latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Новац | Нумизматика | Историјат новца

Новчанице

Прва новчаница издата у Србији везује се за почетак рада Привилеговане народне банке Краљевине Србије, који је 2. јула 1884. био обележен издавањем новчанице од 100 динара, плативе у злату, израђене по клишеу за резервну новчаницу од 100 франака Народне банке Белгије. Серија новчаница која је претходила поменутом издању, штампана 1876. уз сагласност Главне државне благајне Кнежевине Србије, била је намењена финансирању српско-турског рата, али никада није пуштена у оптицај.

Дотадашња употреба претежно кованог новца код најширег слоја становништва у Србији проузроковала је да појава прве српске новчанице, која је издата у периоду када је и у Европи папирни новац тек увођен у праксу (са суштинским карактеристикама које папирни новац има и данас),  буде праћена  израженим неповерењем код становништва, које је ову новчаницу још на шалтерима  банке мењало за злато. Тек је са издавањем новчанице од 10 динара 1885. године, плативе у сребру, грађанство стекло поверење у папирни новац, чије коришћење од тада, постепеним увођењем у оптицај нових новчаница различитих номиналних вредности, постаје пракса.

Привилегована народна банка Краљевине Србије је у ратним околностима наставила са својим деловањем селећи се у унутрашњост Србије и на иницијативу Финансијског одбора Народне скупштине  припремила издавање новчанице од 50 динара плативе у сребру, са годином издања 1914. Ове новчанице, штампане у Паризу, заједно са доштампаним тиражима већ постојећих новчаница у оптицају, ратним бродом преко Солуна доспеле су у Србију.

По завршетку Првог светског рата и конституисању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, у оптицају је било највише новчаница које су се пре и за време рата користиле у државама које су 1918. године ушле у састав Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. У том периоду у оптицају је било највише аустроугарских круна, које су у новој држави постале законско средство плаћања пошто су нострификоване од стране тадашњег Министарства финансија.

С циљем успостављања јединствене монете на простору Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца држава, 1919. године, уводи у оптицај новчанице у апоенима од ½ и 1 динар, које ће затим бити штампане и са означеном вредношћу у крунама како би биле лакше прихваћене код становништва.

Привилегована Народна банка Краљевине Србије 1920. године прераста у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а прве новчанице које исте године издаје јесу новчанице од 10, 100 и 1000 динара. Израда новчанице од 10 динара поверена је америчкој компанији из Њујорка, док су новчанице од 100 и 1000 динара, осмишљене од стране француских уметника, настале у штампарији Банqуе де Франце у Паризу.

Новчаница од 10 динара која носи датум 1. децембар 1929. била је прва новчаница штампана у Заводу за израду новчаница Краљевине Југославије, који је 1930. године започео производњу папирног новца.

Почетком Другог светског рата, Народна банка Краљевине Југославије наставља свој рад пратећи владу у емиграцији, а овлашћена од окупатора да емитује новац у новонасталим приликама постаје Српска народна банка, која је током ратних година издала две серије новчаница.

По завршетку рата, нова власт уводи валутну реформу, замену окупацијског новца и издавање серије новчаница Демократске Федеративне Југославије – чије су прве количине штампане у Москви. Динар остаје новчана јединица и у новој држави. У периоду од 1945. до 1992. године у Југославији је емитовано укупно 12 серија новчаница са 67 апоена.

Током периода хиперинфлације, 1993. године, Савезна Република Југославија издала је велики број новчаница са енормним номиналним вредностима.

После реформе спроведене почетком 1994, коју је обележило доношење «Уредбе о новом динару»,  окончан је период необуздане инфлације.

Народна банка Југославије у периоду од 2000. до 2002. године издаје и пушта у оптицај нову серију новчаница измењеног и унапређеног дизајна, насталу применом најсавременије технологије. У овом периоду динар је враћен на међународну сцену, јер после више од једне деценије поново постаје конвертибилан.

Са настанком нове државне заједнице Србија и Црна Гора, Народна банка Југославије прераста у Народну банку Србије, која емитује новчанице намењене оптицају на територији Републике Србије.

 

Savremeni novac

Прва новчаница Привилеговане народне банке Краљевине Србије, издата 2. јула 1884.
 

Novčanice

Новчаница од 1000   динара  из  серије коју је 1920. године издала Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
 

Novčanice

Новчаница Краљевине Југославије од 10 динара из 1929. године, прва новчаница настала у домаћој штампарији (Завод за израду новчаница Народне банке Краљевине Југославије)

 

Savremeni novac

Новчаница Народне банке Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 10 динара  из 1978.
 

Novčanice

Највећу номиналну вредност икад забележену код нас достигла је новчаница од пет стотина милијарди (500.000.000.000) динара, издата у време хиперинфлације крајем 1993.
 

Novčanice

Новчаница у издању Народне банке Србије пуштена у оптицај 17. септембра 2004.