latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Говор гувернера Јоргованке Табаковић на конференцији посвећеној значају жена и родној равноправности у организацији OMFIF-а

Global public investor Gender balance index


Лондон, 7. март 2018. године

Даме и господо, уважене колеге,

1. Спознај самога себе 2. Ничега превише 3. Обећај и ето ти невоље. Натпис на улазу у Аполонов храм у Делфима са ова три правила кључ је успешног живота, ако успех меримо задовољством собом, али и тиме како су други задовољни нама.

Ове три заповести говоре и врло сликовито о жени и њеној улози у друштву данас. Шта желимо у ствари као личности, шта је наше остварење, шта смо спремне да жртвујемо у остварењу изабраног циља и да ли је свака жртва за испуњење тог циља нужна и оправдана? И да ли знамо да останемо господари свог мира, своје среће, не обећавајући превише зато што нам се нуди прилика да учествујемо у игри?
Како се ближи крај фебруара и приближава 8. март, наслови у озбиљнијим светским недељницима и часописима углавном објављују чланке који личе један на други. Као по правилу, срж ових чланака чине теме чија су окосница тешкоће успостављања равнотеже између материнства и каријере.

Зашто је избор увек ИЛИ, црно или бело, каријера или материнство, по мом или никако? – Равнотежа је кључ успеха.

Каријера или материнство?

Материнство није неизоставно и породица. А породица је и обавеза, али и подршка. Како смо жртвовали породицу у корист услужних делатности? Уместо солидарности унутар куће, породице и генерација, добили смо плаћене услуге – чувања деце, неговања родитеља, старијих. Добили смо усамљене појединце који су у трци за индивидуалношћу и признањем изгубили меру, па тако и јасан циљ за остварење. Нису сви односи купопродајни, не може све да се купи, зато је потребно сачувати људскост, самопоштовање и поштовање других.

Бити жена је предивно. Бити мајка је још дивније. Сведочим то искуством с троје одрасле деце, с две ћерке и сином; добрим људима и образованим особама, на које сам поносна и које поштујем.
Али бити успешна жена, задовољна жена и мајка која је пример да то двоје може заједно – то је најбољи начин да мотивишете друге.

Као жена гувернер која долази из прелепе Србије, за данашњи дан сам изабрала следеће теме: 1) питање вертикалног напредовања, 2) питање првог унапређења, 3) дилему шта законодавац може да уради, 4) и наравно – спровођење полне равноправности у Србији, с нагласком на финансијски сектор.

Питања вертикалног напредовања

Када се погледа корпоративна лествица, тешко је објаснити зашто се учешће жена при врху лествице сужава. То се не може објаснити ни избором професије, нити наводном „неамбициозношћу” жена. Учешће жена у укупном броју студената који дипломирају на менаџерским програмима сваке године је све већи. Ипак, број жена на руководећим позицијама не прати тај темпо. И у Србији је ситуација слична. Више девојака него момака дипломира на универзитетима. Више жена докторира него што је то случај с њиховим мушким колегама. Ипак, то не утиче превише на повећање броја жена на вертикалној корпоративној лествици.

Питање првог унапређења

Шта је разлог томе? Некада је постојало уверење да жене једноставно нису упорне у томе да траже унапређења, али изгледа да то више није случај. На пример, истраживање консултантске куће McKinsey из 2016. указује на то да жене једнако захтевају унапређења као и њихове мушке колеге. Истраживање је, такође, показало да у средњем и вишем руководству жене напредују једнаким темпом као и мушкарци. Међутим, напредовање на нижим позицијама је битно у корист мушкараца. Можда је један од разлога то што су послодавци мање мотивисани да на руководеће позиције постављају жене у животној фази у којој је вероватно да ће отићи на породиљско одсуство и имати малу децу.

Један од разлога који објашњава овај образац лежи и у неравнотежи у погледу схватања породичних одговорности. Иако мушкарци данас преузимају више обавеза око подизања деце него што су то чинили њихови очеви, истраживања потврђују да они углавном прецењују свој удео у бризи о деци. Такође, чини се и да потцењују колико последица брига о деци оставља на каријеру њихових партнерки. И дан-данас су очеви који учествују у подизању деце тако што мењају пелене и одвозе децу у школу – ретки.
Шта законодавац може да уради? Да пружи прилику, али прилику треба неко да искористи, да верује да она није само мртво слово на папиру, квота, потребни су докази да је та прилика реална. А то су само успешни примери. Примери на свим нивоима. Друштво воде најбољи, али су друштву потребни и просечни, које морамо да промовишемо.

Не заборавимо да званичне државне политике такође играју улогу у подели обавеза оба родитеља. Не ради се само о томе да државне политике теже да изједначе цену рада за мушкарце и жене. Оне могу да утичу, често индиректно, на одлуке компанија о томе кога ће више или чешће унапређивати.
У Србији, након рођења првог и другог детета држава гарантује годину дана плаћеног породиљског одсуства – које могу користити или мајка или отац. За рођење трећег и четвртог детета период се продужава на две године.

Нажалост, понекад политике које на први поглед делују као неутралне заправо шире јаз између мушкараца и жена. На пример, неки универзитети омогућавају мушкарцима да иду на породиљско одсуство. Неки мушкарци користе такво одсуство да би писали књиге и спроводили истраживања, а не да би се старали о беби. Тиме су заправо обезбеђивали себи предност над другим колегама. Не генерализујем, само дајем примере.

Како ствари стоје у Србији?

Правно гледано, грађани Србије уживају полну равноправност загарантовану Уставом. Кроз генерације, доста је урађено на подизању друштвене свести о томе да не постоје посебна женска права, већ обавеза друштва и сваког појединца да доследно поштује основна људска права.
У Србији, жене чине 56% студената који упишу факултет, и чак 58% оних који га заврше. Жене предњаче и на докторским студијама, чиме оне у Србији имају образовну предност у односу на мушкарце.

Жене у институцијама државе

У Влади Републике Србије ситуација је данас знатно повољнија. Жене имају пет места – укључујући председника Владе и четири министарске позиције. И у државним институцијама повећава се број жена. Једна трећина укупног броја посланика у Скупштини Србије чине жене, што је готово пет пута више него пре десет година.

У финансијском сектору Србије

Као гувернер централне банке, могу рећи да сам поносна на то што жене у Србији доминирају у финансијском сектору. Жене у банкарству Србије чине већину запослених, мада уз нешто мању заступљеност на управљачким пословима. Жене су на месту председника извршног одбора у десет од 29 банака, и на челу су управног одбора пет банака. Посматрано по делатностима, жене у Србији су најплаћеније управо у финансијским делатностима.

У Народној банци Србије

Када је реч о Народној банци Србије, на чијем сам челу шесту годину, имам право да кажем да се родна равноправност поштује и да се спроводи. Историја банке траје већ готово 134 године и за то време жене су на челу банке нешто дуже од шест година. Банка је имала 31 гувернера, од тога две жене. (Прва је изабрана 2003. и на том месту је издржала тек неколико месеци, а ја сам у шестој години мандата.) Међутим, хронолошки посматрано, укљученост жена у управљање централном банком је доминантна у XXI веку. Неретко се дешавало да жене чине већину чланова Извршног одбора Народне банке Србије, чиме су и кључно утицале на доношење стратешких одлука.

Жене су данас у Народној банци Србије и на позицији гувернера и вицегувернера. Такође, десет од укупно 21 генералног директора у Банци јесу жене. И још даље – од укупно 189 руководилаца, њих 115 (58%) јесу жене, док се 83 мушкарца налазе на руководећој позицији (42%).

Да закључим. Учешће жена на позицијама вишег руководства и даље заостаје за учешћем мушкараца, и најчешће остаје на односу – једна од пет. Жене нису мање амбициозне од мушкараца, али се време када жене заслуже прво менаџерско унапређење поклапа с временом када заснивају породицу. Законодавац може да пружи прилику, али прилику треба неко да искористи, да верује да она није само мртво слово на папиру, квота, потребни су докази да је та прилика реална. Друштво воде најбољи, али су друштву потребни и просечни, које морамо да промовишемо. Лично могу да потврдим да се на примеру Народне банке Србије, на чијем сам челу шесту годину, не ради о испуњењу никаквих квота за промоцију жена на руководећим позицијама. Особе које су тренутно руководиоци у организационим деловима Банке јесу стручњаци с великом искуством. Знам да је такав уравнотежен и модеран приступ дао знатан допринос великом успеху који, као институција, Народна банка Србије данас бележи у испуњењу свог мандата.

Хвала вам на позиву, уз жеље да се следеће године статистика, али и реалност поправе у корист жена.