latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Односи са иностранством | Сарадња са Европском унијом

Сарадња са Европском унијом

Прикључење Европској унији, као најважнијој европској интеграцији с јединственим тржиштем робе, капитала, услуга и људи, представља стратешки приоритет Републике Србије.

Процес европских интеграција РС – најважнији датуми

Процес придруживања ЕУ на основу ССП-а Процес преговарања о приступању ЕУ
 29. 4. 2008.  9. 9. 2008.  1. 2. 2010.  1. 9. 2013. 22. 12. 2009.  1. 3. 2012. 28. 6. 2013. 
Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ и Прелазног трговинског споразума     Ратификација ССП-а Ступање на снагу Прелазног трговинског споразума Ступање на снагу ССП-а  Захтев за пријем у чланство  Одлука Европског савета о одобравању статуса кандидата, а на основу препоруке и мишљења Европске комисије од 12. 10. 2011.      Одлука Европског савета о отварању приступних преговора 

Процес придруживања Европској унији на основу Споразума о стабилизацији и придруживању

Прву етапу у процесу стабилизације и придруживања Република Србија успешно је завршила 29. априла 2008. потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом и Прелазног трговинског споразума, као његовог саставног дела. Формализацијом дугогодишње институционалне сарадње са Европском унијом, Република Србија се обавезала да постепено испуњава све обавезе из овог споразума у року од шест година од његовог ступања на снагу. Усклађивање домаћег законодавства започело је на дан потписивања Споразума и постепено се проширивало на све елементе правних тековина Европске уније на које Споразум упућује.

Република Србија је ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању 9. септембра 2008, а Прелазни споразум, као његов саставни део, ступио је на снагу 1. фебруара 2010.

Споразум о стабилизацији и придруживању између европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране, ступио је на снагу 1. септембра 2013. На дан ступања на снагу овог споразума престао је да се примењује Прелазни споразум, али не и рокови чије је рачунање почело почетком његове примене. Истовремено, обавезе које се налазе у Споразуму, а нису се налазиле у Прелазном споразуму, постају обавезујуће и рокови за њихово испуњење почели су да теку.

Процес преговарања о приступању Европској унији

Захтев за пријем у чланство Европске уније Република Србија поднела је 22. децембра 2009. На основу препоруке и мишљења Европске комисије од 12. октобра 2011. године, Европски савет донео је 1. марта 2012. одлуку о одобравању статуса кандидата.

Захтеви Европске уније који се постављају пред потенцијалне чланице заснивају се на закључцима Европског савета донетим на састанку у Копенхагену 1993. године. Ти закључци, познати као критеријуми из Копенхагена, подразумевају следеће:

  • стабилност демократских институција и владавину права – поштовање грађанских права и заштиту националних мањина;
  • чврсто успостављене тржишне инструменте и функционисање тржишне економије, као и способност одолевања конкурентским притисцима и способност прилагођавања тржишним механизмима унутар Европске уније;
  • спремност да се преузму обавезе које намеће чланство, односно приврженост циљевима политичке, економске и монетарне уније.

Европски савет донео је 28. јуна 2013. одлуку о отварању приступних преговора са Србијом, а прва међувладина конференција о приступању Србије Европској унији одржана je 21. јануара 2014. године. Претходно je Савет Европске уније усвојиo преговарачки оквир, у коме су утврђени методологија, начела и структура преговора. Након формалног отварања преговора, почела је фаза аналитичког прегледа и оцене усклађености прописа Републике Србије с правним тековинама Европске уније, тј. скрининга, која је, у оквиру 34 од 35 преговарачких области (поглавље 35 – Остала питања), успешно завршена 24. марта 2015.

У оквиру десет, до сада одржаних, Међувладиних конференција о приступању, Србија је отворила седамнаест, а привремено затворила два поглавља.

Национална документа у процесу европских интеграција

НПИ/НПАА

Ради лакше припреме државе, а нарочито администрације за нове изазове и обавезе које су произлазиле из процеса европских интеграција, Влада Републике Србије усвојила је 9. октобра 2008. Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију (НПИ) и успоставила први координациони механизам за праћење његовог спровођења. Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију представљао је први свеобухватан документ на основу кога су се од 2008. до 2012. планирале све Владине активности у процесу европских интеграција.

Након добијања статуса државе кандидата за чланство у Европској унији, а у околностима очекиваног отварања приступних преговора, Влада Републике Србије је 28. фебруара 2013. усвојила нови вишегодишњи програм усклађивања домаћег законодавства с правним тековинама Европске уније под називом Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније (National Programme for the Adoption of the Acquis – НПАА), који је заменио дотадашњи Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију.

Са отпочињањем преговора о чланству и ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, Влада Република Србије је 31. јула 2014. усвојила прву ревизију Националног програма за усвајање правних тековина Европске уније. Друга ревизија овог програма усвојена је 17. новембра 2016, у фази пријема извештаја са скрининга, израде акционих планова за испуњење мерила за отварање преговора у појединим поглављима, као и припреме преговарачких позиција, док је трећа ревизија усвојена 1. марта 2018, у околностима интензивних припрема докумената из процеса преговора, отварања и привременог затварања одређеног броја преговарачких поглавља.

Програм економских реформи – координирано управљање економским и фискалним политикама

Како би помогла земљама Западног Балкана да реше потешкоће изазване светском економском кризом, а ради испуњавања економских критеријума за чланство, Европска комисија је у стратегији проширења за 2014–2015. предложила нови приступ политици проширења. Наиме, инспирисана координацијом економске и фискалне политике између држава чланица Европске уније и Европске комисије у оквиру Европског семестра, Европска комисија је увела нови приступ политици проширења првенствено због тога што се показало да је координирано управљање економским и фискалним политикама ојачало економије у земљама чланицама Европске уније. Да би се припремила за поменути процес, Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство у Европској унији, у претприступном периоду израђује и документ под називом Програм економских реформи (Economic Reform Programme – ЕРП). Програм економских реформи садржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике, с посебним освртом на процену екстерне одрживости, главне структурне препреке расту, као и конкретне структурне реформе којима се непосредно подржава макрофискални оквир политике, отклањају препреке расту и повећава конкурентност националне економије. С обзиром на то да Програм економских реформи представља преносни (rolling) програм, те да се сваке године спроводи нови циклус његове израде, он у извесној мери задржава континуитет у приоритетима. Наиме, одабране приоритетне структурне реформе конзистентне су са онима које су већ дефинисане у националним стратешким документима, националним и регионалним стратегијама, кључним документима које Републике Србија израђује у процесу приступања Европској унији, као и у препорукама Савета Европске уније за економска и финансијска питања (ECOFIN Council).

Линкови:

Улога Народне банке Србије у процесу европских интеграција

Један од стубова тржишне економије представља стабилан и развијен банкарски и финансијски сектор. Поуздана и ефикасна централна банка, која успешно обезбеђује макроекономску стабилност, снажна је подршка процесу европских интеграција.

Од почетка процеса приступања Републике Србије Европској унији, Народна банка Србије је активан учесник у свим фазама процеса, а усклађивање правног и институционалног оквира с критеријумима и стандардима у Европској унији један је од приоритета.

С обзиром на значај и улогу централне банке у преговарачком процесу, учешће представника Народне банке Србије у координационој структури Републике Србије за процес приступања Европској унији предвиђено је у:

  • Координационом телу,
  • Савету Координационог тела и
  • преговарачким групама, као и у преговарачком тиму.

Преговарачке групе

Током преговора о чланству, Народна банка Србије своје активности спроводи у оквиру 11 преговарачких група, које покривају следеће области правних тековина Европске уније:

  • слободно кретање радника (ПГ2),
  • пословно настањивање и слобода пружања услуга (ПГ3),
    • слободно кретање капитала (ПГ4),
  • право привредних друштава (ПГ6),
  • политику конкуренције (ПГ8),
    • финансијске услуге (ПГ9),
    • економску и монетарну политику (ПГ17),
  • статистику (ПГ18),
  • заштиту потрошача и заштиту здравља (ПГ28),
  • финансијски надзор (ПГ32), и
  • финансијска и буџетска питања (ПГ33).

По потреби, Народна банка Србије је укључена и у рад других преговарачких група.

За одређене области правних тековина, као што су финансијске услуге и економска и монетарна политика, Народна банка Србије је председавајућа институција у оквиру преговарачког процеса. То је у складу с функцијама и одговорностима централне банке. Изузетно важну улогу Народна банка Србије има и у области слободног кретања капитала, као другонадлежна институција.

Након процеса скрининга, на другој међувладиној конференцији између Републике Србије и Европске уније, 14. децембра 2015, отворена су прва два преговарачка поглавља, међу којима је и поглавље 32 – Финансијски надзор, у коме Народна банка Србије има веома значајну улогу, и то у делу који се односи на заштиту евра од фалсификовања. Заштита евра од фалсификовања је и предмет садржаја преговарачке области 24, за коју су преговори отворени на трећој међувладиној конференцији 18. јула 2016.

На седмој међувладиној конференцији о приступању Републике Србије Европској унији, 11. децембра 2017, отворено је преговарачко поглавље 6 – Право привредних друштава, док је на осмој, која је одржана 25. јуна 2018, отворено преговарачко поглавље 33 – Финансијска и буџетска питања.

Преговарачко поглављe 17 – Економска и монетарна политика и преговарачко поглавље 18 – Статистика отворена су 10. децембра 2018, на деветој међувладиној конференцији о приступању Републике Србије Европској унији.

На десетој Међувладиној конференцији о приступању РС ЕУ, 27. јуна 2019. у Бриселу, отворено је преговарачко поглавље 9 – Финансијске услуге. Тиме су отворена сва преговарачка поглавља за која је НБС руководећа институција у процесу приступања РС ЕУ.

 Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији на којима су отворена поглавља у којима учествује Народна банка Србије
 14. 12. 2015.  11. 12. 2017.  25. 6. 2018.  10. 12. 2018. 27. 6. 2019.
Поглавље 32 – Финансијски надзор Поглавље 6 – Право привредних друштава Поглавље 33 – Финансијска и буџетска питања Поглавље 17 – Економска и монетарна политика
Поглавље 18 – Статистика
Поглавље 9 – Финансијске услуге

Споразум о стабилизацији и придруживању

Паралелно с наведеним активностима, Народна банка Србије учествује и у раду тела надлежних за спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, и то:

  • Пододбора за унутрашње тржиште и заштиту конкуренције, и
  • Пододбора за економска и финансијска питања и статистику.

Национална документа, документа ЕУ и министарски дијалог о економској политици

Народна банка Србије активно учествује и у изради материјала за:

  • Национални програм за усвајање правних тековина (НПАА),
  • Програм економских реформи (ЕРП),

као и у изради прилога за Годишњи извештај Европске комисије о напретку Републике Србије у процесу европских интеграција.

Народна банка Србије учествује и на годишњем министарском дијалогу о економској политици између Европске уније, тј. представника земаља чланица, Европске комисије и Европске централне банке и представника земаља и централних банака Западног Балкана и Турске у оквиру Савета за економска и финансијска питања Европске уније (ЕCOFIN).

У настојању да подстакне сарадњу и дијалог централних банака у региону поводом економског управљања у Европској унији, као теме од значаја за све државе кандидате и потенцијалне кандидате, Народна банка Србије је у мају 2015. организовала међународну конференцију под називом „Економско управљање у Европи и процес приступања Европској унији: која је улога централних банака?”. На конференцији су учествовали гувернери и други високи представници централних банака земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у Европској унији, високи функционери Европске централне банке и Европске комисије, представници државне управе Србије, других институција и академске заједнице.

Народну банку Србије очекују и активности у погледу испуњења критеријума из Мастрихта, као услова за све потенцијалне чланице Европске уније које желе да постану део Европске монетарне уније.

Мастрихтски критеријуми (критеријуми конвергенције)

Мастрихтски критеријуми утврђени су Уговором из Мастрихта, на основу свеобухватне макроекономске анализе зоне евра. Испуњење тих критеријума предуслов је за чланице Европске уније које желе да постану део јединственог монетарног подручја са заједничком валутом – евром.

Сматра се да је испуњење критеријума конвергенције и перманентно одржавање макроекономских параметара на утврђеном нивоу основни предуслов за трајну стабилност и уједначен економски развој унутар зоне евра. Све потенцијалне чланице зоне евра, осим оних које се, по основу постигнутих критеријума, већ налазе у јединственом валутном подручју, морају да испуне те критеријуме.

Критеријуми конвергенције су:

  1. Ценовна стабилност, тј. одржив раст цена и просечна стопа инфлације која не прелази 1,5 процентних поена изнад просечне инфлације три најуспешније земље чланице. Инфлација се мери на основу упоредивог индекса потрошачких цена;
  2. Дугорочна каматна стопа – просечна номинална дугорочна каматна стопа – не сме да прелази два процентна поена изнад просека три најуспешније земље чланице. Одредница за утврђивање каматне стопе су каматне стопе на дугорочне државне обвезнице или друге упоредиве хартије од вредности;
  3. Критеријум за буџетски дефицит предвиђа да стопа планираног или оствареног буџетског дефицита не прелази 3% бруто друштвеног производа;
  4. Критеријум јавног дуга предвиђа да јавни дуг не прелази износ од 60% бруто друштвеног производа;
  5. Стабилност девизног курса и учешће у Механизму девизних курсева (ERM II) – овај критеријум се односи на поштовање утврђених маргина флуктуације девизног курса, без знатнијих одступања у периоду од најмање две године пре увођења заједничке европске валуте.

Сарадња са Европском централном банком

Народна банка Србије започела је током 2008. интензивну сарадњу са Европском централном банком реализацијом пројеката који су финансирани средствима Европске уније.

Од 1. септембра 2008. до 31. маја 2009. реализован је пројекат техничке помоћи Европске централне банке Народној банци Србије под називом „Анализа потреба Народне банке Србије”. У оквиру пројекта, у коме је учествовало 17 националних централних банака Европског система централних банака, у шест пројектних области анализиран је постојећи регулаторни и оперативни оквир пословања Народне банке Србије у односу на стандарде Европског система централних банака. Коначан исход пројекта био је Извештај о процени потреба (Needs Analysis Report) Народне банке Србије, с препорукама стручњака за унапређење пословања у областима у којима је потребно извршити одређена усклађивања ради оперативних припрема Народне банке Србије за укључивање у Европски систем централних банака.

Сарадња је настављена пројектом „Јачање институционалних капацитета Народне банке Србије“ у периоду од фебруара 2011. до децембра 2013. У реализацији пројекта финансираног из IPA фондова Европске уније (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA), поред Европске централне банке, учествовали су и експерти из 21 централне банке земаља Европске уније. Пројекaт је обухватио 13 области пословања Народне банке Србије (супервизију финансијског сектора, усклађивање законодавства, либерализацију кретања капитала, управљање девизним резервама, монетарне операције, заштиту корисника финансијских услуга, подршку у процесу приступања Европској унији, економске анализе и истраживања, статистику, платни систем, финансијску стабилност, рачуноводствено и финансијско извештавање, информациону технологију), у којима су усвојене стратегије, интерне смернице и економски модели, чија примена треба да омогући усаглашавање пословања Народне банке Србије са стандардима централних банака Европског система централних банака, као и припрему закона у које је укључен регулаторни оквир Европске уније. Успешна реализација пројекта омогућава Народној банци Србије да буде спремнија за прикључивање Европском систему централних банака када Република Србија испуни услове за чланство у Европској унији.

Веома успешну сарадњу са Европском централном банком Народна банка Србије наставила је потписивањем Споразума о сарадњи у области спречавања прања новца и откривања фалсификованих новчаница евра у Србији 14. јула 2014. Био је то први споразум између Европске централне банке и Народне банке Србије од почетка приступних преговора за чланство наше земље у Европској унији.

Споразум је потписан током првог дијалога на високом нивоу између Народне банке Србије и Европске централне банке, који се од тада одржава сваке године, на теме од заједничког интереса. Дијалог на високом нивоу Европска централна банка редовно одржава са свим централним банкама земаља кандидата за чланство које су отвориле преговоре о приступању Европској унији.

Наставак подршке Европске уније кроз пројекте и друге врсте техничке помоћи

С обзиром на то да се након отварања преговора очекује испуњење бројних, сложених и узајамно повезаних правних и економских критеријума, а како би се успешно одговорило на изазове који произлазе из будућег чланства Републике Србије у Европској унији, Народна банка Србије константно јача своје институционалне и административне капацитете. Један од канала којима се то остварује јесте и подршка кроз пројекте и инструменте техничке помоћи који се финансирају из фондова Европске уније.

Значајну подршку Европске уније Народна банка Србије је обезбедила кроз два пројекта Немачке агенције за међународну сарадњу (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ), као и кроз пројекте PLAC II и PLAC III (Policy and Legal Advice Centre), чији је главни циљ пружање помоћи Републици Србији у ефективном вођењу приступних преговора кроз унапређење законодавног оквира. 

Током 2018. отпочела је реализација IPA пројекта „Јачање институционалних капацитета Народне банке Србије у процесу приступања Европској унији”, у десет области пословања: финансијска стабилност, управљање девизним резервама, либерализација кретања капитала, економске анализе и истраживања, рачуноводство и финансијско извештавање, супервизија финансијског сектора, осигурање и добровољни пензијски фондови, заштита корисника финансијских услуга, информационе технологије и подршка процесу приступања Европској унији.

Пројекат има за циљ наставак јачања институционалних и административних капацитета Народне банке Србије усклађивањем њених функција и активности с прописима Европске уније и међународним стандардима. Спроводи се у сарадњи с Twinning партнерима – Бундесбанком, Народном банком Румуније, Хрватском народном банком, Хрватском агенцијом за надзор финансијских услуга и Немачком агенцијом за међународну сарадњу (GIZ).

Пројекат представља и потврду успешне сарадње Народне банке Србије са Европским системом централних банака, с обзиром на то да ће његова реализација допринети усаглашавању с најбољом праксом и стандардима централног банкарства, како би Народна банка Србије била што спремнија за чланство у Европски систем централних банака.

Централна банка Немачке и Европска комисија покренуле су 26. марта 2019. двогодишњи регионални пројекат ,,Програм за јачање капацитета централних банака Западног Балкана у оквиру интеграција у Европски систем централних банака”, чији су крајњи корисници централне банке и банкарска супервизорска тела кандидата и потенцијалних кандидата за приступање Европској унији (Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и тзв. државе Косово, према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација).

Циљ наведеног програма је даље јачање капацитета институција унапређењем инструмената за анализу и спровођење мера, као и преношење најбољих међународних и европских стандарда у националне праксе. Специфични циљ овог програма јесте даље унапређење усклађивања с регулативом и стандардима Европске уније и међународним стандардима, јачање функција централних банака и система банкарског надзора, као и даље усклађивање националног законодавства.

У сарадњи са 17 националних централних банака и уз подршку Европске централне банке, централна банка Немачке ће организовати интензиван регионални програм обуке у вези с кључним питањима централног банкарства и супервизије, и то: банкарске супервизије, финансијске стабилности, заштите корисника и финансијске инклузије, опоравка и рeструктурирања, монетарне политике, платних система, статистике, усклађености и европских интеграција, политике управљања, рачуноводства и интерне ревизије.

Сазнајте више...
Фонд револвинг кредита - кредити за мала и средња предузећа и предузетнике
Сарадња са Европском инвестиционом банком
Донација Краљевине Данске
Зајам немачке развојне банке KfW
Отварање поглавља 17 – Економска и монетарна политика