latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Говор гувернера Јоргованке Табаковић на Бизнис форуму на Копаонику

„Праве тешкоће не леже у развоју нових идеја, већ у напуштању старих“

7. март 2017.


Презентација "Програм реформи за Србију: Шта се може научити из претходних грешака"

 

Поштовани представници дипломатског кора, уважени чланови Владе, колеге економисти, цењени привредници, даме и господо,

(Слајд 1) Данашњу презентацију започела бих речима да праве тешкоће никада у ствари не леже у развоју нових идеја, већ у начину на који напуштамо старе. Откуда мени право, привилегија и заслуга да започнем данашњи рад? Дозволите да одговорим сама.

Ако би се једна успешна година могла назвати случајношћу, две узастопне – срећним околностима, онда су три повезане године или читав „олимпијски циклус” добрих резултата показатељ неспорног квалитета, преданости и знања. Нас у Народној банци Србије постигнуто само подсећа на то да смо одредили пут одрживог напретка, који треба очувати и унапређивати.

Велики Џон Мејнард Кејнс је говорио: „Праве тешкоће не леже у развоју нових идеја, већ у напуштању старих”. А ја додајем, проблеми леже у недостатку осећаја за прави тренутак, недостатку осећаја за последњи тренутак; у потцењивању отпора променама, у прецењивању резултата које очекујемо и у нестрпљивости. Осећај мере је изнад свега кључ успеха.

Они који се не сећају прошлости осуђени су да је поново проживе. Данас о томе говоримо. Иза нас је исувише негативних искустава која опомињу, грешака које се не смеју поновити. Јер цена је изузетно висока.

На овом месту, где врло радо полажем извештај о резултату свога рада, 2014. године говорила сам о проблемима Србије који се огледају у привремености, подељености и недостатку континуитета. Говорила сам о историјској тежњи кроз дугу историју Србије да створимо човека који уредно плаћа порез, подлеже судовима, стиче знања. О потреби да створимо трајан ред и поредак.

Али на Балкану је то задатак тежи него било где друго. Записала је то непогрешиво Исидора Секулић: „Многи су се борили за слободу и лепоту овог тла, али су га сви пустошили и мрзели. Нико од те земље да учини отаџбину и њиву која се негује ње ради. Балкан је једно велико гробље разних господарења и цивилизација”. Та историја опомиње и данас врло гласно.

Зато је стабилност кључна реч за све носиоце и доносиоце одлука и учеснике у јавном, привредном, политичком и сваком другом животу. Дуго година били смо сведоци краткорочних привида позитивних помака – нереалног повећања зарада, уз раст задуживања без основа и упоришта. Стање у државним финансијама постајало је критично. Индивидуални интереси су надјачавали опште, државне. Било је, на нама је да учинимо да се то никад не понови.

Трошење унапред и предвиђање пораста животног стандарда у привредама без раста није одрживо, али реформе се спроводе због људи, па морамо водити рачуна и о социјалној димензији и одрживости реформи.

Постали смо свесни да је дотадашња дугогодишња пракса нерационалне потрошачке усмерености домаће економије нужно морала да буде замењена инвестиционо, односно извозно оријентисаном употребом извора финансирања, домаћих, али и страних. Данас управо инвестиције и нето извоз јесу широко дисперзовани по привредним секторима и представљају мотор раста бруто домаћег производа.

Задовољна сам јер смо успели да повратимо поверење у институције, у носиоце економских политика, поверење у домаћу валуту. О томе говоре резултати које остварујемо у аранжману с Међународним монетарним фондом. На то упућује и заинтересованост више инвеститора за динарске хартије. Сведок томе је и напредак Србије на Doing business листи Светске банке.

То што смо постигли обавезује нас да у томе истрајемо.

А шта нам је био један од великих проблема? Последњу деценију односа монетарних и извршних власти најлакше бисмо могли дефинисати феноменом „такмичарске декаденције Запада и Русије”. Био је то однос надређених и подређених, однос у коме су се тражили победници и побеђени и где је свако вукао на своју страну. Оно што сви познајете као „дилему затвореника” у пракси, где већи лични допринос руши потенцијал сарадње. Имали смо такмичење уместо проналажења најбољих решења у њиховом координисаном деловању. Решења најбољих за друштво и за највећи број грађана.

Шта су биле последице тога – високе камате, висока и волатилна инфлација и нестабилан девизни курс. Зато су однос координације и сарадња монетарне и извршне власти данас, али уз јасно разграничене надлежности, тако значајни.

Сарадња Народне банке Србије с Владом и свим министарствима на највишем нивоу је већ одређени низ година. При томе, свако задржава аутономност у свом раду. Заједно радимо да побољшамо структуру инвеститора у државне обвезнице. Не желимо да зависимо од појединачних улагача који дођу, остваре брз и лак профит и оду. Сада су инвеститори многобројни, дугорочни и здрави и то је будућност. Не желимо ни да будемо незаштићени од спољних утицаја. Јавни дуг ће бити осигуран од колебања страних валута, а девизни курс отпорнији на шокове из иностранства.

(Слајд 2) Народна банка Србије је од августа 2012. године значајно изменила приступ монетарној политици и успостављању и одржању стабилности финансијског система. И резултати нису изостали. Претходна, 2016. година, завршена је с међугодишњом инфлацијом од 1,6%, стабилним курсом, мањим каматним стопама и најнижим нивоом проблематичних кредита у последњих шест година. Као резултат свега наведеног, инфлациони циљ је спуштен на 3 ± 1,5%. На тај начин приближавамо се развијеним економијама.

Међутим, да се вратимо и да поменемо континуитет. Да би он могао да се настави и да би ови резултати били добра полазна тачка за наставак и за завршетак транзиције, одустајање од оваквих резултата значило би да повратак на ове позиције тражи период дужи од десет или 20 година, а можда и више за изградњу кредибилитета.

(Слајдови 3 и 4) Инфлација је и током 2016. године остала ниска и стабилна и износила је 1,6% међугодишње. Просечна годишња инфлација у 2016. години износила је 1,2%. У јануару 2017. године инфлација је износила 2,4% међугодишње и у границама је дозвољеног одступања од новог циља.

Када је реч о факторима из домаћег окружења, ниским инфлаторним притисцима допринели су ефекти фискалне консолидације, релативна стабилност девизног курса, успешна пољопривредна сезона, али и ниска и стабилна инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која се крећу у границама циља. Када је реч о спољним факторима, ниској инфлацији, као и претходних година, допринеле су ниске цене примарних производа, као и генерално ниска укупна инфлација у међународном окружењу.

Највећи допринос инфлацији потекао је од нафтних деривата, свежег меса, туристичких пакет-аранжмана и регулисаних цена (пре свега цигарета и електричне енергије).

Очекујемо да се инфлација креће у границама циља током целог периода пројекције. У кратком року, раст инфлације биће вођен пре свега ниском базом код цена нафтних деривата и јануарским поскупљењем цигарета. У средњем року, раст инфлације биће вођен растом агрегатне тражње и инфлације у међународном окружењу.

Када је реч о ризицима пројекције, процењујемо да су симетрични и да се односе пре свега на кретања на међународном финансијском и робном тржишту, као и на преносни ефекат кретања светских цена нафте на цене нафтних деривата на домаћем тржишту. Додатно, кретање цена зависиће и од успешности овогодишње пољопривредне сезоне.

(Слајд 5) Даме и господо, када на тржишту сви мисле исто, нико у ствари не размишља. Када се развије тржишни консензус, тржишта постају рањивија него икада до тада. Нису нас повела уверавања многих да се Брегзит неће десити или да анкете у САД указују на недвосмислени исход председничких избора. Били смо спремни на „неочекивано” и ни у једном тренутку нисмо дозволили да се турбуленције пренесу на домаће тржиште и да то буде одсликано на девизном курсу. У мирним периодима припремали смо одбрамбени систем за надолазеће притиске, а у турбулентним временима мудро улагали у стабилност.

Од јануара 2008. до августа 2012. динар је према евру ослабио 33,2%. Од тада до данас седам и по пута мање. Истовремено, потрошено је четири пута мање девизних резерви. Ја то називам преданошћу, ефикасношћу и савесношћу, посвећеношћу општим интересима.

(Слајд 6) У 2016. години динар је депрецирао према евру за 1,5%. Депрецијацијски притисци углавном су потицали од турбуленција на светским финансијским тржиштима, које су утицале на активности нерезидената. У јулу су се јавили апрецијацијски притисци, чему је допринело повећано интересовање страних инвеститора за улагање у динарске државне хартије од вредности, при чему су се ови притисци наставили и у наредним месецима (до новембра 2016). Апрецијацијски притисци су били потпомогнути знатним поправљањем домаћих макрокономских показатеља, позитивним оценама Међународног монетарног фонда у погледу спровођења стендбај аранжмана и повећаним поверењем инвеститора у погледу улагања у Србију, што је праћено и повећањем кредитног рејтинга земље од стране агенције Fitch (17. јун 2016: повећање с B+(p) на BB–(s)).

Депрецијацијски притисци крајем 2016. и почетком 2017. године били су генерисани повећаном продајом динарских државних хартија од вредности од стране нерезидената на секундарном тржишту, исплатом добити нерезидентима кроз дивиденде, сезонски повећаном тражњом за девизама од стране домаћих предузећа увозника енергената и смањењем нето индексиране активе банака. Главни ризик из међународног окружења представља раст каматних стопа ФЕД-а и последично повлачење међународних портфолио инвеститора с тржишта капитала земаља у развоју, што доводи до стварања депрецијацијсих притисака на валуте тих земаља.

У 2015. години Народна банка Србије је купила 970 милиона евра и продала 450 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту (нето купила 520 милиона евра) како би ублажила прекомерне дневне осцилације курса динара, стварајући на тај начин бафер за ублажавање депрецијацијских притисака који су се реализовали у првој половини 2016. године. У 2016. години Народна банка Србије је на међубанкарском девизном тржишту продала 980 милиона евра и купила 820 милиона евра (нето продала 160 милиона евра), при чему је од јула до новембра интервенисала углавном на страни куповине. Прву половину 2016. карактерисало је постојање депрецијацијских притисака, а другу половину претежно апрецијацијских притисака. Од почетка 2017. (закључно са 28. фебруаром) Народна банка Србије је на међубанкарском девизном тржишту продала 330 милиона евра. Од почетка 2017. године (до 28. фебруара) динар је ослабио за 0,4% према евру.

(Слајд 7)  Колика је данас употреба домаће валуте? Где су каматне стопе? Године 2008. свега петина укупних кредита становништву била је у динарима. Данас је то близу 50% и морате признати да то јесте резултат. Трошкови нових задуживања у динарима смањени су за преко 10 процентних поена.

(Слајд 8) Каматне стопе на динарском тржишту прате кретања референтне каматне стопе. Од маја 2013, када је започео циклус релаксације, до данас Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу за 7,75 процентних поена, а камате на динарске кредите су пале за преко 10 процентних поена, и када је реч о привреди и када је реч о становништву.

У периоду од 2012. до 2016. каматне стопе на новоодобрене динарске кредите привреди смањене су за 11,6 процентних поена, док су каматне стопе на новоодобрене динарске кредите становништву смањене за 10,7 процентних поена.

Укупни кредити привреди и становништву су у децембру 2016. остварили раст од 1,9% међугодишње, вођени растом кредита становништву (10,1% међугодишње). По искључењу ефекта отписа кредита привреди, као и превремене отплате кредита јавног предузећа у октобру према домаћим банкама која је покривена коришћењем прекограничног кредита, међугодишњи раст кредита привреди у децембру је износио око 1,5%.

(Слајд 9) У 2016. интерна неравнотежа наставила је да се смањује, што се одражава дефицитом опште државе од 1,4% бруто домаћег производа (3,7% у 2015; 6,6% у 2014), у највећој мери услед боље наплате свих категорија пореских прихода. Повољна фискална кретања настављена су и у јануару, према прелиминарним подацима на нивоу републике.

Када је реч о пројекцији фискалних кретања, у 2017. очекује се консолидовани дефицит на сличном нивоу као у 2016, упркос повећању плата и пензија и већим капиталним расходима, пре свега због даљег раста пореских прихода.

Јавни дуг je на крају 2016. биo нижи него на крају 2015. (годину дана раније у односу на иницијалну пројекцију) и задржаће силазну путању и у 2017, а верујем и у наредним годинама.

Сви смо у животу импресионирани достигнућима физике и информационих технологија, а често заборављамо колико је економска теорија значајна и колико утиче, најдиректније и најупорније, на наш свакодневни живот. Лоша реформа или погрешни економски потези могу имати погубне последице. Могу стрмоглавити у незапосленост и беду читаве друштвене слојеве.

Погрешне теорије сугеришу погрешне реформе, али одговорност никада није на теоретичарима и на саветницима. Одговорност је на доносиоцима одлука и зато ћемо на овом скупу саслушати све, али радити онако како мислимо да ћемо наредне године овде, пред вас, моћи да изађемо с најбољим резултатима, а говорим о фискалној консолидацији и о структурним реформама.

(Слајд 10)  Поштоване колеге, уз поправљање макро и инвестиционог амбијента очували смо и неопходну стабилност финансијског сектора. Иако су циљеви у овој области тешко мерљиви, резултати које је Народна банка Србије остварила су неспорни. Довољно је да се осврнемо и вратимо у 2012. годину и сетимо се изазова који су тада стајали пред нама. Присуство низа слабих банака захтевало је хитно решење. Данас имамо банкарски сектор с већом адекватношћу капитала и значајно нижим NPL. Прешли смо дугачак пут, очували финансијску стабилност, али и поверење грађана у банкарски сектор Републике Србије. У прилог томе говори и податак да је девизна штедња грађана први пут у току јануара ове године прешла 9 милијарди евра.

Са изузетком неколико мањих банака, банкарски сектор Србије је остао стабилан током кризе. Показатељ адекватности капитала банкарског сектора је значајно изнад регулаторног минимума од 12% – на крају септембра 2016. износио je 21,2% (на крају јуна 2016. године 21,6%), првенствено као резултат раста ризичне активе за 3,1% (највише услед раста кредитним ризиком пондерисане активе).

Према прелиминарним подацима, профитабилност банкарског сектора у 2016. години је побољшана у односу на 2015. годину. Нето добитак пре опорезивања износио је око 217 милиона евра.

(Слајдови 11 и 12)  Оно што је остало као задатак на којем треба да радимо јесте износ, ниво и структура NPL. Кредитни ризик материјализован кроз релативно високо учешће проблематичних кредита у укупним јесте за нас највећи проблем. Међутим, треба имати у виду да је добар део NPL „наслеђен“ из преткризног периода, као и да је током кризе раст NPL у Србији био нижи него у осталим земљама у региону. Показатељ учешћа бруто проблематичних кредита у укупним кредитима (NPL показатељ) достигао је највишу вредност на крају маја 2015. године и од тада бележи опадајући тренд, иако је и даље релативно висок (17% на крају децембра 2016. године, што је за 4,6 процентних поена мање у односу на исти период претходне године).

У структури NPL потребно је истаћи да привреда и даље има веће учешће. Привредна друштва, на која се у децембру 2016. године односило око 45% укупних NPL, главни су узрок високог нивоа NPL, уз опадајући NPL показатељ (17,5% на крају децембра 2016).

Показатељ бруто NPL за становништво је значајно нижи него за привредна друштва (на крају децембра 2016. године показатељ за становништво износио је 10%). Стамбени кредити су на крају децембра 2016. године имали NPL показатељ од 8,7%, а следили су их готовински кредити са 7,5%.

Важно је истаћи да су бруто NPL и даље у потпуности покривени регулаторним резервама за процењене губитке. Регулаторна резервисања за билансну изложеност на крају децембра 2016. године покривала су 131% бруто NPL, док је исправка вредности NPL (по МСФИ) покривала 67% бруто NPL.

Кретање NPL у наредном периоду зависиће првенствено од стања у реалном сектору, али и од домаћег правног оквира и његове ефикасности. Као потврду опредељења надлежних државних органа за системски и свеобухватан приступ питању NPL, Влада РС је у августу 2015. године усвојила националну Стратегију за решавање проблематичних кредита, у чију реализацију су укључени експерти из Народне банке Србије, министарстава финансија, правде, привреде и грађевинарства, Агенције за осигурање депозита и других надлежних органа и институција. Народна банка Србије је спровела све активности предвиђене Акционим планом, а резултати су већ видљиви и огледају се кроз пад NPL од 4,6 процентних поена током 2016. године, на најнижи ниво од јануара 2011.

Дошло је време да део наших будућих настојања посветимо повећању ефикасности, доступности и квалитета услуга финансијског сектора и, нарочито, даљем расту здраве кредитне активности. Савршена конкурентна тржишта не постоје нигде у свету, па ни у Србији. С друштвеног гледишта, битно је да се добит барем делимично преноси с предузећа на потрошаче, с банака на клијенте – у виду нижих цена и бољих услуга.

Уверени смо да ће се банке водити циљевима дугорочно здравог и одрживог пословања и уважавања интереса корисника финансијских услуга.

Драге колеге и пријатељи, неки проучавају прошлост како би дефинисали будућност. Ја сматрам да у прошлост треба гледати само повремено како бисмо се присетили оног што смо научили и искусили, осврнули око себе да видимо шта смо постигли, али да се стално морамо усмеравати на будуће изазове. То је једини рецепт за успех. И можда бих га на примеру Народне банке Србије, у једном делу где смо слични привреди, могла прокоментарисати с претходним говорником господином [извршним потпредседником за развој тржишта Европе Џејсоном] Лејном и позвала га да као велика и звучна компанија „Мастеркард” помогне Србији да својим угледом, кобрендирањем помогне да сачува једну домаћу картицу која се зове „Дина” јер док не ценимо себе, неће нас ценити ни други. А ја ценим мишљење свакога од вас. Захваљујем вам на пажњи.