latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Контрола банака | Посебна дијагностичка испитивања

Посебна дијагностичка испитивања

18. 12. 2015. Народна банка Србије завршила активности на посебним дијагностичким испитивањима банака

Народна банка Србије (НБС) обавештава јавност и тржишне учеснике о завршетку посебних дијагностичких испитивања банака (ПДИ) као важног дела програма закљученог с Међународним монетарним фондом у сегменту финансијског сектора, који је обележио ову годину.

Дијагностичка испитивања подразумевају проверу квалитета потраживања банака према Међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и међународним стандардима у поступку процене непокретности, уз уважавање домаћих прописа и карактеристика српског тржишта, као и методолошких претпоставки посебно осмишљених за потребе ПДИ. Испитивање омогућава НБС да провери да ли су банке адекватно капитализоване, узимајући у обзир корекције класификације активе и резервацијe за идентификоване губитке у складу с МСФИ, односно нивоe резерви за процењене губитке.

Дијагностичка испитивања су спроведена код 14 банака одабраних на основу критеријума системског значаја, репрезентативности за банкарски сектор и ризика, које заједно обухватају приближно 88% укупне активе банкарског сектора Републике Србије. Истовремено, четири ревизорске куће (Deloitte, Ernst&Young, PriceWaterhouseCoopers, BDO) и шест проценитељских кућа (Colliers, CBRE, JLL, NAI Atrium, Danos и Coreside) биле су ангажоване на пројекту како би он био спроведен на независан начин и како би био обезбеђен кредибилитет коначних резултата.

Након коначних налаза утврђених од стране изабраних ревизорских кућа, резултати испитивања, које је вршено са стањем на дан 31. марта 2015, могу се сумирати на следећи начин:

  • упркос конзервативним претпоставкама примењеним у ПДИ, ни за једну банку обухваћену овим испитивањем није утврђен показатељ адекватности капитала испод 12%, колико износи прописани минимум;
  • укупни ефекат ПДИ на показатељ адекватности капитала свих 14 банака, када се узму у обзир и ефекти умањења потребне резерве за процењене губитке услед истовременог повећања износа обезвређења, резултира смањењем од 1,76 п.п. (смањење са 20,21% на 18,45% након ПДИ корекција1);
  • значајан део корекција у делу додатне исправке вредности (приближно око 70%) ублажен је умањењем резерве за процењене губитке, које је предвиђено регулативом НБС. Тиме је потврђен значај таквог регулаторног приступа за очување стабилности појединачних институција, као и свеукупне финансијске стабилности;
  • НБС процењује ефекте дијагностика на укупно учешће NPL-а код обухваћених банака, под претпоставком пуне примене резултата рекласификација у проблематичне категорије изложености (тзв. non-performing exposure), у висини од 4,7 п.п. (тј. повећање укупног учешћа NPL-а за 4,7 п.п. за 14 банака које су учествовале у дијагностикама). Таква очекивања заснована су и на претпоставци статичког портфолија са стањем на дан 31. марта 2015. године. Процене ефеката ПДИ на ниво NPL биће могуће дати тек након достављања регулаторних извештаја закључно са 31. децембром 2015. године. Важно је напоменути да је процена повећања учешћа NPL заснована на резултатима примене методологије за ПДИ, која подразумева конзервативнију дефиницију проблематичних изложености (non-performing exposure), што је у складу с карактером ових дијагностика.

Како би се боље разумеле методолошке претпоставке, наведени резултати и њихове импликације на обухваћене банке, НБС скреће пажњу на неколико важних околности.

  • Провера квалитета активе је процена надокнадиве вредности активе обухваћених банака на пресечни датум (point-in-time) и значајно је различита по приступу, организацији и њеној реализацији у односу на редовну континуирану супервизију банака чије је пословање под контролом НБС. Кључни методолошки аспекти и обухват дијагностика дефинисани су и договорени у сарадњи с Међународним монетарним фондом и ревизорским кућама које су учествовале у ПДИ, а као полазна основа коришћена су методолошка решења из приручника који је Европска централна банка објавила у марту 2014. године.
  • Иако су дијагностике фокусиране на аспект конзервативне примене МСФИ, с обзиром на принципијелну заснованост МСФИ (principle based оквир), било је неопходно определити бројне методолошке параметре и претпоставке који представљају интерпретацију МСФИ од стране регулатора (пруденцијални карактер дијагностика) и који су осмишљени посебно за потребе ПДИ. 
  • Банке су у обавези да пажљиво размотре свеукупне резултате и посвете дужну пажњу свакој од рекласификација и/или корекција исправке вредности на појединачним клијентима како би у сарадњи са својим статутарним ревизорима проценили импликације ПДИ на финансијске извештаје за 2015. годину.
  • Очекиване корективне активности банака неће се односити искључиво на квантитативне износе корекција у делу исправке вредности (и потребне резерве за процењене губитке), већ и на тзв. „квалитативне“ корекције у делу интерне регулативе, као и идентификованих слабости у интерним поступцима, системима и процесима. НБС намерава да сагледа поступање банака по налазима из ПДИ у складу са својим редовним супервизорским активностима током 2016. године.

Резултати дијагностичких испитивања

Народна банка Србије ће детаљнији преглед резултата дијагностика на нивоу појединачних банака по најважнијим радним сегментима објавити током јануара 2016. године.

***

Резултате дијагностика НБС намерава да употреби за дефинисање приступа решавању питања проблематичних пласмана, као и да подстакне конзервативну примену МСФИ у домаћем банкарском сектору, омогући повећање транспарентности билансних позиција пословних банака са аспекта њиховог вредновања у складу с МСФИ и да генерално ојача поверење у финансијску позицију домаћих банака. После пажљиве анализе ефеката и стечених искустава из процеса ПДИ, НБС ће настојати да та сазнања искористи за континуирано унапређење регулаторног и супервизорског оквира.

------------------

1) Ефекти на капитал обрачунати су без укључивања добити банака за прва три месеца текуће године, као и без истовремене корекције ризичне активе која би довела до њеног смањења, што резултира конзервативнијим ефектима на показатељ адекватности капитала и специфичност је овог поступка.