latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Односи са иностранством | Сарадња са Европском унијом

Сарадња са Европском унијом

Прикључење Европској унији, као најважнијој европској интеграцији с јединственим тржиштем робе, капитала, услуга и људи, представља стратешки приоритет Републике Србије.

Прву етапу у том процесу Република Србија успешно је завршила 29. априла 2008. потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и Прелазног трговинског споразума, као његовог саставног дела. Формализацијом дугогодишње институционалне сарадње са Европском унијом Република Србија се обавезала на постепено испуњење свих обавеза из Споразума у року од шест година од његовог ступања на снагу.

Ради лакше припреме државе, а нарочито администрације за нове изазове и обавезе које ће проистећи у процесу приступања Европској унији, Влада Републике Србије усвојила је 9. октобра 2008. Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију и успоставила први координациони механизам за праћење његовог спровођења. Национални програм за интеграцију РС у Европску унију представљао је свеобухватан документ на основу кога су се у периоду од 2008. до 2012. планирале све Владине активности у процесу европских интеграција.

Споразум о стабилизацији и придруживању Република Србија је ратификовала 9. септембра 2008. године, а Прелазни споразум, као његов саставни део, ступио је на снагу 1. фебруара 2010. године.

Република Србија поднела је 22. децембра 2009. захтев за пријем у чланство Европске уније. На основу препоруке и мишљења Европске комисије од 12. октобра 2011. године у коме је оцењено да Србија испуњава прописане критеријуме за пуноправно чланство у Европској унији, тј. да прихвата њене основне циљеве, Европски савет донео је 1. марта 2012. Одлуку о одобравању статуса кандидата.

Захтеви Европске уније који се постављају пред потенцијалне чланице заснивају се на закључцима Европског савета донетим на састанку у Копенхагену 1993. године. Ти закључци, познати као Критеријуми из Копенхагена, подразумевају следеће:

  • стабилност демократских институција и владавину права – поштовање грађанских права и заштиту националних мањина;
  • чврсто успостављене тржишне инструменте и функционисање тржишне економије, као и способност одолевања конкурентским притисцима и способност прилагођавања тржишним механизмима унутар Европске уније;
  • спремност да се преузму обавезе које намеће чланство, односно приврженост циљевима политичке, економске и монетарне уније.

Заменивши Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију, Влада Републике Србије је 28. фебруара 2013. усвојила Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније (National Programme for the Adoption of the Acquis – NPAA) за период од 2013. до 2016, а ревизија овог документа спроводиће се на годишњем нивоу.

Европски савет донео је 28. јуна 2013. одлуку о отварању приступних преговора са Србијом, а прва међувладина конференција одржана je 21. јануара 2014. године. Претходно je Савет Европске уније усвојиo преговарачки оквир у коме je утврђена методологија, начела и структура преговора. Након, формалног отварања преговора почела је фаза аналитичког прегледа законодавства, тј. скрининга.

Споразум о стабилизацији и придруживању између европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге, ступио је на снагу 1. септембра 2013. На дан ступања на снагу овог споразума престала је примена Прелазног споразума, али не и рокови чије је рачунање почело почетком његове примене. Истовремено, обавезе које се налазе у Споразуму, а нису се налазиле у Прелазном споразуму, постаће обавезујуће и рокови за њихово испуњење почеће да теку.

Улога Народне банке Србије у процесу приступања Европској унији

Стратешка опредељеност Републике Србије ка европским интеграцијама обухвата процес транзиције из централизоване државне привреде ка функционалној тржишној економији. Основу сваке тржишне економије представља стабилан и развијен банкарски и финансијски сектор, а поуздана и функционално ефикасна централна банка представља основ макроекономске стабилности и, сходно томе, има веома важну улогу у процесу европских интеграција.

Имајући у виду значај и улогу централне банке у преговарачком процесу, учешће представника Народне банке Србије у координационој структури Републике Србије за процес приступања Европској унији предвиђено је у: преговарачком тиму, Координационом телу, Савету Координационог тела и преговарачким групама.

Током преговора о чланству, Народна банка Србије ће своје активности спроводити у оквиру девет преговарачких група које покривају следеће области правних тековина Европске уније: 

  • слободно кретање капитала,
  • право привредних друштава, 
  • политику конкуренције, 
  • финансијске услуге, 
  • економска и монетарна питања, 
  • статистику, 
  • заштиту потрошача и заштиту здравља, 
  • финансијски надзор, и 
  • финансијска и буџетска питања.

Народна банка Србије, по потреби, биће укључена и у рад других преговарачких група.

За одређене области правних тековина, као што су економска и монетарна питања и финансијске услуге, Народна банка Србије је председавајућа институција у оквиру преговарачког процеса. Важну улогу Народна банка Србије имаће и у области слободног кретања капитала као друга по реду надлежна институција.

Паралелно с претходно наведеним активностима, Народна банка Србије ће учествовати и у раду тела надлежних за спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, и то:

  • Пододбора за унутрашње тржиште и заштиту конкуренције, и
  • Пододбора за економска и финансијска питања и статистику.

У оквиру постојећег координационог механизма Републике Србје за процес приступања Европској унији, поред активности везаних за преговарачки процес и спровођење обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, Народна банка Србије активно учествује у изради и припреми материјала за: Национални програм за усвајање правних тековина, Годишњи извештај о напретку Републике Србије у процесу европских интеграција и Претприступни економски програм.

Такође, Народну банку Србије очекују и значајне активности у погледу испуњења критеријума из Мастрихта, као услова за све потенцијалне чланице Европске уније које желе да постану део Европске монетарне уније.

Мастрихтски критеријуми

Мастрихтски критеријуми утврђени су Уговором из Мастрихта, на основу свеобухватне макроекономске анализе зоне евра. Испуњење тих критеријума захтева се од оних чланица Европске уније које желе да постану део јединственог монетарног подручја са заједничком валутом – евром.

Сматра се да је испуњење „критеријума конвергенције" и перманентно одржавање макроекономских параметара на утврђеном нивоу основни предуслов за трајну стабилност и уједначен економски развој унутар зоне евра. Обавеза испуњавања тих критеријума односи се на све потенцијалне чланице зоне евра, осим на оне које се, по основу постигнутих критеријума, већ налазе у јединственом валутном подручју.

Критеријуми конвергенције су:

  1. Ценовна стабилност, тј. одрживо низак раст цена и просечна стопа инфлације која не прелази 1,5 процентних поена изнад просечне инфлације три најуспешније земље чланице. Инфлација се, иначе, мери на бази упоредивог индекса потрошачких цена;
  2. Дугорочна каматна стопа – просечна номинална дугорочна каматна стопа – не сме да прелази два процентна поена изнад просека три најуспешније земље чланице. Одредница за утврђивање каматне стопе су каматне стопе на дугорочне владине обвезнице или упоредиве хартије од вредности; 
  3. Висина буџетског дефицита утврђена је тако да стопа планираног или оствареног буџетског дефицита не прелази 3% бруто друштвеног производа; 
  4. Критеријум јавног дуга предвиђа да јавни дуг не прелази износ од 60% бруто друштвеног производа; 
  5. Стабилност девизног курса и учешће у Механизму девизних курсева (ERM II). Овај критеријум односи се на поштовање утврђених маргина флуктуације девизног курса, без знатнијих одступања у периоду од најмање две године пре увођења заједничке европске валуте. Важно је истаћи да потенцијална земља чланица у наведеном периоду, у коме је њена валута укључена у Механизам девизних курсева, нема могућност да самоиницијативно своју валуту девалвира у односу на валуту неке друге земље чланице Европске уније с циљем побољшања конкурентности своје економије.

Сарадња са Европском централном банком

Народна банка Србије започела је интензивну сарадњу са Европском централном банком током 2008. кроз реализацију пројеката који су финансирани средствима Европске уније.

У периоду од 1. септембра 2008. до 31. маја 2009. године реализован је Пројекат техничке помоћи Европске централне банке Народној банци Србије под називом „Анализа потреба Народне банке Србије“. У оквиру пројекта, у коме је учествовало 17 националних централних банака Европског система централних банака, у шест пројектних области анализиран је постојећи регулаторни и оперативни оквир пословања Народне банке Србије у односу на стандарде Европског система централних банака. Коначан исход пројекта био је Извештај о процени потреба (Needs Analysis Report) Народне банке Србије с препорукама стручњака за унапређење пословања у областима у којима је потребно извршити одређена усклађивања с циљем оперативних припрема Народне банке Србије за укључивање у Европски систем централних банака.

Наставак сарадње остварен је кроз пројекат „Јачање институционалних капацитета Народне банке Србије“ у периоду фебруар 2011 – децембар 2013. У реализацији пројекта финансираног из IPA фондова Европске уније (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA), поред Европске централне банке, учествовали су експерти 21 централне банке земаља Европске уније. Пројекaт је обухватио 13 области пословања Народне банке Србије: супервизију финансијског сектора, усклађивање законодавства, либерализацију кретања капитала, управљање девизним резервама, монетарне операције, заштиту корисника финансијских услуга, подршку у процесу приступања Европској унији, економске анализе и истраживања, статистику, платни систем, финансијску стабилност, рачуноводствено и финансијско извештавање, информациону технологију. У овим облaстима, у сарадњи са експертима Европског система централних банака, остварени су резултати пројекта у виду стратегија, интерних смерница, економских модела чија примена треба да омогући усаглашавање пословања Народне банке Србије са стандардима централних банака Европског система централних банака, као и припрему закона у које је инкорпориран регулаторни оквир Европске уније. Успешна реализација пројекта омогућава Народној банци Србије да буде спремнија за прикључивање Европском систему централних банака у тренутку када Република Србија испуни услове за чланство у Европској унији.

Сазнајте више...
Фонд револвинг кредита - кредити за мала и средња предузећа и предузетнике
Сарадња са Европском инвестиционом банком
Сарадња са Италијом
Донација Краљевине Данске
Зајам немачке развојне банке KfW