13/12/2021

Кретање инфлације у новембру

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у новембру ове године на месечном нивоу износила 0,9%, односно 7,5% у односу на исти месец претходне године. Посматрано према структури, три четвртине међугодишње инфлације у новембру било је опредељено кретањем цена хране и енергената, тј. оним категоријама на које монетарна политика не може директно да утиче у знатној мери.

С друге стране, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу да утичу, и у новембру је била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 3,0%, што и даље указује на привременост инфлаторних притисака. Од почетка године, међугодишња базна инфлација у просеку се креће на нивоу од око 2%. Очувању базне инфлације на ниском и стабилном нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду. Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације јесу и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која се дуже времена крећу у границама циља.

Када је реч о повећању међугодишње инфлације у односу на октобарских 6,6%, оно је и даље вођено кретањем цена хране и енергената. Цене непрерађене хране су у новембру, у односу на исти месец претходне године, повећане за 20,7%, као последица раста цена свежег поврћа од 23,8%, раста цена свежег меса од 22,6% и раста цена свежег воћа од 18,0%. Услед даљег раста светских цена хране, суше и виших трошкова у производњи, цене прерађене хране у новембру биле су више за 7,1% на међугодишњем нивоу. При томе, треба имати у виду и чињеницу да су цене и једне и друге групе производа током 2020. године биле на изразито ниским нивоима услед изостанка знатног дела тражње. У наредном периоду може се очекивати смиривање инфлаторних притисака по основу цена хране, чему у прилог иду и мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница.

Цене енергената су у истом периоду повећане за 13,6%, пре свега као последица раста цена деривата нафте на домаћем тржишту од 25,1%. Поред ниске базе из истог периода претходне године, главни разлог раста цена нафтних деривата јесте виша цена сирове нафте на светском тржишту, која је, услед бржег глобалног економског опоравка од очекиваног, само током септембра и октобра повећана за скоро 20% и тренутно се налази изнад преткризних нивоа. С друге стране, крајем новембра и почетком децембра бележи се пад цене нафте на светском тржишту, тако да се и с те стране може очекивати ублажавање инфлаторних притисака у наредним месецима.

Према пројекцији Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће до средине следеће године највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од 3,0 ± 1,5%. Очекујемо да ће инфлација врхунац достићи крајем текуће и почетком наредне године и да ће од другог тромесечја наредне године бити у постепеном паду. Средином следеће године очекује се њено враћање у границе циља. С обзиром на високу базу из ове године, постоји могућност да се у другој половини следеће године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона од 3,0 ± 1,5%. Ризици у погледу инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретања цена примарних пољопривредних производа, светске цене енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања. Када је реч о домаћим ризицима, инфлација ће у највећој мери зависити и од исхода наредне пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне.

Кабинет гувернера