кредитне конверзије за израчунавање кредитног ризика по ванбилансној активи, као и однос између капитала и укупне активе пондерисане кредитним ризиком с циљем израчунавања показатеља адекватности капитала. Амандманом из 1996. године у стандард је укључен и захтев за обрачун капиталног захтева за тржишни ризик.
Базел II Базел II настао је из потребе за променама у начину обрачуна показатеља адекватности капитала. Новина у односу на Базел I, којим је био дефинисан обрачун капиталних захтева за кредитни и тржишни ризик, јесте укључивање капиталног захтева за оперативни ризик. Такође, сам начин израчунавања капиталног захтева за кредитни ризик је претрпео знатне измене. Базелски стандард II чине три стуба: минимални капитални захтев, супервизорска процена и тржишна дисциплина.
Базна инфлација Базна (core) инфлација се обрачунава на основу промена цена на мало несезонске робе и услуга које се формирају према условима тржишта. Не обухвата цене робе у неким од режима регулације (енергенти, комуналне и друге услуге, лекови и др.), као ни пољопривредних производа.
Бекство капитала Не постоји општеприхваћена дефиниција бекства капитала. У употреби су различити концепти (и, отуда, процене), који се заснивају на разлици између “нормалних токова” и “бекства капитала”, краткорочног и дугорочног кретања капитала и легалних и илегалних трансакција. Најчешће се дефинише као изненадни велики одлив капитала у иностранство услед политичке и економске нестабилности у земљи. Најважнији разлози за бег капитала су страх од обезвређивања вредности националне валуте, девизна ограничења, висока стопа опорезивања, прање новца и сл. Када дође до бекства капитала, било да је законито или не, тешко га је зауставити. Да би се спречила његова појава, неопходна је политичка и економска стабилности земље и спровођење конзистентне фискалне и монетарне политике које минимизирају потребу за великим променама девизног курса.
BELEX15 Водећи индекс Београдске берзе, који показује кретање цена најликвиднијих акција. Пондерисан је тржишном капитализацијом која се налази у слободном промету (free float). Састоји се од акција којима се тргује методом континуираног трговања и које су испуниле критеријум за улазак у индексну корпу.
BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate) Референтна каматна стопа за динарска средства понуђена од стране банака Панела, на српском међубанкарском тржишту.Рачуна се као аритметичка средина котација преосталих после елиминисања највише и најниже стопе, са два децимална места.
BEONIA (Belgrade Overnight Index Average) Просечна пондерисана каматна стопа по основу преконоћних позајмица између банака на новчаном тржишту у Републици Србији.
Берза - врсте берзи Институција финансијског тржишта на којој овлашћени берзански посредници по унапред познатим правилима тргују стандардизованим тржишним материјалом, а цене се формирају у зависности од понуде и тражње. Према предмету трговине, берзе се деле на ефектне (тргује се хартијама од вредности, девизама, финансијским дериватима), робне (робом) и мешовите.
Берзански индекси Просек цена хартија од вредности изражен у односу на раније утврђену базичну тржишну вредност. Индекс се користи за анализу функционисања берзе. Најпознатији берзански индекси су DOW JONES, NASDAQ и FTSE. Три су главна фактора по којима се берзански индекси разликују: по бројчаној заступљености акција које индекс представља, по релативној тежини која се даје акцијама и по коришћеној методи упросечавања која се користи. Представљају један од најзначајнијих показатеља развоја финансијског тржишта, али и привреде у целини.
Берзанска капитализација Представља укупну тржишну вредност одређене категорије емитованих акција једне компаније по текућој курсној листи берзе.
Берзански курс акција Однос тржишне цене акције и њене номиналне вредности.
Берзански посредник Правна лица која имају дозволу за приступ берзи и овлашћени су да склапају берзанске послове као купци и као продавци. Послују са другим овлашћеним посредницима, а предмет трговине су хартије од вредности и роба која је званично регистрована на берзи. Берзански посредници су брокери, који раде за туђ рачун, и дилери, који као финансијски посредници раде за свој рачун.
Берзанске провизије За своје посредовање на берзи берзански посредници обично наплаћују провизију, тзв. брокеражу, која се одређује као проценат од обављеног промета, који опада са порастом вредности трансакције.
Биланс стања Део финансијског извештаја у коме се приказује стање имовине и обавеза једног правног лица, односно предузетника, на дан билансирања у пословној години. Активу биланса стања чине подаци о средствима, а пасиву - подаци о сопственим и позајмљеним изворима средстава (капитал и обавезе).
Биланс успеха Део финансијског извештаја у коме се приказују подаци једног правног лица, односно предузетника, о приходима, расходима и резултату у периоду од почетка године до дана билансирања у пословној години.
BIS (Банка за међународна поравнања) "Банка централних банака" основана 1930. године са седиштем у Базелу. Основни задатак јој је да координира и унапређује сарадњу централних банака, у првом реду у области монетарне политике, као и да посредује у међународном обрачуну европских централних банака.
Благајнички записи Народне банке Србије Краткорочне дисконтне хартије које емитује Народна банка Србије с циљем повлачења вишкова ликвидних средстава из банкарског сектора. Њихови купци су искључиво банке.
Блу чип акције Акције великих, познатих и високо рангираних предузећа, која се одликују редовним исплатама дивиденди, квалитетним менаџментом, добрим пласманима производа и услуга.
Бонитетна контрола Контрола кредитне способности зајмопримца. Усмерена је у првом реду на контролу приноса зајмотражиоца, као и на његову будућу приносну снагу. У сврхе анализе користе се биланси успеха, финансијски планови, трговински биланси, планови за пласман производа и сл. Проверава се такође и углед зајмотражиоца у пословном свету, његова стручност и предузетничка способност.
Бонитет Способност корисника кредита да преузме и испуни финансијску обавезу плаћања о року, као и све приспеле камате. Бонитет обухвата степен личне кредитне способности (углед, предузетничка способност, стручно знање, продорност), општу материјалну способност и солидну позицију на тржишту. Бонитет се често не поклапа са појмом ликвидности, будући да дужник може бити доброг бонитетног статуса, а ипак краткорочно неликвидан.
Бонус Попуст на премију, на који осигураник стиче право уколико није пријављена штета из осигурања за коју је одговоран осигураник.
Бордро премија Списак ризика који чине портфељ реосигураника.
Бордро штета Списак ризика на којима се десио осигурани случај, односно на којима је у протеклом периоду штета делимично или у потпуности исплаћена.
Бретонвудски систем фиксних девизних курсева Пројектован је 1944. године за послератни развој светске економије на темељима тржишних механизама. Основна намера је била да се креира чврст, али довољно флексибилан светски монетарни систем који би максимално подржао развој светске производње и међународне размене и одржавање релативно ниских стопа инфлације. Основна идеја Бретонвудског система је била да САД, као централна земља светског монетарног система, имају обавезу да воде такву макроекономску политику како би трајно одржале паритет у висини од 35 америчких долара за унцу злата. Бретонвудски систем фиксних курсева, у коме су централне банке гарантовале конвертибилност домаћег новца у стране валуте (али не и у злато), требало је да обезбеди чврсту валутну основу за брзу експанзију светске трговине с њеним повратним ефектима на пораст светске производње после рата. Девизни курс сваке националне валуте на девизном тржишту могао је да осцилира највише до +/–1% у односу на валутни паритет према америчком долару.
Брокерске фирме Посредничке финансијске институције које у трговању хартијама од вредности наступају у своје име, а за рачун својих клијената (комисионари) или у име и за рачун својих клијената (заступници).
Брокерски послови Послови које обавља брокерска кућа: трговање финансијским инструментима, делатности на примарном тржишту, израда анализа и пружање саветодавних услуга, наплата дивиденде и каматних купона, заступање клијената у скупштини акционара, чување хартија од вредности, вођење портфеља хартија од вредности за рачун корисника услуга, пружање услуга трговања на кредит, позајмљивање хартија и сл.
Брзина оптицаја новца Брзина којом се одређена количина новца (готов новац и депозитни новац) у одређеном временском интервалу ангажује у националној привреди једне земље, како би се извршио номиналан обим трансакција. Брзина оптицаја новца је индикатор који указује који обим новчане масе је потребан да би се обавио одређени обим операција плаћања или трансакција.