latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Значај штедње грађана – динарска штедња исплативија од девизне штедње

У сусрет предстојећем Светском дану штедње, који се обележава последњег дана октобра, Народна банка Србије још једном жели да укаже на значај штедње грађана. Наиме, депозити становништва заједно с депозитима осталих сектора представљају најзначајнији извор финансирања привредног развоја. Како на висину штедње и на њен раст велики утицај има макроекономско окружење, Народна банка Србије настоји да очува ценовну и финансијску стабилност. На том пољу, током последњих шест година остварују се значајни резултати – инфлација је спуштена и одржана на ниском нивоу, а постигнута је и очувана релативна стабилност курса динара према евру.

Поново истичемо да је штедња у домаћој валути исплативија од штедње у девизама – и у кратком и у дугом року. Редовним анализама веће исплативости динарске штедње од штедње у еврима, Народна банка Србије наставља да промовише штедњу у домаћој валути, као један од видова повећања степена динаризације финансијског система. Наведено је резултат:

  • релативно виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима,
  • постигнуте и очуване монетарне и финансијске стабилности (релативне стабилности курса динара према евру и одржања стабилности инфлације на ниском нивоу), као и
  • повољнијег порескoг третмана динарске штедње (по основу које се камата не опорезује) у односу на девизну штедњу (код које се камата опорезује по стопи од 15 одсто).

И поред смањења каматних стопа на штедне депозите становништва током претходних година (у оквиру процеса ублажавања монетарних политика централних банака у свету и Народне банке Србије), и динарска и девизна штедња су порасле, што указује на поверење становништва у домаћи финансијски систем.

Динарска штедња становништва је током последњих шест година утростручена. Према последњим расположивим подацима, динарска штедња у банкама у Републици Србији током октобра 2018. године премашила је 57 милијарди динара. Само у овој години, она је повећана за преко 14%, од чега се највећи део тог раста односи на повећање штедње орочене на период од шест месеци до годину дана. Ови подаци указују на то да су анализе о већој исплативости динарске штедње од девизне, а које је Народна банка Србије спровела и јасно саопштила јавности – утицале на грађане да повећају орочавање депозита у динарима.

Девизна штедња становништва, такође, расте из године у годину и, према последњим расположивим подацима, износи око 9,8 милијарди евра, што је за око 0,4 милијарде евра више него на крају претходне године.

Као и претходних година, Народна банка Србије је уочи Светског дана штедње израдила анализу исплативости динарске штедње у односу на штедњу у еврима, која је поново потврдила да је исплативије штедети у домаћој валути.

Анализа исплативости динарске штедње у односу на штедњу у еврима показује да би штедиша који је у последњој години дана штедео у динарима (улог од 100.000 динара) добио око 3.000 динара више (или око 26 евра) него штедиша који би у истом периоду положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу (Табела 1), захваљујући пре свега готово шест пута вишој каматној стопи на динарску штедњу него на штедњу у еврима, ослобађању од плаћања пореза на приходе од камате на динарску штедњу, као и релативној стабилности курса динара.

Истичемо да већа исплативост динарске штедње нема краткорочни карактер. Динарска штедња је исплативија од штедње у еврима и у дужем (шест година) и краћем року (три месеца). Наиме, анализа исплативости штедње орочене на годину дана, уз претпоставку занављања штедног улога увећаног за камату, показујe да је у последњих шест година, дакле и у дугом року – било исплативије штедети у динарима. Такође, да је штедња у домаћој валути исплативија од штедње у еврима, потврђује и анализа исплативости штедње орочене на три месеца.

Као и до сада, Народна банка Србије ће, у сарадњи с Владом Републике Србије, наставити да својим мерама, активностима и комуникацијом с јавношћу допринесе процесу динаризације (већој употреби динара) у финансијском систему Републике Србије, а у оквиру тога – континуираном расту, пре свега, динарске штедње.


Кабинет гувернера