Народна банка Србије
 
Монетарна политика | Стратегија и циљеви монетарне политике

Циљеви монетарне политике у 2001.

Основни економски задатак у 2001. години је спровођење структурних реформи  у области привреде, банкарског и фискалног сектора, односно трансформација привреде у тржишну привреду. У складу с тим, обезбедиће се повећање девизних резерви земље, смиривање инфлације, одржавање стабилности домаће валуте и заустављање финансирања буџетских и квазибуџетских фискалних дефицита из примарне емисије. Уколико се успешно спроведу макроекономска стабилизација и структурне реформе, то би могло повољно да утиче на оживљавање привреде и извоза.

Полазећи од тога, а у складу са својим основним функцијама, Народна банка Југославије Одлуком о монетарној политици у 2001. години , као основне циљеве монетарне политике одредила смиривање инфлације и одржавање стабилности домаће валуте. Под смиривањем инфлације подразумева се свођење стопе раста цена на ниво испод 1% месечно до краја године и њена дугорочнија стабилизација на том нивоу. Оцењује се да је у 2001. години, пре свега у првом полугођу, поред текућег раста цена у складу са циљевима економске политике, нужно прихватити и њихов известан раст по основу либерализације, односно отклањања затечених диспаритета цена. Међутим, отклањање диспаритета цена не би смело да се спроведе у потпуности у 2001. години, јер би оно знатније погоршало животни стандард грађана, који је већ изузетно низак. Отклањање диспаритета цена стога би требало спровести фазно, у неком средњерочном периоду од две до три године. Процењује се да би по основу либерализације био прихватљив раст цена на мало од око 15%, а да би текући раст цена (цоре инфлатион) могао износити око 15%, тако да би укупан раст цена на децембарском нивоу достигао приближно 30%.

Одржавање стабилности домаће валуте у оквиру режима руковођено флуктуирајућег курса подразумева одржавање курса динара на нивоу који централној банци омогућава ефикасно усклађивање понуде и тражње на девизном тржишту, а да се при том озбиљније не угрозе ниво девизних резерви којима она рукује и конкурентност привреде. У ствари, намера је да се режимом руковођено флуктуирајућег курса динара постигне пре свега афирмација утицаја понуде и тражње девиза на формирање вредности домаће валуте, елиминисање нерегуларног тржишта девиза и ревитализација принципа јединственог курса динара. Народна банка Југославије ће настојати да на девизном тржишту својим интервенцијама одржава уредно стање, али и да своју монетарну политику прилагођава потребама одржавања стабилности на том тржишту. Курс динара, у краћем периоду, може да осцилира навише и наниже и не може се искључити значајна апресијација или депресијација динара, али се, на дужи рок, мора обезбедити његова стабилност усклађивањем фискалне и монетарне политике.

Ради остваривања наведених циљева, монетарна политика мора бити довољно рестриктивна, али и довољно стимулативна како би се обезбедила одговарајућа подршка оживљавању производње, без чега неће бити ни већег раста извоза нити прилива девиза. То значи да би се морала обезбедити одређена кредитна активност банака на здравим основама, којом би се подржали производни програми, пре свега извозно оријентисани програми, који би у релативно кратком периоду могли дати позитивне ефекте. У супротном, даљи пад производње, која је већ на изузетно ниском нивоу, могао би озбиљније да угрози наставак започетих свеобухватних реформи.

Претпоставка за успешно остваривање циљева монетарне политике јесте банкарски сектор оспособљен да се носи са тржишним условима пословања. Због тога је потребно да се релативно брзо донесе програм реструктурирања и рехабилитације банака. Очекује се да би тај програм могао бити донет до краја првог тромесечја 2001. године, будући да се озбиљно приступило његовој припреми. Поред тога, да би банкарски сектор могао ефикасно да функционише и да би се обезбедио подстицај за инвестиције, нужно је да се разговори око репрограмирања нашег спољног дуга убрзају.