latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Односи са иностранством | Односи са ММФ-ом

Односи Републике Србије с Међународним монетарним фондом

Чланство Републике Србије у ММФ-у

Бивша Социјалистичка Федеративна Република Југославија била је једна од земаља учесница Бретонвудске конференције (1944. године) и оснивача Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке. Одлуком Одбора извршних директора ММФ-а од 14. децембра 1992. године, констатовано је да је СФРЈ престала да постоји, чиме је престало и њено чланство у ММФ-у, а  истовремено су утврђени услови под којима земље сукцесори могу да наследе чланство СФРЈ у ММФ-у. Од активе и пасиве СФРЈ у ММФ-у, СР Југославији је припало 36,52%.

Одбор извршних директора ММФ-а је 20. децембра 2000. године донео одлуку, с ретроактивним дејством од 14. децембра 1992. године (Press Release No. 00/75), да је СР Југославија испунила услове за чланство у тој институцији.

Након осамостаљивања Републике Црне Горе, Република Србија је наследила међународно-правни субјективитет државне заједнице Србија и Црна Гора и наставила њено чланство у међународним финансијским организацијама.

ММФ је 21. јула 2006. године потврдио континуитет Републике Србије у односу на државну заједницу Србија и Црна Гора (Press Release No. 06/161), као и да Република Србија наставља чланство с постојећом квотом од 467,7 милиона специјалних права вучења и свим правима и обавезама које проистичу из тог чланства.

Гувернер Народне банке Србије обавља функцију гувернера Републике Србије у Међународном монетарном фонду, а вицегувернер Народне банке Србије функцију заменика гувернера Републике Србије у ММФ-у. 

Република Србија чланица је конституенце Швајцарске, изборне групације преко које остварује своје право гласа у ММФ-у и Светској банци од децембра 2000. године. Земље чланице које чине конституенцу у ММФ-у су: Швајцарска, Пољска, Србија, Туркменистан, Казахстан, Азербејџан, Киргизија и Таџикистан. Београд је 2009. године био домаћин састанка конституенце Швајцарске.

Редовна сарадња Републике Србије с ММФ-ом одвија се у оквиру годишњих консултација по члану IV Статута ове институције. Овакве консултације представљају статутарну обавезу земаља чланица, на основу којих ММФ доноси оцену о економској ситуацији у земљи и адекватности мера економске политике.

Повећање квоте Републике Србије код ММФ-а

Свеобухватна реформа квота и управљања ММФ-а ступила је на снагу 26. јануара 2016, чиме је омогућено повећање укупних квота ММФ-а за 100% у оквиру 14. опште ревизија квота, уз прилагођавање релативног учешћа земаља чланица(Press Release No.16/25).

Република Србија измирила је обавезе по основу повећања своје квоте код ММФ-а, са 467,7 на 654,8 милиона специјалних права вучења, 10. фебруара 2016. На овај начин, сразмерно је повећан обим могуће финансијске подршке у оквиру будућих аранжмана са ММФ-ом.
 

Програми сарадње Републике Србије са ММФ-ом

У периоду од 2000. године, сарадња Републике Србије са ММФ-ом одвијала се у оквиру следећих аранжмана:

  • 20. децембра 2000. одобрена је Хитна постконфликтна помоћ у износу од 116,92 милиона специјалних права вучења, односно око 167,19 милиона евра (24,99% квоте Републике Србије у ММФ-у), као подршка програму економске стабилизације и обнављању институција и администрације СР Југославије (Press Release No. 00/75). Из ових средстава СР Југославија је отплатила зајам за премошћавање у износу од 101,1 милион специјалних права вучења, тј. око 144,57 милиона евра, који су јој одобриле Швајцарска и Норвешка, за измирење финансијских обавеза према ММФ-у.
  • 11. јуна 2001. закључен је stand-by аранжман у износу од 200 милиона специјалних права вучења, тј. око 293,7 милиона евра  (42,76% квоте), као финансијска подршка даљим макроекономским и структурним реформама (Press Release No. 01/31). Одобрена средства су искоришћена у четири једнаке транше, а отплаћена су у периоду од марта 2004. до маја 2006. године. 
  • 13. маја 2002. године одобрен је трогодишњи Aранжман за продужено финансирање, у укупном износу од 650 милиона СПВ, тј. око 909,38 милиона евра што представља 138,98% квоте (Press Release No. 02/25), којим је подржан економски програм стабилизације и реформи. Одобрена средства су у потпуности искоришћена у 12 транши, а превремено су отплаћена током 2006. и 2007. године. Закључивање овог аранжмана посебно је значајно јер је омогућило реализацију прве фазе смањења дуга према повериоцима Париског клуба у износу од 51% тј. за око 2 милијарде долара, а успешан завршетак аранжмана и преостали отпис од 15% репрограмираног дуга према повериоцима Париског клуба у вредности од око 700 милиона долара. 
  • 16. јануара 2009. закључен је stand-by аранжман из предострожности у износу од 350,77 милиона СПВ (око 400,33 милиона евра), односно 75% квоте (Press Release No. 09/12), који је услед неочекиваног погоршања спољног финансијског окружења повећан 15. маја 2009. године на 2.619,12 милиона СПВ, тј. око 2.941,95 милиона евра, што представља 560% квоте (Press Release No. 09/169). Од одобрених средстава, искоришћено је укупно 1.367,74 милиона СПВ, односно 1.536,33 милиона евра, што представља 293% квоте Републике Србије. Овај аранжман је успешно окончан 8. априла 2011. године.
  • 29. септембра 2011. одобрен је осамнаестомесечни stand-by аранжман из предострожности, у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења (око 1.076,75 милиона евра), што представља 200% квоте. Овај аранжман закључен је у циљу очувања макроекономске и финансијске стабилности у земљи и побољшања инвестиционе климе (Press Release No. 11/353). Прва ревизија аранжмана у фебруару 2012. године није окончана позитивно због одступања од договореног фискалног програма, а одобрена средства нису искоришћена. 
  • 23. фебруара 2015. одобрен је stand-by аранжман у трајању од 36 месеци у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења, тј. око 1.168,5 милиона евра, као подршка договореном економском програму за период од 2015-2017. године. Аранжман је закључен из предострожности, што значи без намере да се одобрена средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље. (Press Release No. 15/67). Аранжман је успешно окончан 23. фебруара 2018. Спровођењем договореног економског програма остварени су циљеви у погледу постизања макроекономске равнотеже, уз успешно спроведену фискалну консолидацију, унапређење финансијског сектора, јачање конкурентности и привредног раста. Средства која су била на располагању нису коришћена.
  • 18. јула 2018. одобрен је Инструмент за координацију политике.

 

Сазнајте више...
Инструмент за координацију политике 2018.
Стендбај аранжман 2015.
Стендбај аранжман 2011.
Стендбај аранжман 2009.
Аранжман за продужено финансирање 2002.
Стендбај аранжман 2001.