25/11/2021

Говор гувернера Јоргованке Табаковић на отварању конференције „Српски дани осигурања 2021“

Поштоване даме и господо, драге колеге,

Задовољство ми је што имам прилику да вас поздравим у своје име и у име Народне банке Србије. Српски дани осигурања сада су већ традиционалан догађај, који ни прошлогодишњи новембарски талас пандемије није прекинуо. Све што је српско и што је део добре традиције заслужује да га негујемо и подржимо.

Слајд 2: Прошлог новембра закључили смо конференцију поруком да ће индустрија осигурања у Србији, а ја додајем и свуда у свету, као и све друге индустрије, бити суочена с много изазова које ћемо морати да решавамо. Због тога ћу данас говорити о:

  • томе шта смо урадили на стварању услова за несметани развој тржишта осигурања и у доба кризе;
  • општим показатељима пословања сектора осигурања у условима кризе;
  • неопходности фокуса на кориснике осигурања и инвестирање у њих;
  • дигитализацији услуга осигурања и могућностима уштеде времена које нуди;
  • управљању ризицима.

Слајд 3: Кренућу редом. На глобалном нивоу, пандемија COVID-19 има потенцијал да утиче на сектор осигурања директно – путем здравственог шока и индиректно – путем финансијског шока. Ипак, чињеница је да финансијски сектор, тиме и осигурање, мора да дели судбину народа и економије. Чињеница је и да се времена мењају, али постоје и константе. Никада се није променило очекивање да централне банке остану гарант монетарне и финансијске стабилности, без обзира на околности.

У Србији је Народна банка, радећи у пуној координацији с Владом Републике Србије, учинила све да се изазови сведу на најмању могућу меру. Спровели смо велике и свеобухватне пакете монетарних и фискалних мера и очували производњу, запосленост, ликвидност свих учесника и расположиве дохотке. Сачували смо стабилност и предвидљивост услова пословања и планирања.

Слајд 4: Наш је задатак био да сачувамо здравље људи и економију, а без људи и реалног сектора не може бити ни финансијских услуга. Ако нису сачувани предузећа, запосленост и дохоци наших грађана, ко ће користити услуге осигурања?

Слајд 5: Ми смо наш задатак испунили и Србију смо кроз кризу спровели далеко боље од многих других земаља.

  • Бруто домаћи производ Србије је преткризни ниво престигао већ у првом тромесечју ове године, што је резултат који има само мали број земаља.
  • За враћање на преткризни ниво била су потребна три тромесечја, док је након кризе из 2008. године преткризни ниво достигнут тек после четири и по године.
  • Затим, кумулативно посматрано, Србија ће остварити један од најбољих резултата у Европи по питању привредног раста, с минималним падом прошле године и реалним растом од око 7% ове године.

Слајд 6: Формална запосленост у приватном сектору је за 6% изнад преткризног нивоа, чиме је постигнут њен највиши ниво у последњих више од десет година.

Услови финансирања и привреде, и грађана, и државе су у односу на почетак пандемије још повољнији.

Са свим тим обезбедили смо услове за несметани развој тржишта осигурања и у доба кризе, а такође смо, упркос пандемији, наставили да спроводимо и функцију надзора на тржишту осигурања. Очување финансијске стабилности је циљ који ни пандемија није променила. Напротив. Циљ надзора јесте да обезбеди несметано спровођење свих активности и адекватно тржишно понашање свих професионалних учесника. Крајњи циљ ових активности јесте заштита права и интереса грађана и привредних субјеката који користе услуге осигурања, што је заједнички интерес свих учесника на тржишту осигурања у Републици Србији.

Слајд 7: Друга тема о којој ћу говорити јесу општи показатељи пословања сектора осигурања у условима кризе. Поновићу да је на носиоцима економске политике био најодговорнији задатак – сачувати људе и обезбедити стабилне услове за пословање, а на вама је да услове искористите. Ми данас на овом скупу можемо да говоримо о очуваној ликвидности и солвентности друштава осигурања, као и о стабилном развоју тржишта осигурања.

За прва три тромесечја ове године остварен је позитиван привремени нето резултат у износу од 6,7 милијарди динара. Друштва за осигурање и реосигурање очувала су вредност инвестиционог портфолија и обезбедила средства техничких резерви за извршавање обавеза по основу закључених уговора о осигурању. Укупна премија је током три тромесечја ове године повећана за 9,7%, на 88,6 милијарди динара, у односу на исти период претходне године, при чему је ова стопа раста виша од просечне стопе раста за исти период у претходних десет година.

У цифрама, aко посматрамо треће тромесечје ове године у односу исти период прошле године, бележе се следеће промене показатеља:

  • Билансна сума сектора осигурања повећана је за 6,7%, на 334,14 милијарди динара;
  • Капитал је повећан за 4,9%, на 68,4 милијарди динара;
  • Техничке резерве повећане су за 6,3%, на 221,6 милијарди динара.

Слајд 8: Посматрано по врстама осигурања, бележи се раст премије у односу на исти период прошле године код чак 17 врста осигурања, укључујући и осигурање помоћи на путовању – што је врста осигурања у којој је забележен највећи утицај пандемије.

Притом, сегменти који у континуитету бележе раст јесу:

  • имовинска осигурања,
  • осигурање живота и
  • добровољно здравствено осигурање.

Таква кретања нису изненађење, с обзиром на то да је пандемија појачала свест о:

  • потреби за одговарајућим покрићем имовине, произашлом из обављања рада од куће,
  • значају улагања у финансијску сигурност и
  • важности нашег здравља и здравља наше породице.

Полисе имовинских осигурања, животног осигурања и добровољног здравственог осигурања постале су важније него икад до сада, јер у случају прве две полисе омогућавају осигураницима економску сигурност, док у случају треће полисе омогућавају лакши приступ квалитетном медицинском лечењу.

Слајд 9: Трећа тема која захтева да буде у фокусу јесу корисници услуге осигурања. Да, времена се мењају. Али људски капитал, знање и поверење увек ће остати предуслови и услови опстанка, трајања и перспектива развоја. То је константа. Људи чине институције, компаније, државе. И чине и представљају. Чињеница је да су постављене основе за фер и стабилно тржиште осигурања, у коме су интереси и права корисника услуге осигурања заштићени, али, као и у свим областима, простора за унапређења увек има. То нарочито видимо у области саме продаје осигурања, пре свега употребом информационих технологија и увођењем нових производа осигурања на тржиште. Начин продаје је важан елемент развоја услуге осигурања, нарочито код животног осигурања, јер је оно нека врста супститута дугорочној штедњи. Због тога су те области посебно предмет наших контролних активности како би се обезбедила благовремена заштита права и интереса корисника услуга осигурања.

Ја данас пред вама и с вама желим да кандидујем и питање адекватне информисаности корисника у предуговорној фази, без обзира на врсту осигурања која се закључује, јер је садржина информација које се пружају уговарачу осигурања и даље некад нејасна, непрецизна или неадекватна. Јасним информисањем корисника инвестирате у њих и у будућност саме индустрије осигурања.

Затим, поновићу и значај благовременог поступања по одштетним захтевима, на фер начин и уз образложења која су јасна за кориснике, јер је то најбољи начин промоције пред грађанима. Поступања која одступају од ових принципа воде ка повећању броја приговора и трошењу времена и енергије и грађана, и пружаоца услуге осигурања. Не смемо да заборавимо ни трећа оштећена лица, која се без својства осигураника, као и без своје кривице, нађу у ситуацији да су им имовина или живот угрожени. Право накнаде тим лицима јесте и мора остати неприкосновено, услед чега ће овај аспект бити и даље интензивно присутан у нашим непосредним контролама. Посебну пажњу посветили смо и осигурању усева и плодова, где такође очекујемо већу посвећеност друштава за осигурање у смислу адекватног информисања грађана и професионалне процене штете.

Слајд 10: Четврта тема, која се сама намеће и део је свих конференција које се баве финансијским услугама, јесте – дигитализација услуге осигурања. У ери информационих технологија не можемо да говоримо о ширењу тржишта осигурања а да не говоримо о унапређењу продаје на даљину и дигитализацији. Корисници финансијских услуга у Србији, међу првима у Европи, могу да закључују и финансијске уговоре на даљину, с обзиром на могућност њихове видео-идентификације. Другим речима, корисници финансијских услуга у Републици Србији данас могу да закључују финансијске уговоре на даљину, уз пуну транспарентност, сигурност и заштиту њихових права. Верујемо да ће и потпуније уређена права која је донео Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину подстаћи кориснике да се лакше и радије одлучују на тај начин уговарања услуга осигурања. У прилог томе говори и чињеница да све већи број корисника услуга осигурања користе те и друге предности примене савремених технологија – једноставност и комформност онлајн претраге, могућност самосталног поређења и избора производа осигурања, уговарање тих производа на даљину посредством интернет презентација друштава за осигурање или мобилних апликација.

Због чега су ове иновације важне? Иновације чине живот лакшим и сигурнијим. Штеде време као наш највреднији ресурс. И зато су оне инструменти за постизање циљева, а не циљ по себи. Народнa банкa Србије је омогућила и инстант плаћања премије осигурања применом QR кода, што су поједина друштва понудила својим клијентима, а ја позивам све да ту услугу учине доступном.

Слајд 11: Завршила бих петом темом, односно управљањем ризицима. Нове технологије доносе бројне предности, али и ризике заједничке за све финансијске институције, попут сајбер ризика, којима треба управљати. Народна банка Србије је донела препоруке за безбедност информационих система, а на свим финансијским институцијама је да предузимају одговарајуће превентивне контроле у спречавању настанка проблема и инцидената.

Свесни смо изазова у вези с кретањем каматних стопа на финансијском тржишту и поштовањем преузетих обавеза по уговорима о осигурању од стране друштава за осигурање. Због тога спроводимо посебне провере довољности обрачунатих резерви и с посебном пажњом пратимо развој ситуације у продаји производа код којих уговарач осигурања преузима инвестициони ризик. У Србији је тај ризик мање изражен у односу на велики број земаља које су у Европској унији, али јесте ризик који ћемо пратити и којим треба управљати.

Даме и господо, драге колеге,

Слајд 12: Наша борба с пандемијом још увек траје и захтева деловање на два фронта – макроекономски и регулаторни. Радили смо и радимо на оба, а законодавном реформом у области осигурања обезбедили смо и предуслове за несметани развој тржишта осигурања и у доба кризе. Применом модерних стандарда прилагођених потребама домаћег тржишта омогућили смо да услуга осигурања пружи заштиту од различитих врста ризика у тешким временима, што време пандемије јесте.

Поновићу да је на носиоцима економске политике најодговорнији задатак – сачувати људе и обезбедити стабилне услове за пословање, а на вама је да услове искористите стављајући корисника услуге осигурања у центар свих активности.

Времена се мењају, мењамо се и ми, али једно остаје увек исто. У центру, на крају и на почетку – јесте човек и његово добро у XXI веку.

Да закључим,

Дани осигурања морају да покажу како да унапредимо квалитет живота и живимо осигурани од свих ризика које смо у стању да сагледамо. Да пружимо заштиту од тих ризика. Фер услугу за фер цену. И ту је конкуренција добродошла. Конкуренција као надметање како понудити више за бољу цену. Како понудити, али и испунити обећано ако се деси осигурани случај. Али нема надметања и надигравања с регулатором који вам ствара услове стабилности за стварање профита. Закон се не може поштовати мало или много. Закон се мора поштовати у потпуности. И казна за непоштовање не може бити део трошка који се урачунава у трансакцију. Речима Кафке – то не може постати део обреда!!!

Цитат:

Леопарди су провалили у храм и посркали сав талог из жртвених врчева;
- то се непрестано понавља;  
- напослетку се на то може рачунати унапред и постаје део обреда.

Кршење закона не може постати део обреда. Колико год неки били упорни и наводно креативни у томе.

И да поновим оно што неки заборављају. Ово је Србија, која не мења опредељење о европском путу. Али ће Народна банка Србије временски усклађивати правила либерализације тако да она користе и грађанима Србије и домаћим компанијама и држави Србији, а не да се овде ствара добит, а корист имају САМО или ПРЕТЕЖНО матична друштва изван Србије.
 
Сведоци сте да су тај став почеле јавно да заступају и много снажније економије под начелом „плаћати порез тамо где се ствара профит”.

Разумно је да ви очекујете да осигураници поштују уговоре, да то очекују и они од вас. И зато се не сме постављати питање поштовања и слова и духа закона који регулише сваку област осигурања. Посебну онај обавезни и најмасовнији сегмент – осигурање од аутоодговорности.

Желим вам успешну овогодишњу конференцију и пуно здравља!

Гувернер Јоргованка Табаковић