latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Новац | Нумизматика | Историјат новца

Ковани новац

У XIX веку у Србији, у време владавине Карађорђа и кнеза Милоша, карактеристично је постојање у оптицају великог броја различитих монета, од турских до западноевропских. Познато је да су током тог периода у оптицају биле 43 различите врсте страног новца, и то 10 златних, 28 сребрних и 5 бакарних. Од тога доба, међутим, упоредо са успешним политичким ослобађањем од турске зависности, почињу да се чине први кораци ка успостављању сопственог монетарног система, да би, најзад, пошто је протекло више од четири столећа од ковања последњег српског средњовековног новца, био искован први новац у обновљеној Србији.

Суочен са проблемима које су изазивале бројне врсте новца у Кнежевини Србији, кнез Михаило Обреновић доноси решење да се кује прва српска монета. Тако је настао први српски ковани новац, израђен у бечкој ковници од легуре бакра, у апоенима од 1, 5 и 10 пара, с ликом кнеза Михаила на аверсу и годином издања 1868. Нова новчана јединица, с називом динар, искована је у сребру 1875. године. Носила је лик кнеза Милана, а израђена је у апоенима од 50 пара, 1 и 2 динара. Први златни новац у Србији искован је 1879. године у номиналној вредности од 20 динара. Поводом проглашења кнеза Милана за краља Србије 6. марта 1882, кован је златни новац од 10 и 20 динара, популарно назван «миландор».
Тиме је Србија уобличила своју националну монету, у потпуности применивши стандарде Латинске новчане уније, чије су строге одредбе прописивале финоћу метала, тежину и димензије као и код франака земаља чланица Уније.

Током каснијих година емитовано је још неколико врста кованог новца. Последња емисија са ликом владара из династије Обреновића потиче из 1897, када је у сребру искован новац од 1 и 2 динара са ликом краља Александра I Обреновића.

Династичка смена на престолу 1903. године донела је извесне промене у области издавања новца. Законом из 1904. предвиђено је ковање металног новца са ликом новог владара, Петра I Карађорђевића. Из исте године је и прва емисија од пет различитих апоена, искованих у бронзи и сребру, као и јубиларни сребрни новац од 5 динара са ликовима Карађорђа и Петра I искован поводом стогодишњице Првог српског устанка. Ова емисија, као и следеће две, из 1912. и 1915, кована је у Бечу. Избијањем рата обустављена је свака веза са том ковницом, због чега је део емисије из 1915. искован у париској ковници, док је емисија из 1917. кована у Америци.

По завршетку Првог светског рата, на територији новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца затекле су се у оптицају разне врсте кованог новца. Тај новац је постепено замењиван и већ 1920. емитован је ковани новац нове државе, када је прихваћено да национална новчана јединица буде динар, који се дели на 100 пара. Краљ Александар I Карађорђевић године 1925. емитује златни новац, чија је вредност била 20 динара. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постаје 1929. године Краљевина Југославија, па се приступило емитовању новца са новим називом државе.

У периоду до 1941. године емитован је ковани новац различитих номинала и састава метала, настао углавном у Бечу, да би се с последњом емисијом кованог новца Краљевине Југославије, насталом 1938, започело са ковањем у земљи, у Државној ковници у Топчидеру.

Током 1931. године покренуто је врло обимно емитовање златника од 1 и 4 дуката који нису представљали редован новац, а који се истичу посебним ликовним решењима. На дукатима је попрсје краља Александра, а на четвородукатима, поред краља Александра, и краљица Марија.

После Другог светског рата, први ковани новац Југославије емитован је 1945. године. Од тих првих, поратних, па све до најновијег периода, исковане су бројне емисије кованог новца, с временом у напреднијим техникама израде, као и саставима легура од којих је сачињен. Одговарајућим елементима, као што су грб и назив државе емитента, региструју се све промене у државном уређењу које су се одвијале током протеклог периода.

Од 2003. године емитује се ковани новац намењен оптицају на подручју Републике Србије. Изглед аверса тог новца врло успешно представља посебност нашег идентитета, будући да су на њему репрезентативни мотиви српског културно-историјског наслеђа. Емисија из 2003. на реверсу носи знак Народне банке Србије, док је на емисији из 2005. приказан грб Републике Србије.

Поред редовних емисија кованог новца, од 1968. године издаје се и пригодни ковани новац, чија је намена да обележи различите манифестације, културне, спортске или неке друге, од значаја за земљу или од ширег, међународног значаја. Такође се тај новац издаје поводом важних јубилеја, који се везују за одређене личности или институције. До сада су емитоване двадесет три емисије тог типа. Особеност ових издања јесте у томе што се за њихову израду користе претежно племенити метали, а у мањем обиму и легуре. За разлику од редовних издања, пригодни ковани новац је најчешће израђен у специјалној техници, која подразумева бољи квалитет и већу изражајност приказаних мотива.

 

 

Kovani novac

Бакарни новац од 10 пара из 1868. са ликом кнеза Михаила Обреновића
 

Kovani novac

Ковани новац Краљевине Југославије од 50 динара из 1932. са ликом краља Александра I
 

Kovani novac

Ковани новац у издању Народне банке Србије, пуштен у оптицај 1. јула 2005, на реверсу има приказан Велики грб Републике Србије