27/10/2021

Најновија анализа уочи Светског дана штедње потврдила – динарска штедња исплативија од девизне

Светски дан штедње (31. октобар) и ове године дочекујемо уз нове највише износе динарске и девизне штедње. Континуирани раст штедње показатељ је поверења грађана у домаћи финансијски систем и националну валуту, као резултат очуване монетарне и финансијске стабилности сада већ дужи низ година. У таквим условима, динарска штедња бележи бржи раст од девизне штедње већ девету годину заредом, а ове године први пут је прешла 100 милијарди динара.

У претходних девет година (у поређењу с крајем 2012. године) динарска штедња је повећана готово шест пута (раст од чак 83 милијарде динара) и крајем септембра 2021. године достигла је 101,5 милијарди динара. Више од половине укупног раста остварено је у последње три године (око 45 милијарди динара у односу на крај септембра 2018. године). Просечан годишњи раст штедње од 2013. године износи преко 9 милијарди динара, што је шест пута више него у периоду пре 2012. године (1,5 милијарди динара). Само у протеклој години дана (од октобра 2020. године) штедња у домаћој валути повећана је за око 14%.

У истом периоду и девизна штедња бележи раст, иако нешто умеренији у поређењу с динарском штедњом – сa 8,3 милијарде евра с краја 2012. године повећана је на 12,3 милијарде евра на крају септембра 2021. године.

Раст штедње резултат је унапређења укупне макроекономске позиције Србије у протеклом периоду, чему је допринело одговорно вођење економске политике. Очувана је вредност динара према евру, девизне резерве су на рекордно високом нивоу од 16,8 милијарди евра крајем септембра, а учешће проблематичних кредита смањено је на 3,5% крајем августа. Народна банка Србије је без одлагања и адекватним мерама за пооштравање монетарних услова реаговала на актуелне инфлаторне притиске, који су у највећој мери глобалног карактера, и у случају потребе наставиће да благовремено реагује свим расположивим инструментима ради очувања монетарне стабилности.

Добри макроекономски резултати Србије потврђени су и на међународном тржишту, где је Србија успешно емитовала државне хартије од вредности (продаја седмогодишње зелене еврообвезнице 1,0 милијарди евра и петнаестогодишње еврообвезнице 750,0 милиона евра), уз најниже стопе финансирања до сада.

Уочи Светског дана штедње, Народна банка Србије припремила је редовну анализу исплативости штедње, урађену за период од септембра 2012. до септембра 2021. године, која је поново потврдила да је исплативије штедети у домаћој валути.

Већој исплативости динарске штедње допринела је макроекономска, финансијска и фискална стабилност дужи низ година, затим релативно више каматне стопe на штедњу у динарима у односу на штедњу у еврима, повољнији порески третман штедње у домаћој валути, као и правовремено донете мерe монетарне и фискалне политике ради ублажавања негативних ефеката кризе проузроковане пандемијом.

У последњих девет година орочена штедњa у динарима на годину дана (без занављања) била је исплативијa у чак 98% посматраних годишњих потпериода. Тако би штедиша, који је од септембра 2020. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара добио у септембру 2021. око 1.500 динара (12 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара. (Табела: Исплативост штедње).

Резултати анализе исплативости штедње показали су да је динарска штедња орочена на три месеца била исплативија од штедње у еврима у преко 87% посматраних тромесечних потпериода, а код орочавања штедње на две године динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Дакле, у претходних девет година било је исплативије штедети у динарима и на кратак и на дуг рок.

Подстицање процеса динаризације биће и у наредном периоду циљ Народне банке Србије, а с тим у вези и стимулисање штедње у динарима и наглашавање њене веће исплативости.

 

Кабинет гувернера