latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Односи са иностранством | Односи са ММФ-ом

Односи Републике Србије с Међународним монетарним фондом

Чланство Републике Србије у ММФ-у

Бивша Социјалистичка Федеративна Република Југославија била је једна од земаља учесница Бретонвудске конференције (1944. године) и оснивача Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке. Одлуком Одбора извршних директора ММФ-а од 14. децембра 1992. године, констатовано је да је СФРЈ престала да постоји, чиме је престало и њено чланство у ММФ-у, а  истовремено су утврђени услови под којима земље сукцесори могу да наследе чланство СФРЈ у ММФ-у. Од активе и пасиве СФРЈ у ММФ-у, СР Југославији је припало 36,52%.

Одбор извршних директора ММФ-а је 20. децембра 2000. године донео одлуку, с ретроактивним дејством од 14. децембра 1992. године (Press Release No. 00/75), да је СР Југославија испунила услове за чланство у тој институцији.

Након осамостаљивања Републике Црне Горе, Република Србија је наследила међународно-правни субјективитет државне заједнице Србија и Црна Гора и наставила њено чланство у међународним финансијским организацијама.

ММФ је 21. јула 2006. године потврдио континуитет Републике Србије у односу на државну заједницу Србија и Црна Гора (Press Release No. 06/161), као и да Република Србија наставља чланство с постојећом квотом од 467,7 милиона специјалних права вучења и свим правима и обавезама које проистичу из тог чланства.

Гувернер Народне банке Србије обавља функцију гувернера Републике Србије у Међународном монетарном фонду, а вицегувернер Народне банке Србије функцију заменика гувернера Републике Србије у ММФ-у. 

Република Србија чланица је конституенце Швајцарске, изборне групације преко које остварује своје право гласа у ММФ-у и Светској банци од децембра 2000. године. Земље чланице које чине конституенцу у ММФ-у су: Швајцарска, Пољска, Србија, Туркменистан, Казахстан, Азербејџан, Киргизија и Таџикистан. Београд је 2009. године био домаћин састанка конституенце Швајцарске.

Редовна сарадња Републике Србије с ММФ-ом одвија се у оквиру годишњих консултација по члану IV Статута ове институције. Овакве консултације представљају статутарну обавезу земаља чланица, на основу којих ММФ доноси оцену о економској ситуацији у земљи и адекватности мера економске политике.

Повећање квоте Републике Србије код ММФ-а

Свеобухватна реформа квота и управљања ММФ-а ступила је на снагу 26. јануара 2016, чиме је омогућено повећање укупних квота ММФ-а за 100% у оквиру 14. опште ревизија квота, уз прилагођавање релативног учешћа земаља чланица(Press Release No.16/25).

Република Србија измирила је обавезе по основу повећања своје квоте код ММФ-а, са 467,7 на 654,8 милиона специјалних права вучења, 10. фебруара 2016. На овај начин, сразмерно је повећан обим могуће финансијске подршке у оквиру будућих аранжмана са ММФ-ом.
 

Финансијска сарадња Републике Србије са ММФ-ом

У периоду од 2000. године ММФ је обезбедио финансијску подршку Републици Србији у оквиру следећих аранжмана:

  • 20. децембра 2000. одобрена је Хитна постконфликтна помоћ у износу од 116,92 милиона специјалних права вучења, односно око 167,19 милиона евра (24,99% квоте Републике Србије у ММФ-у), као подршка програму економске стабилизације и обнављању институција и администрације СР Југославије (Press Release No. 00/75). Из ових средстава СР Југославија је отплатила зајам за премошћавање у износу од 101,1 милион специјалних права вучења, тј. око 144,57 милиона евра, који су јој одобриле Швајцарска и Норвешка, за измирење финансијских обавеза према ММФ-у.
  • 11. јуна 2001. закључен је stand-by аранжман у износу од 200 милиона специјалних права вучења, тј. око 293,7 милиона евра  (42,76% квоте), као финансијска подршка даљим макроекономским и структурним реформама (Press Release No. 01/31). Одобрена средства су искоришћена у четири једнаке транше, а отплаћена су у периоду од марта 2004. до маја 2006. године. 
  • 13. маја 2002. године одобрен је трогодишњи Aранжман за продужено финансирање, у укупном износу од 650 милиона СПВ, тј. око 909,38 милиона евра што представља 138,98% квоте (Press Release No. 02/25), којим је подржан економски програм стабилизације и реформи. Одобрена средства су у потпуности искоришћена у 12 транши, а превремено су отплаћена током 2006. и 2007. године. Закључивање овог аранжмана посебно је значајно јер је омогућило реализацију прве фазе смањења дуга према повериоцима Париског клуба у износу од 51% тј. за око 2 милијарде долара, а успешан завршетак аранжмана и преостали отпис од 15% репрограмираног дуга према повериоцима Париског клуба у вредности од око 700 милиона долара. 
  • 16. јануара 2009. закључен је stand-by аранжман из предострожности у износу од 350,77 милиона СПВ (око 400,33 милиона евра), односно 75% квоте (Press Release No. 09/12), који је услед неочекиваног погоршања спољног финансијског окружења повећан 15. маја 2009. године на 2.619,12 милиона СПВ, тј. око 2.941,95 милиона евра, што представља 560% квоте (Press Release No. 09/169). Од одобрених средстава, искоришћено је укупно 1.367,74 милиона СПВ, односно 1.536,33 милиона евра, што представља 293% квоте Републике Србије. Овај аранжман је успешно окончан 8. априла 2011. године.
  • 29. септембра 2011. одобрен је осамнаестомесечни stand-by аранжман из предострожности, у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења (око 1.076,75 милиона евра), што представља 200% квоте. Овај аранжман закључен је у циљу очувања макроекономске и финансијске стабилности у земљи и побољшања инвестиционе климе (Press Release No. 11/353). Прва ревизија аранжмана у фебруару 2012. године није окончана позитивно због одступања од договореног фискалног програма, а одобрена средства нису искоришћена. 
  • 23. фебруара 2015. одобрен је нови stand-by аранжман у трајању од 36 месеци у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења, тј. око 1.168,5 милиона евра, као подршка договореном економском програму за период од 2015-2017. године. Аранжман је закључен из предострожности, што значи да Србија не намерава да користи средства, али остаје могућност да средства буду искоришћена у случају платнобилансних потреба земље (Press Release No. 15/67). Истовремено, Одбор извршних директора ММФ-а закључио је консултацијe по члану IV Статута ММФ-а и донео оцену о економској ситуацији у земљи (Press Release No. 15/80). 

     
  • Aктуелни стендбај аранжман одобрен 23. фебруара 2015.

 

Сазнајте више...
Стендбај аранжман одобрен 23. фебруара 2015.
Стендбај аранжман 2011.
Стендбај аранжман 2009.
Аранжман за продужено финансирање 2002.
Стендбај аранжман 2001.