08/07/2021

Гувернер Јоргованка Табаковић за портал Бизнис.рс о виртуелним валутама

Став Народне банке Србије по питању виртуелних валута познат је још од раније (указујемо на саопштење за јавност објављено још 2014. године), а то је да грађани приликом улагања средстава у куповину биткоина или других виртуелних валута треба да буду опрезни и свесни да то чине на сопствену одговорност и да самостално сносе финансијске ризике који проистичу из тих активности. Народна банка Србије је неколико пута указала на то да биткоин и друге виртуелне валуте нису законско средство плаћања и да ни централна банка, нити други орган јавне власти, не гарантују за њихову вредност. Напомињемо да се став Народне банке Србије поводом ових питања није променио ни након што је усвојен Закон о дигиталној имовини, те да виртуелне валуте усвајањем овог закона нису постале законско средство плаћања. Законом о дигиталној имовини уређује се пословање лица која обављају послове с дигиталном имовином у Републици Србији, у циљу уређивања материје која до сада није била уређена у нашој земљи, осим у делу спречавања прања новца и финансирања тероризма код пружалаца услуга повезаних с виртуелним валутама. Овим законом се самим тим ствара правна предвидљивост у пословању с дигиталном имовином (чији само један део представљају виртуелне валуте), унапређује пословно и регулаторно окружење и пружа допринос додатној дигитализацији услуга у привреди у Републици Србији, уз адекватно управљање безбедносним и финансијским ризицима који проистичу  из природе овог облика имовине. Закон нема за циљ промовисање улагања у виртуелне валуте, већ искључиво уређење области која је знатно шира од виртуелних валута и која до сада није била правно уређена, а све то ради успостављања правне предвидљивости и сигурности и ради спречавања злоупотреба. Највећу корист овог закона Народна банка Србије види у омогућавању издавања инвестиционих токена који ће позитивно допринети финансирању отпочињања пословања у нашој земљи, јер су у тој фази традиционални извори финансирања обично неприступачнији. Инвестициони токени су у пракси засновани на реалним пројектима, а не инструментима који су се, када је реч о виртуелним валутама, углавном користили у спекулативне сврхе.

 

 

 

Важно је истаћи да ни након доношења Закона о дигиталној имовини, привредни субјекти не могу непосредно куповати и продавати робу и услуге за виртуелне валуте, већ искључиво посредством пружаоца услуга који има дозволу за рад Народне банке Србије за прихват виртуелних валута, и то тако што трговац искључиво добија динаре на свој рачун за продату робе и услуге (које му преноси лиценцирани пружалац услуга на основу купчевих виртуелних валута које је примио). У овом тренутку, ниједан пружалац услуга нема дозволу за рад Народне банке Србије за прихват виртуелних валута.

Виртуелне валуте ни на који начин не утичу на монетарну и финансијску стабилност у Републици Србији, нити се ова стабилност захваљујући мерама Народне банке Србије на било који начин може угрозити тим валутама. Напомињемо да су одређени механизми заштите финансијског сектора утврђени и Законом о дигиталној имовини. Наиме, тим законом је предвиђено да финансијске институције под надзором Народне банке Србије (банке, друштва за осигурање, даваоци финансијског лизинга, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, платне институције, институције електронског новца) не могу у својој имовини имати дигиталну имовину, као ни инструменте повезане с дигиталном имовином, нити улози у капитал тих институција могу бити у дигиталној имовини. Даље, финансијске институције под надзором Народне банке Србије не могу пружати услуге повезане с дигиталном имовином, нити могу бити корисници тих услуга, осим изузетно у случају услуге чувања и администрирања дигиталне имовине за рачун корисника дигиталне имовине и са тим повезаних услуга, и то само у делу чувања криптографских кључева, коју могу да пружају искључиво банке. Такође, финансијске институције под надзором Народне банке Србије и лица повезана с тим финансијским институцијама не могу бити оснивачи, нити имати директно или индиректно власништво у правном лицу које пружа услуге повезане с дигиталном имовином, а те институције и лица не могу ни учествовати у управљању, нити бити чланови органа тог правног лица или његови заступници, нити могу бити лица која непосредно руководе пословима пружања услуга повезаних с дигиталном имовином у том правном лицу.

Истичемо и да финансијске институције под надзором Народне банке Србије не могу прихватати дигиталну имовину као средство обезбеђења. У сваком случају, Народна банка Србије у оквиру својих законом утврђених надлежности наставља да прати сва дешавања на тржишту виртуелних валута и спремна је да предузме адекватне мере и активности ако у било ком тренутку то буде потребно.

Кабинет гувернера