latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
О Народној банци Србије | Историјат

Историјат Народне банке Србије

Objava o konstituisanju Privilegovane narodne banke Kraljevine SrbijeСрпска држава је, након ослобођења од Турака, своје нововековно постојање започела оснивањем најважнијих државних и културних институција - Народне библиотеке (1832), Лицеја - претече стручне високошколске установе (1838), Друштва српске словесности - касније Академије наука (1841), Народног музеја (1844) и Народног позоришта (1868).

 У време формирања тих националних стожера, новчани систем Србије карактерисало је одсуство националног новца и употреба чак 43 монете других држава.

Потреба за оснивањем централне банке постајала је све очигледнија. У "Србским новинама", у чланку "Данашња новчана криза", објављеном 1854. године, наилазимо на први писани помен о неопходности оснивања једне такве институције. Ипак, од прве иницијативе о томе до њене реализације протекле су три деценије. Тек 1884. године заживела је таква институција под именом Привилегована народна банка Краљевине Србије.

prvi guverner Aleksa SpasicБанка је организована по угледу на Белгијску народну банку, која је у то време важила као образац савременог организовања банкарске институције. Формирани су Збор акционара, Главни одбор, Управни одбор, Надзорни одбор и Есконтни одбор и установљене функције гувернера (први гувернер је био Алекса Спасић, до тада министар без портфеља) и вицегувернера.

У прво време, Народна банка Краљевине Србије била је смештена у самом центру града, у Кнез Михаиловој улици, а после у репрезентативном, наменски подигнутом здању у Улици краља Петра, у коме је и данас. Пројекат је израдио афирмисани бечки архитекта Константин Јовановић, син Анастаса Јовановића, првог српског литографа и двороуправитеља кнеза Михаила Обреновића. За то своје дело у стилу неоренесансног академизма, које би могло, како је записао Феликс Каниц, "да краси сваки велики град", одликован је 1890. године, када је зграда и усељена.

Након Првог светског рата и уједињења дела Јужних Словена, Првилегована народна банка Краљевине Србије прерасла је, по закону од 26. јануара 1920. године, у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и под тим именом преузела послове на целој територији Краљевине. Услед потреба које је изискивао повећани обим послова, зграда Банке је, по пројекту њеног аутора, мајсторски дозидана (између 1923. и 1925. године), тако да представља изузетно успелу целину.

Zgrada Privilegovane narodne banke u Kralja PetraИако основана као привилегована приватна акционарска установа, пословање Банке се одвијало под сталном контролом државе. До 1920. године, када је њена територијална надлежност проширена, законодавац је Банку сматрао само као кредитну установу, а од 1931. године поверена јој је као прва функција - монетарна политика, а као друга - кредитна политика. Први и најважнији задатак Банке, која, у складу с променом имена државе од 1929. делује под називом Народна банка Краљевине Југославије, постаје старање о новцу и одржавање његове стабилности.

За време Другог светског рата (од априла 1941. до октобра 1944) обављала је послове из свог представништва у Лондону. У септембру 1946. године Банка је национализована и од тада је обављала своје функције под именом Народна банка Југославије.

Законом за спроводење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, који је ступио на снагу 4. фебруара 2003. године, Народна банка Југославије наставља и даље да ради као орган државе Србије. Законом о Народној банци Србије, који је ступио на снагу 19. јула 2003. године, утврдени су положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије.

 

Сазнајте више...
Зграда
Гувернери

Погледајте...
Презентација о почецима рада Народне банке – „Народна банка Србије – Народна банка Белгије, досије Бошман 1884/85“